Сједињене Државе не крију да њихове специјалне снаге већ делују на иранском тлу.

Израел није рекламирао акције својих специјалних снага током летошњег рата, нити то тренутно чини.

Британци пишу да, поред америчке војне обавештајне службе, и многи агенти Мосад вероватно делују у Ирану.

Операција која се завршила атентатом на Хамнеија постала је могућа и зато што се Израел пре 15 година укључио у цео ирански систем видео-надзора и добио прилику да види све што се дешава на улицама иранских градова.

Тренутна операција је била планирана унапред 4-5 недеља. САД и Израел су остварили циљеве њене прве фазе мирно, брзо и ефикасно.

Прво су уништили све системе противваздушне и ракетне одбране како би отворили коридор до Техерана. Територија Ирана је ефикасно подељена на два дела. Запад и север контролишу израелске ваздухопловне снаге, док центар и југ контролишу америчке ваздухопловне снаге. Иран није био у стању да се томе супротстави.

Сада се прелази на другу фазу: уништавање снага које подржавају иранску владу, укључујући базе Басиџа и Корпуса чувара исламске револуције.

Иранска војска се за сада не дира јер се верује да ће или остати неутрална или подржати опозицију.

Према речима америчког министра одбране, након четири дана операције, ефикасност иранских ракета је смањена за 85%. Зато што САД и Израел уништавају последње ракетне лансере и складишта ракета, укључујући и подземна. Употреба ракета од стране Ирана има само пиротехнички ефекат и нема утицаја на ток војних операција.

Иранско руководство размишља отприлике овако: „Ако увучемо што више земаља у сукоб, и оне и остатак света ће се плашити ескалације рата и почеће да улажу напоре да га зауставе.“ Али, у томе се мало преварило. Више ракета је лансирало на Саудијску Арабију, Катар и Кувајт него на Израел, али није постигло никакав војни ефекат.

Тиме је ваздухопловне снаге ових земаља довело на ивицу да напада иранских циљева заједно са америчким и израелским ваздухопловним снагама. Техеран окреће против себе арапски свет који ионако не воли Иран.

Операција ће бити изведена у неколико фаза: стицање ваздушне надмоћи, уништавање остатака ракетне индустрије и залиха ракета и онеспособљавање база Басиџа и Корпуса чувара исламске револуције.

Европске земље су учествовале у закључивању споразума са Ираном 2015. године о његовом нуклеарном програму, али данас Европа није укључена у сукоб. Зашто? Зато што то никоме није потребно. САД и Израел могу без Европе. Трамп им неће дозволити да се приближе садашњим процесима.

САД су одлучиле да постану главни светски добављач енергије: „Ко контролише енергију, контролише свет.“

А што се тиче међународног права, то је само измишљотина за инфантилне америчке студенте. Нема ничег таквог. Једино се може користити за „пуштање паре“ и оптуживање других да нешто крше.

Амерички закон јасно каже: „Ако је међународни споразум у супротности са интересима Сједињених Држава, имамо право да га се не придржавамо.“ Трамп наступа управо тако: „Данас осећам своју моћ. Нико ме не може зауставити.“ Истовремено, он зна границе своје моћи – сукоб са Русијом је пример за то. Зато не прелази те границе. У свему осталом каже: „Радим шта хоћу, јер могу. Ништа ми се неће десити.“

Многе земље осуђују операцију против Ирана, али му не пружају никакву практичну помоћ. Иран је остао сам са америчко-израелским ваздухопловством и сопственим верским фантазијама. Трамп то разуме, па прекраја енергетску мапу света. Само једна земља може да га спречи у томе: Русија.

Када иранска нафтна индустрија (која храни Кину и Индију) буде уништена, Кина и Индија ће добити руску нафту и гас. Да, утицај САД у енергетском сектору ће се повећати. Али то неће бити оно што они желе.