22. децембар 2024. године, 15. март 2025. и 28. јун 2025. На тај низ подсећају студенти, а на крају низа поручују да му крај није ту.

„Низ се наставља, видимо се ускоро“, пише на налогу Блокада ФОН на мрежи X.

Колико скоро и где – на та питања још увек не желе да дају одговор. Којим поводом – ни о томе, кажу за Н1, неће говорити док не објаве датум. Објаве са њихових профила на X-у о томе, ипак, откривају нешто.

„Ајд онда крајем маја да се сретнемо опет у престоници на једном кружном току са фонтаном у центру“, пише на налогу ВГГШ у блокади.

„??.5. 2026.?“, наводи се на профилу ФТН се буди.

„Славију волимо. Врло. Чињеница“, навела је Блокада ФОН.

Чињеница је и да студенти, при најави протеста, никада нису били мистериознији.

Н1: А што га овако најављују? Је л’ на занимљив начин на јављују, као Вучић изборе?

„Зато што то ради, зато што почињу људи да причају. Да се каже: ‘протест је у суботу’ – то ће да чује одређен број људи. Али кад се прича недељама: ‘е, биће протест, да л’ ће бити протест’ – онда ће доста људи сазнати да ће да се деси“, каже директор недељника „Време“ Стеван Ристић.

Може ли да се деси да студенти протестом поново мобилишу велики број грађана и због чега се, после затишја, враћају активности тог формата?

„Ово излажење на улице, позивање људи да се окупе – то је део изборне кампање. Потпуно регуларан, потпуно нормалан и ми некако желимо да уверимо једни друге да смо и даље ту и да смо и даље спремни да се боримо. Ја у ту спремност и у бројност тих људи који чине побуњено друштво не сумњам ни најмање… А то мислим и због тога што су људи све више љути, све више бесни и чекају да се ово заврши“, каже колумниста „Пешчаника“ Дејан Илић.

Сагласна је и универзитетска професорка, чланица иницијативе „Побуњени универзитет“ Ксенија Аксентијевић.

„Када се догоди тај скуп показаће се величина и ширина друштвене подршке студентском покрету. Она не јењава. Она расте“, каже Ксенија Аксентијевић.

Директор недељника „Време“ сматра да се 15. март 2025. неће поновити, али и да масовност није показатељ снаге студентског покрета, у коначници.

„Тад смо и схватили да 350.000 на улици не значи ништа… Мислим да се ствар променила и да ствари иду у другом правцу – да се припремају избори, да се ради на контроли избора, да се раде ствари које су политичке и да се раде ствари које ће направити промену, а не огроман неки протест“, каже Стеван Ристић.

Па ипак, студенти баш такав на мрежама обећавају, док најављују још једну (предизборну) активност – дељење и лепљење налепница којима поручују да побеђују.