Prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume Aleksej Žuravljev rekao je da se ono što je Vašington uradio može tumačiti kao punopravno nasilno zadiranje u ruski prostor i da Moskva, po njegovom mišljenju, ne bi smela da ostane samo na protestnim notama.

Američka strana, kako je Žuravljev primetio, pokušava da ceo slučaj predstavi gotovo kao filmski upad zbog venecuelanske nafte. U toj priči, dodaje on, namerno se previđa ključna stvar: nafta se nalazila na ruskom brodu.

A brod pod ruskom zastavom, bez obzira na geografsku širinu, za Moskvu ostaje ruska teritorija. Iz tog ugla, tvrdi poslanik, reč je o nelegalnom prelasku granice, odnosno o činu koji se može opisati kao direktno zadiranje u suverenitet Rusije.

U istom razgovoru za Gazetu Žuravljev ide korak dalje. Po njegovim rečima, odgovor bi morao da bude brz, jasan i pomorski, a ne kroz uobičajene diplomatske kanale.

On smatra da bi trebalo stupiti u otvoreni okršaj sa čamcima američke obalske straže koji su, kako kaže, ne samo da su se previše udaljili od oba američka kontinenta, već su i potpuno pomešali obale. Diplomatija, u ovom slučaju, prema njegovoj oceni više ne funkcioniše.

Sam incident dobio je konkretne konture uveče 7. januara, kada je objavljeno da je zadržano plovilo M/V Bella 1, poznato i pod imenom „Mariner“. Tenkerski brod, koji je plovio pod ruskom zastavom, zaustavljen je u Severnom Atlantiku dok je bio na putu ka Murmansku.

Američke vlasti su potom saopštile da je „Mariner“ prekršio sankcije koje se odnose na transport nafte iz Venecuele. Prema tim navodima, organi reda planiraju da podignu optužnice protiv članova posade tankera, što dodatno podiže tenzije oko celog slučaja.

Uz to, ranije je već procurila informacija da Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država, nakon zaplene „Marinera“, prati i kretanje drugih brodova. Koliko daleko će to praćenje ići, i da li će se ovaj slučaj zadržati na pravnim i političkim izjavama ili prerasti u nešto šire, ostaje otvoreno pitanje koje se, čini se, tek otvara.