Саговорници Данаса наводе да је сада готово реално, обзиром да изостају могући договори опозиције и студената, да на следећим парламентарним изборима буду три праве опозиционе колоне – једна студентска и две опозиционе. Од те две једну колону би чинила проевропска опозиција, а другу странке десне националне оријентације.
Важно је, кажу да те три колоне не воде међусобну полемику као што је бивало ових претходних месеци.
*Опозициона сцена пред математичким и стратешким избором
Стефан Јањић, посланик странке Србија центар СРЦЕ, каже за Данас да је јасно да се опозициона сцена налази пред избором који није само политички, већ више математички и стратешки.
„У изборном систему какав имамо, свака листа која остане испод цензуса не представља само изгубљен политички покушај, већ и изгубљену победу против режима. То није питање идеологије, већ елементарне изборне математике“, наводи наш саговорник.
У том смислу, како истиче, очекивано је формирање неколико опозиционих листа: студентске, про европске и национално оријентисане.
„Међутим, овде се првенствено ради о формирању заједничког фронта у борби против Вучића и координацији свих опозиционих листа уз одсуство међусобне конкуренције тамо где она директно користи власти. Другим речима, питање није ко ће бити јачи унутар опозиције, већ да ли ће опозиција у целини, а ту спадају сви они који су противници овог режима, бити довољно одговорна да своје политичке амбиције подреди циљу промене власти“, објашњава посланик СРЦА за Данас.
Према Јањићевим речима, све друго представља свесно преузимање одговорности за наставак постојећег стања.
*Неопходно што пре започети процес договарања антирежимског фронта
Растислав Динић, посланик Зелено левог фронта, сматра да када год буду били расписани избори опозиционе снаге их не смеју дочекати неспремно, као и да не треба унапред прејудицирати број опозиционих колона које би изашле на изборе.
„Сматрам да се не треба обазирати на режимске спинове и пропагандне акције у које спадају и наводне консултације о изборима на Видовдан. Циљ таквих акција је управо да се наметне ритам који одговара режиму и наведе антирежимски фронт да делује реактивно и прилагођава се напредњачким псеудодогађајима. Невезано за то, кад год буду били расписани избори, не смемо их дочекати неспремни“, истиче Динић.
Зато Зелено-леви фронт, према његовим речима, истрајно стоји на позицији да је неопходно што пре започети процес договарања и координације међу актерима антирежимског фронта.
„Број колона у којима бисмо изашли на изборе, такође, је нешто што требе да буде предмет договора свих антирежимских актера. Најбоље решење треба да произађе из отвореног и аргументованог разговора и није добро унапред га прејудицирати или наметати“, оцењује Динић.
*Биће три чисто опозиционе листе, од којих ће једна бити аутентична десница
Милош Јовановић, лидер и посланик Новог ДСС, сматра да је мало вероватно да ће избори бити расписани до Видовдана, иако се, како додаје са Александром Вучићем никада не зна.
„Вучић свакако има бојазан – ја засигурно знам оправдану – да ће му ти избори бити последњи. Зато и мислим да са њима неће журити. Било како било, сам датум одржавања не мења много тога“, каже Јовановић и додаје да је Нови ДСС и он лично пуно пута у протеклих годину и по дана говорили и писали о томе како, врло конкретно, треба да изгледа борба против овог режима.
Он оцењује и да је у опозиционој јавности било више слуха за то шта је казивано са стране Новог ДСС, ствар би већ била готова.
Може ли се аутентична десница окупити око Новог ДСС-а: Несторовић за листу угледних људи, монархисти подељени
„Чврсто верујем у то. Али Боже мој, ту смо где смо. При оваквом стању ствари, на изборе ће се вероватно изаћи са три чисто опозиционе изборне листе – једном проистеклом од студената, једном сачињеном од проевропских странака и коначно, једном листом аутентичне деснице коју ће предводити Нови ДСС“, додаје Јовановић.
Он је до сада више пута истицао и да нема рушења Вучићевог режима без аутентичне деснице, али питање је ко ће чинити ту десницу, осим коалиције НАДА.
*Најбоља стратегија је омнибус колона
За Срећка Ђукића, политичког аналитичара, начелно је најбоља стратегија договора, стратегија победе. Неколико колона или једна омнибус колона која би, како напомиње, обухватила целокупно опозиционо бирачко тело.
„То мора бити врховни принцип – капитализација опозиционе борбе против режима која се води годинама. И прескупо плаћа да би се неко у опозицији сада коцкао“, наводи Ђукић и додаје да је потребан најшири друштвни покрет, од студентског, до (не)препознаих опозиционих партија, истакнутих личности и свих оних који би да Србију изведу из кризе у којој се налази 40 година.
Ђукић напомиње да је актуелни режим земљу увео у најдубљу друштвено-политичку кризу у новије доба.
„Са овим режимом Србија нема перспективе. Српски режим је ко сува дреновина. Ушао је дубоко у ауторитарну фазу, а такав режим нема рикверц у демократију и у Европу. Само форwард у диктатуру, попут Орбана, Путуна, Сиа,“ оцењује наш саговорник.
*Кључ демократске победе је у стварању јединственог блока
Политички аналитичар Дагомир Анђелковић је песимиста и сматра да не постоје избори на којима Вучић може да буде побеђен, јер он ће сваке изборе наместити. Ако то није могуће урадити иоле прикривено, поступаће нападно, као на протеклим локалним изборима.
„Стога, кључ демократске победе је у стварању јединственог блока који може да изнесе масовне, добро организоване и дуготрајне протесте после очекиване изборне преваре, те да тако паралише Србију и натера режим на неки договор око формирања техничке владе која би брзо организовала ново фер гласање. Док народ не притера Вучића у слепу улицу, он се неће сложити са било чиме што је увод у нормализацију Србије. А да би био натеран да то учини, важно је стварање референдумске атмосфере против СНС картела, што значи по разним критеријумима, а пре свега на линији приоритет ЕУ интеграција – наглашено национални курс, избалансиране листе“, објашњава Анђелковић.
Он сматра да би требало да се на тој листи нађу и представници свих релевантних опозиционих партија, да будућа власт има ограничен рок трајања од 6-12 месеци током кога би организовала изборе на којима бисмо бирали шта хоћемо, а не кога нећемо.
„Пошто Вучић види да таквог договора нема, те да је потенцијална тзв. студентска листа оптерећена разним неспоразумима са њом повезаних центара утицаја, намеће причу о изборима, како би позерски демонстрирао снагу. Но, ни он сада заправо не жели изборе јер је свестан да би се после њих суочио са оживљавањем грађанско-протесне енергије, без обзира како их намести. Вучић прети празном пушком“, закључује Драгомир Анђелковић.
