Прочитај ми чланакМатија Бан је 1848. сковао ријеч четник, по узору на пољски језик, да би означио герилца у Грбаљској буни. Саставио је Правила о четничком ратовању, чиме је постао родоначелник српског четничког покрета. Сковао је и израз Југословен, а то је учинио у једној својој пјесми из 1835. године. Године 1895, основано је Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару
Скупштина града Београда јуче је донијела одлуку о подизању споменика Матији Бану.
Ко је Матија Бан? Рођен у Петровом селу код Дубровника, 16. децембар 1818. године, у српској породици риомактоличке вјероисповијсти. Био је професор, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника националног покрета Срба у Дубровнику.
Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику. Провео је неколико година у Цариграду. Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде и секретар Српске краљевске академије, а у исто време један од најплоднијих српских писаца.
Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху, са историјском тематиком; познате су и његове педагошке расправе. Његове најпознатије драме су: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге.
У дипломатским мисијама боравио је у Карловцима код патријарха Јосифа (Рајачића) 1848, а исте године и код бана Јосипа Јелачића и код Људевита Гаја у Загребу; по налогу српске владе. У Новом Саду је Матија Бан 1848. године саставио прокламацију којом позива Србе да то да од централних власти траже самоуправу у Аустријској Царевини. Држао је и патриотске и политичке говоре по српским местима у Аустрији, а у Задру је објавио још једну прокламацију народу Далмације, да се придружи српском покрету.
На повратку је боравио и у Дубровнику, гдје је саставио српско-дубровачку химну; као и на Цетињу, на двору Петра II Петровића Његоша. На Цетињу и у Дубровнику, поново је боравио већ наредне, 1849. године, за вријеме српско-мађарских борби. У Београд се вратио 1850. године. У вријеме Кримског рата је 1854. и 1855. године ишао дипломатским послом у Цариград и на Цетиње, на двор кнеза Данила Петровића Његоша.
Залагао се за идеје либералног католицизма и био један од водећих представника српског католичког покрета у Дубровнику.У Београду је био близак кругу Илије Гарашанина, као изразити присталица јужнословенског уједињења. Према његовом нацрту, који је саставио у Београду, јужнословенско уједињење би требало да буде извршено спајањем уједињених српских земаља са Хрватским у конфедерацију, којој би се могла прикључити и Бугарска, у чему се огледа и велика сличност са Гарашанином.
У националном раду, Бан се посебно истицао. Године 1879, предложио је оснивање Друштва Светог Саве, подизање цркве Светом Сави на Врачару. Касније, 1895. године је основано Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, а 1905. године расписан јавни конкурс за израду пројекта храма.
По његовом имању и кући један дио Београда носи назив Баново Брдо.
Умро је у Београду 1903 године.
