Прочитај ми чланак

ГМО НИЈЕ САМО ОПАСАН ПО ЗДРАВЉЕ: Србија би претрпела штету од две милијарде евра

0

Да ли би грађани Србије на референдуму требало да се изјасне против увоза и узгоја генетски модификованих производа

Сачувајмо деци земљу наших предака без ГМО, порука је јавног скупа у покрету, који је у организацији Друштво српских домаћина, Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије и УГ „Здрава Србија“ и „Ко нам трује децу“, одржан прошлог викенда у више градова Србије.

Један од иницијатора овог скупа, чији је циљ да се спречи употреба генетски модификованих семена и хране, професор Миладин Шеварлић – народни посланик, каже за Данас да се више од 90 одсто грађана Србије изјаснило против употребе ГМО и да је потребно да се воља народа потврди на референдуму.

– Нажалост, кровну декларацију са текстом која је усвојена у 136 градова и општина, Скупштина Србије, већ годину дана, одбија да стави на дневни ред иако 223, од укупно 250, посланика станује на територији општина које су усвојиле декларацију. За разлику од других држава, у којима се поштује уставна категорија референдума, српски парламент никада није разматрао ту иницијативу, упркос чињеници да је прикупљено више од 30.000 потписа грађана који подржавају тај став – коментарише за Данас Шеварлић.

Према његовим речима, највећи профит доноси генетски модификовано семе јер се наплаћују лиценцна права.

– Произвођачи ГМО тврде да је реч о природном организму којег, иначе, у том облику нема у природи, а настаје бесплатним преузимањем гена из једне, природне врсте организама и његовим убацивањем у геноме других врста организама. И сад се ту, најпре, суочавамо са етичким проблемом, јер ако су то природни организми откуда им право да их наплаћују. Други проблем је еколошки, с обзиром на то да се применом ГМО усева уништава богатство расположивих сорти и хибрида, добијених у класичном процесу оплемењивања, чиме се додатно уништава биодиверзитет – тврди професор Шеварлић и додаје да је у овом тренутку пет најзначајнијих ГМО модификованих усева засејано на око 11 одсто укупно обрадивих површина.

Генетски модификовани усеви, а највише су заступљени индустријске и крмне биљке – кукуруз, соја, памук, уљана репица и кромпир, који се сада узгајају на око 180 милиона хектара (највише у САД, Канади, Кини, Јужној Америци), законом су забрањени у Србији. Ако је судити према изјави Горана Бекавца, из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, и члана Стручног савета за биолошку сигурност Министарства пољопривреде, промене закона неће бити.

– У овом моменту ми смо ГМО слободна држава. Актуелни закон о ГМО је јасан, строго забрањује гајење генетски модификованих организама. Ако гледамо шири контекст и агрономске аспекте, генетски модификована семена немају предност над домаћим хибридима, нити би донела бенефите домаћим произвођачима. Тврдим да ниједан ГМО кукуруз није у предности над домаћим сортама. Предност се, можда, огледа само у лакоћи сузбијања корова, или у смањењу последица деловања инсеката, али то су скромни бенефити у односу оно што би ограничило такву производњу. Рецимо, ГМО кукуруз не би могао да се извози тек тако – објашњава за Данас Бекавац.

Србија је, иначе, једна од ретких земаља која је законом из 2009. године забранила увоз, узгој и прераду производа од ГМО што јој обезбеђује предност на међународном тржишту пољопривредно-прехрамбене робе. У прилог томе сведочи и податак да је други извозник соје у Европи која није генетички модификована и десети извозник немодификованог кукуруза у свету. Осим тога, значајни смо извозник квалитетног семена, које није генетски модификовано.

Аргументи против

– Имамо одличан сортимент, односно хибриде кукуруза различите вегетације и намене. Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду има и ултра хибриде који су отпорни на фоцус ултра и добро су решење за корове, и то упркос чињеници да нису ГМО. Регистровани су код нас и у Европи. Зато је право питање, коме су потребни генетски модификовани организми, утолико пре што наши произвођачи немају толико проблема са пламенцем и кукурузном златицом (диабротица), које решавају плодоредом. До сада није направљен ГМО хибрид кукуруза који повећава принос зрна, већ само његова својства. Такође, најскупљи хибриди кукуруза у Америци коштају и до 400 долара по хектару што, такође, не одговара домаћим произвођачима – коментарише за Данас Горан Бекавац, стручњак у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, и члан Стручног савета за биолошку сигурност Министарства пољопривреде.

Штета од минимум две милијарде евра

– Уколико би се дозволио слободан увоз и продаја ГМО Србија би, чак и поред ниске куповне моћи потрошача, претрпела штету од минимум две милијарде евра и у наредном периоду би се штета стално увећавала. О здравствено прехрамбеним, етичким и еколошким последицама да не говоримо. Потом би уследила производња ГМО који би преплавили тржиште хране. У почетку би се ти производи пласирали по нелојално ниским ценама, што је проверени рецепт за освајање тржишта и потискивање домаћих произвођача конвенционалних производа. Искуство говори да тамо где уђе Светска банка, брзо долази до аквизиције великих прехрамбених система – упозорава професор Миладин Шеварлић.

Извор: danas.rs

Ознаке: ,