Потез први – Пиони напред. Шатори, говњиве ограде, војска примитивна, дрогирана, пијана, бројна и безвредна. Ружни, прљави и зли. Добри за жртвовање.

Потез други – Ловци иза пиона. Униформисани и неуниформисани, са калпацима, непрепознатљивог лица, али препознатљивог понашања. Лове и батинају сваког противничког пешака кога сустигну и оборе. Играју само дијагонално, јер им је сива маса децентрирана.

Потез трећи – Коњи. Скачу са позиције на позицију, прескачући образовање, стаж и знање. Тежи су од ловаца, а лакши од топова. У суштини, напреднији ловци постају коњи. Потребно је да задовољно ржу и прчу кад их краљ тимари и зоби им даде.

Потез четврти – Топови. Звучни. Не могу без коња, коњи не могу без ловаца, ловци не могу без пешака, а пешаци не могу без шмркања и локања.

Потез пети – Краљица. Једна, али у овој партији небитна. Небитна јер краљ више воли топове, коње, ловце и пешаке. Све у мушком роду, укључујући шмркање и локање.

Потез шести – Краљ. Доживотна или доживотно? Бити, или не бити, питање је сад!

Има и шаховска табла. Кад се склопи у њу стану све фигуре, црне и беле. И стави се под мишку, па правац на егзотичну плажу, да се испод сунцобрана, уз покрадено и пивце крене у неку нову опуштену партију. Има се, може се.

Али постоји сат. А сат има црвену заставицу.

Заставица се зове – студенти и раја.

Партија улази у изнудицу, а у изнудици црни краљ покушава да вара и краде. Поједене фигуре враћа на таблу.

Нема ремија, нема пата. Задајмо му шах – мат!