Генерал-мајор Александар Романенков, начелник противваздушних ракетних јединица руских Ваздухопловних снага, изјавио је да су ти дронови лансирани из Сумске и Черњиговске области Украјине.

Игор Костјуков, начелник Главне обавештајне управе руског Министарства одбране, предао је америчком војном аташеу контролер лета једног од пресретнутих дронова који садржи податке о целој (брижљиво испланираној) акцији.

Руски војни стручњаци претпостављају да Американци могу рећи да тај контролер лета не садржи никакве доказе и да нема о чему да се расправља.

Један од њих тим поводом резонује овако:

„Ако Американци то порекну на техничком нивоу, следећи корак ће бити објављивање свих података. Са прецизним навођењем: како су информације прикупљене, којим средствима, у којим временским оквирима, који канали су коришћени, који су спољни извори нишањења и навигације били укључени и – што је најважније – ко је тачно био укључен у све то. Односно: ко је подржао напад украјинских дронова класе Чаклун на Путинову резиденцију“.

Главни циљ ће бити да се покаже и објасни ко је заправо стајао иза напада.

У Москви не крију да се предајом доказа преко војног аташеа Американцима даје прилика да ствари реше „у тишини“. Унутар свог и НАТО-система, без јавне срамоте и изношења у јавност унутрашњих сукоба између обавештајних служби и војске.

Исти стручњаци упозоравају:

„Ако тај механизам закаже, активираће се други режим – јавни. Биће разоткривене све информације, укључујући детаље, имена и дијаграми, па ће бити немогуће избећи чињенице“.

Један од њих, Максим Кондратјев, након што је проучио снимак уништеног дрона, изјавио је:

„Направљен је од композитних материјала и има мотор са унутрашњим сагоревањем. Има четири бојеве главе, опремљене тако да нанесу максималну штету цивилима. Чаклун се пласира на тржиште као украјински камиказа-дрон, а изгледа идентично дрону са изложбе беспилотних летелица одржане у Литванији. Оборени дрон је највероватније немачки а представља се као украјински.“

Накнадно је саопштено да се ради о дроновима чији је већи део произвела немачка компанија „Рајнметал“.