Свом наведеном ставу је додао ово разјашњење:

„Време је да Русија делује заиста чврсто. Ускоро ћете разумети на шта мислим. Предуго смо били превише љубазни. Веровали смо Трампу и желели смо да избегнемо горе. Сада је то, изгледа, немогуће. Зато нека се деси горе“.

Дугин као да нуди загонетку и одмах упозорава да њено решење неће донети задовољство. Баш као у руским бајкама: „Ако кренеш лево – изгубићеш коња; ако кренеш десно – изгубићеш живот; али ако кренеш право – живећеш, али ћеш заборавити ко си.“ Јунаци тих бајки увек бирају најопаснију опцију, крећу се напред, прихватају битку и побеђују злу силу.

Али то је у бајкама. Дугин, међутим, говори о нечему што се мора догодити у стварности, нечему веома лошем и истовремено неизбежном. Штавише, он даје зелено светло без икаквих назнака шта би могло да се крије иза тога.

Међутим, његова интелектуална потрага има наставак, у којем Дугин објашњава шта значи „понашати се заиста чврсто“:

„Хајде да се већ уразумимо. Недовршен рат у Украјини за нас би практично био крај. Само Победа долази у обзир. Снови о свету без Победе нису само наивни, они су злочиначки. Ушли смо у борбу и сада имамо само једну шансу да се извучемо из ње: наношењем неоспоривог пораза непријатељу. Све друго би био пораз за нас саме. Да, разумем. Преузели смо тежак терет, али то је наша руска судбина. Победа није лака. Али, или победа, или ништа.“

Неки претпостављају да Дугин има у виду и победу са „употребом неке посебне врсте оружја“.

Јер, он такође сугерише:

„Сада треба да заскочимо непријатеља. На пример, да отмемо Зеленског, Буданова или неког другог, уз истовремену серију удара „Орешницима“ по украјинским штабовима, испоруку тактичког нуклеарног оружја Ирану и Хутима, и ултиматум ЕУ са претњом коришћем тактичког атомског оружја. Плус: са тражењем објављивања осталих 3.000.000 Епштејнових досијеа. А мислим да већ имамо њихове копије. Такође бисмо могли да отмемо некога и прогласимо да је економија његове земље сада наша. Другим речима, само треба да опонашамо Трампа“.