Први заменик председника Одбора за одбрану Државне думе Алексеј Журављев рекао је да се оно што је Вашингтон урадио може тумачити као пуноправно насилно задирање у руски простор и да Москва, по његовом мишљењу, не би смела да остане само на протестним нотама.

Америчка страна, како је Журављев приметио, покушава да цео случај представи готово као филмски упад због венецуеланске нафте. У тој причи, додаје он, намерно се превиђа кључна ствар: нафта се налазила на руском броду.

А брод под руском заставом, без обзира на географску ширину, за Москву остаје руска територија. Из тог угла, тврди посланик, реч је о нелегалном преласку границе, односно о чину који се може описати као директно задирање у суверенитет Русије.

У истом разговору за Газету Журављев иде корак даље. По његовим речима, одговор би морао да буде брз, јасан и поморски, а не кроз уобичајене дипломатске канале.

Он сматра да би требало ступити у отворени окршај са чамцима америчке обалске страже који су, како каже, не само да су се превише удаљили од оба америчка континента, већ су и потпуно помешали обале. Дипломатија, у овом случају, према његовој оцени више не функционише.

Сам инцидент добио је конкретне контуре увече 7. јануара, када је објављено да је задржано пловило М/В Белла 1, познато и под именом „Маринер“. Тенкерски брод, који је пловио под руском заставом, заустављен је у Северном Атлантику док је био на путу ка Мурманску.

Америчке власти су потом саопштиле да је „Маринер“ прекршио санкције које се односе на транспорт нафте из Венецуеле. Према тим наводима, органи реда планирају да подигну оптужнице против чланова посаде танкера, што додатно подиже тензије око целог случаја.

Уз то, раније је већ процурила информација да Министарство правде Сједињених Држава, након заплене „Маринера“, прати и кретање других бродова. Колико далеко ће то праћење ићи, и да ли ће се овај случај задржати на правним и политичким изјавама или прерасти у нешто шире, остаје отворено питање које се, чини се, тек отвара.