И хрватски медији баве се наводним "прекрајањем граница" на Балкану и лобирањем да се раздвоје Сарајево и Бања Лука, а "Јутарњи лист" покушава да открије шта стоји иза идеје Словеније, односно "како Орбан и Вучић преко Јанше гурају опасан план".
Како наводи Јутарњи лист, осебно је осетљива тема наводног нон-пејпера који је словеначки премијер Јанез Јанша послао у Брисел у којем се наводи да би требало завршити „распад Југославије“ променом граница на простору Западног Балкана. БиХ би се расформирала, Република Српска припала Србији, Западна Херцеговина Хрватској, а бошњачка држава би добила излаз на море. Косовско би се питање решило променом граница (север Косова за Прешевску долину), а делови Црне Горе и Северне Македоније прикључили би се Албанији.
Проблем је додатно закомпликовала Канцеларија за медије Шарла Мишела који је на питање Петера Жерјавича, дописника Дела из Брисела, прво рекао да су примили документ, а затим да нису, а и Јанша је рекао да није аутор таквог документа. У целу причу укључила се и Европска комисија која је објавила да „дефинитивно није примила нити зна за икакав ‘нон-папер’“.
Ипак, 24ур.цом, страница ПОП ТВ-а, тврди да има проверене информације да нон-папер постоји, а словеначка опозиција кренула је у нови напад на владу и тражи да Јанша дође на седницу Одбора за спољне послове како би га испитали о нон-паперу.
Дефинисана позиција Хрватске
Извори у Љубљани, који су желели да остану неименовани, за Јутарњи лист су навели да „тамо где има дима, има и ватре“ и да постоји могућност да је „реч о политици иза које стоје мађарски премијер Виктор Орбан и Александар Вучић, председник Србије, који су желели, преко Јанше, да упозоре ЕУ да су нужни радикални потези како би се брзо решила постојећа криза на Западном Балкану. И понудили решење које би максимално ишло у прилог Београду.“
Коначно, неке западне дипломате наводе да је у Србији прихваћена теза да су све државе, од Загреба, али без Загреба, до Скопља, привремене (исту тезу користи и Москва кад се говори о већини бивших чланица Совјетског Савеза).
У Љубљани сматрају да се председник Борут Пахор у тај оквир уклапа савршено јер с Јаншом има добре односе још од 2004. године кад је био склон да уђе у прву његову владу, али га је у томе зауставила странка, социјалдемократи. И ове године Пахор је сазвао састанак свих политичких странака како би се дошло до консензуса у вођењу земље у кризи, али на састанак није дошла већина опозиционих странака јер су тврдиле да је реч о потезу којим се жели оправдати Јаншина политика.
Осим изјаве министра Грлића Радмана, високопозиционирани хрватски дипломата, под условом анонимности, за Јутарњи је изјавио да „Хрватска никако није уплетена у овај случај“, иако неки медији наводе да Јаншин план има подршку Хрватске и Мађарске. „Хрватска је своје позиције дефинисала нон-пејпером који је министар Грлић Радман уручио осталим колегама на њиховом прошлом састанку и о којем ће се разговарати на следећем састанку министара спољних послова“, рекао је извор.
Професор Горан Бандов за Јутарњи је рекао да су „вође на Западном Балкану, уместо да се суоче с проблемима друштава – озбиљним кршењима владавине права, корупцијом, криминалом, готово непостојећим медијским слободама и повредама људских (и мањинских) права – склонији манипулисању, бацању песка у очи, тражењу унутрашњих непријатеља, па и причама о прекрајању граница“.
„Можете ли се ви у БиХ мирно разићи?“
Ако се и узме у обзир могућност да Јанша није послао нон-папер у Брисел, и даље је неупитно да је Борут Пахор питао 5. марта чланове Председништва БиХ: „У последње време све су чешћи гласови у Европи о томе да треба довршити распад Југославије. Можете ли се ви у БиХ мирно разићи?“ То је потврдио члан Председништва Жељко Комшић, а Пахоров уред није оповргао, него тумачио да тиме „председник није наметао идеју распада БиХ“.
Није искључено да је словеначки председник деловао у смеру премијерових размишљања. Словеначка дипломатија је навела да није израђен, нити је у Брисел послат икакав документ, а медији наводе да је папир био израђен у најужем Јаншином кругу и послат секундарним каналима.
Западни Балкан у потпуности је испао из фокуса интереса ЕУ, што отвара простор за авантуре попут Јаншиног наводног нон-папера који би водио оживљавању Вучићеве, у стварности преобликоване тезе Слободана Милошевића, о „корекцији граница“ с изузетно озбиљним последицама по цео регион, пише Јутарњи. „Не би чудило да се то и свиђа некоме у Бриселу и у кругу „великих дечака“ јер они би најрадије да се цео тај проблем једноставно реши сам од себе. Правдајући се како се ЕУ мора бавити важнијим питањима.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 15, 2021