Александар Вучић предводи војску која је 25.10. претрпела катастрофалан пораз и након изгубљене битке сада се повлачи на нови, резервни положај. Наравно, у његовој глави је мисао да изгубљена битка није уједно и изгубљени рат, па отуда ради све да се консолидује са јасном идејом и крајњим циљем да се политички рехабилитује, а да потом поврати моћ и на крају и власт. При томе, примери на које се угледа су људи са којима је или тесно сарађивао, попут Нетањахуа и Фица, или им се дивио и покушавао да оствари сарадњу, попут случаја Трампа. Њих тројица су успели да након пада са власти изврше консолидацију и после неког времена се врате на власт, неки од њих као много гори него што су били пре тога.
Први циљ у консолидацији Вучићу је био да не дође до потпуног расула напредњачких снага и то је постигао признавањем пораза. Да је којим случајем покушао да изазове планирано насиље уз помоћ криминалаца и полиције, које је у хиљадама током изборне ноћи нагомилао у Ћациленду, народ би га разбио и онда не би имао било какву могућност измештања на резервни положај, демократе и лидера једине опозиције.
Након првог корака, додатно је сабио редове инсценираним упадом на Информер и акцијама које воде тужиоци и полиција које је он лично селектовао. Од стране одлазећег режима проглашен је некакав непостојећи терор Студентске листе, а циљ тога је да се нижи напредњачки ешалони уплаше и приморају да, хтели не хтели, буду уз Вучића, који им једини нуди какву-такву, макар и лажну наду да ће се извући, па чак и вратити на власт.
У том погледу, они сада крајњим напорима теже да задрже локалне власти, а очигледно је преко Виктора Орбана договорено да Савез војвођанских Мађара настави да подржава власт у Аутономној покрајини Војводини. На овај начин ће хиљаде људи и даље наставити да буду интересно везане за напредњаке и тиме ће се опет колико-толико чувати структура коју ће, пре свега пред међународном заједницом, Вучић представљати као једину опозицију, што је иначе легитимна политичка позиција која чак гарантује и одређена права.
У процесу повлачења поражене војске, поред консолидације трупа, друга јако важна ствар јесте контаминација терена који се напушта. Отуда све што сада гледамо представља рушење мостова, тровање водовода, остављање мина и мањих диверзантских одреда да роваре, а све са циљем максималног отежавања за Студентску листу која треба да састави власт. Примера ради, начин гашења Алта банке и генерално покушај изазивања кризе банкарског система били су једна од ствари које су одрадили људи из одлазећег режима. Као што су и нагле активности тужилаштава и медијска хапшења у суштини ништа друго него контаминација истрага са циљем да кривци не буду осуђени, а уједно се перу биографије појединих тужилаца, судија и полицајаца и они остају буквално као групе диверзаната да у наредном периоду изводе саботаже у оквиру нове власти.
У овом светлу треба посматрати и игру око председничких избора. Вучић хоће да пред странцима представи нову власт као талибанску која је преко ноћи укинула демократију и онемогућила да се одрже било какви нормални избори. На тај начин жели да максимално умањи легитимитет и демократски капацитет наредне власти. И да будемо начисто, уколико стварно буде само један кандидат за председника и ако добије преко осамдесет посто гласова, то никако неће бити добра порука.
Дакле, ако би ово прошло, напредњаци би постигли дуплу победу: прво, не би јавно показали колико су још гласова изгубили од 25.10. и тиме би додатно бранили онај свој резервни положај једине опозиције, док би истовремено пред демократским светом нова власт деловала као револуционарна и са мањком легитимитета и политичког капацитета.
Из тог разлога позивам Студентски покрет и Студентску листу да се озбиљно позабаве питањем председничких избора и да охрабре више кредибилних кандидата да на њима учествују и да при томе покушају да спрече наратив о томе да је свако кандидовање мимо Студентског покрета некакав непријатељски акт. Народ је 25.10. гласао против мафије и за увођење нормалности, тако да већ на председничким изборима грађанима Србије треба по први пут после дуго времена понудити да гласају за, а не против.
Дивно би било да буде више добрих кандидата па да се гласа за бољег, а не као до сада да се бира мање зло. На овај начин би се и Вучић потерао са резервног положаја јер стварање нове политичке сцене у Србији подразумева да за њега и његове нема места ни у власти ни у опозицији.
Мирослав Паровић
Аутор је председник Народног демократског покрета




























