ЕУРОНАТОВСКО ОПРЕДЈЕЉЕЊЕ ЦРНОГОРСКЕ ВЛАСТИ И ОПОЗИЦИЈЕ ОЛАКШАВА ОСТВАРИВАЊЕ ВЕЛИКОХРВАТСКОГ, ВЕЛИКОАЛБАНСКОГ И ПАНТУРСКОГ ПРОЈЕКТА КОЈИ ОПАСНО УГРОЖАВАЈУ ТЕРИТОРИЈАЛНУ ЦЈЕЛОВИТОСТ ЦРНЕ ГОРЕ, КОЈА СЕ МОЖЕ САЧУВАТИ САМО У САВЕЗУ СА РУСИЈОМ

„Господ нас је кажњавао и кажњава Западом!“ – Свети Теофан (Феофан) Затворник, 1815-1894, руски светитељ, теолог и писац

„У њеној (НДХ) идеологији хрватски фашизам, комбинован с екстремним римокатоличким фанатизмом, нацистичком еугеником и хрватским шовинизмом, створио је вјероватно најпсихоточнији политички покрет свих времена.“ – Бери Литучи (Баррy Литуцхy, 1959, амерички историчар и оснивач њујоршког Института за Јасеновац

„Сваки камен у Боки говори хрватски.“ – Алојзије Степинац, 1898-1960, римокатолички надбискуп (касније и кардинал) и првосвећеник Павелићеве НДХ-зије

„…База политичког утицаја Турске на Балкану су муслиманске заједнице преостале из Отоманског царства…Турске и муслиманске мањине…важни су елементи турске балканске политике…Турска треба стално да тежи циљу добијања гаранција којим ће стећи право да интервенише у стварима везаним за муслиманске мањине на Балкану…За Турску је најважније да Албанија и албански национални корпус (као и Бих) што више ојачају…“ – Ахмет Давутоглу, 1959, турски геополитичар, државник (премијер и министар иностраних послова) и универзитетски професор политичких наука и међународног права; у књизи „Стратегијска дубина – Међународни положај Турске“, 2001

На прослави 100-годишњице независности Албаније, 2012.године, тадашњи предсједник Владе Сали Бериша је рекао да се „албанске земље“ простиру од Превезе у Грчкој до Прешева у Србији, те од Скопља у Македонији до Подгорице у Црној Гори!

(Албански терористи)протјерали су свих 28.000 Црногораца са Косова и Метохије. Њихова гробља су махом преорали, а потом бетонирали, њихове куће спалили, а станове и имања узурпирали и некажњено их користе већ 24 године откако траје окупација тог дијела Србије. Над косметским Црногорцима у сваком смислу почињен је злочин на Косову и Метохији.“- ИН4С портал, 18.фебруар 2024.

„Малесија треба да буде онаква какву ју је Бог створио – албанска земља, с албанском већином, којом управљају албанске партије…(Оне су) показале да знају водити и да желе развијати своју домовину…“ – Ферхат Диноша, рођен као Ферхат Љуљановић, 1954, бивши предсједник Демократске уније Албанаца (ДУИ) и некадашњи црногорски министар за људска и мањинска права, те црногорски амбасадор у Тирани; Прес онлине портал, 13.фебруар 2023.

„Ми Турску доживљавамо као своју мајку, која је прије сто година, зато што је морала, оставила своју дјецу…Сада долази да нас види, Босну као најстарије дијете, ово албанско што је ојачало и нас у Санџаку, као најмлађе дијете, које се највише воли. Кад имате такву браћу и ојачане родитеље, то је предиван осјећај.“ – Муамер Зукорлић, 1970.2021, главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији и потпредсједник Народне скупштине Србије; дневни лист „Дан“, 22.септембар 2010.

Недостојно и понижавајуће попуштање Спајићеве Владе и парламентарне већине (значи, и Нове српске демократије (НСД) Андрије Мандића и Социјалистичке народне партије Владимир Јоковића) под уцјенама хрватске новоусташке власти, ради погубног приступања Европској унији (која се налази у процесу распада) као другоразредног члана (без права вета, без свог комесара…), се наставља?!

Парламентарна већина у Скупштини Црне Горе је, 13.октобра 2026.године, експресно је усвојила Закон о допуни Закона о спомен – обиљежјима и Закон о допунама Закона о спорту, без јавне и стручне расправе.

Допуном Закона о спомен – обиљежјима нормирана је могућност накнадне легализације, од стране Владе, већ постављеног спомен – обиљежја, на предлог ресорног министарства. Допунама Закона о спорту прописани су јединствени критеријуми и поступак за одређивање назива спортских објеката у Црној Гори, које спроводи Влада.

На телефонској сједници, од 19. октобра, Влада је донијела одлуку да накнадно одобри задржавање срамне спомен-плоче у Морињу (која је незаконито постављена), у непромијењеном облику и димензијама, са постојећим натписом, позивајући се на „посебан јавни интерес“ због „значаја европских интеграција Црне Горе“.

Влада Црне Горе је, 20.октобра 2026.године, такође, без одржавања сједнице, на основу прибављене сагласности већине чланова, донијела одлуку и да се досадашњи „градски базен „Зоран Џими Гопчевић“ преименује у „Градски Базен – Петар ИИ Петровић Његош“?! Гопчевић, један од најбољих црногорских и југословенских ватерполиста је „крив“ само зато што је био чувар у сабирном кампу у Морињу за хрватске ратне заробљенике, у коме нико није страдао, нити је тешко повријеђен!

Давање Његошевог имена базену је непримјерено. Било би много поштеније и општекорисније да се Спајићева влада заложила за враћање његове завјетне капеле на Ловћен.

Шта је претходило овом недржавничком понашању?

На Међународној конференцији између Црне Горе и ЕУ, од 26.децембра 2024.године, у Бриселу, Хрватска није дала сагласност на затварање приступног Поглавља 31 – спољна, безбједносна и одбрамбена политика, у које спадају и добросусједски односи.

Претходно је Хрватска упутила Црној Гори нон-пејпер (неформални дипломатски документ) са једанаест оквирних питања, којим су окривили црногорске власти за нарушавање добросусједских односа. Тим документом се, између осталог, изражава противљење Резолуцији Скупштине Црне Горе о геноциду и систему логора Јасеновац, Дахау и Матхаузен, од 28.јуна 2024.године, захтијева решавање проблема међусобног разграничења у подручју Превлаке, процесуирање ратних злочина над хрватским држављанима, решавање питања „несталих особа током домовинског рата“, „одштете (хрватским) логорашима“, „враћање ратног брода „Јадран“, па чак и промјена назива градског базена у Котору?

Ове захтјеве водећи хрватски дужносници ултимативно понављају до дана данашњег.

Хрватски министар вањских послова Гордан Грлић Радман је, 17.марта 2025.године, дао интервју подгоричком дневном листу „Вијести“. Том приликом је одбио да одговори на питање да ли Загреб сматра да је у НДХ извршен геноцид над Србима и другим националностима које су сматрали непожељнима. Хрватски министар је казао да „не постоји и никад није постојао никакав „логор Лора““, те да је то „наратив који циља на изједначавање агресора и жртве“?!

Говорећи о спомен- плочи у Морињу, запријетио је да „Било какво дирање у њу, било би рушење изграђених односа између наших земаља“. Исказао је и неприхватљивост поменуте скупштинске Резолуције и захтијевао је да се резолуцијом осуди „агресија на Дубровник“?!

Спомен – плочу у Морињу, 10. октобра 2022.године, открили су министри вањских послова и одбране Црне Горе, Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић, уз присуство хрватског министра вањских послова Гордана Грлића Радмана и министра хрватских бранитеља Тома Медведа. На спомен плочи је написано:

„Током великосрпске агресије на Хрватску овдје је био логор, такозвани Центар Морињ (3.10.1991. – 8.8.1992.), за заточене хрватске цивиле и браниоце.

Сјећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживјели заточени. Да се никада не понове!

Министарство вањских послова Црне Горе и Министарство одбране Црне Горе.“

Овим срамним садржајем намеће се колективна кривица и терет одговорности за ратне злочине српском народу, али и Црногорцима који су се одазвали патриотском позиву за одбрану СФРЈ.

Удруженим злочиначким подухватом западних тајних служби и пропагандних (медијских) агенција, НАТО-а, хрватских државних органа и црногорских аутошовиниста створен је лажни наратив о „агресији ЈНА на Дубровник“. Радило се о легалној и легитимној операцији ЈНА, једине легалне оружане силе бивше СФРЈ, против новоусташке оружане побуне у Хрватској која је пријетила и црногорској територији. Колико је тај хрватски и прохрватски наратив снажан говори чињеница да на интернету (осим текстова црногорског Удружења бораца ратова од 1990.године) не можете наићи на објективну оцјену дубровачке операције ЈНА.

Црна Гора плаћа одштету хрватским логорашима који су се налазили у сабирном центру „Морињ“, иако, понављам, у њему нико није изгубио живот, нити је тешко повријеђен. Појединачне накнаде штете износе од 20.000 до 30.000 евра. То ће Црну Гору коштати између четири и пет милиона евра?!

Врховна државна тужитељка Весна Меденица и хрватски државни одвјетник Младен Бајић потписали су, 28.јула 2006.године, Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида. Споразум се не односи на хрватске држављане као злочинце, нити на жртве црногорске држављане над којима су почињени злочини предвиђени Споразумом, на подручју Хрватске и Херцеговине.

Као државни пројекат Хрватске, концентрациони логор (Војно-истражни центар) „Лора“, у сплитској луци, постојао је од 1992. до 1997.године. У њему је било 1005 регистрованих (српских и црногорских) затвореника који су прошли ужасну, новоусташку, психо-физичку тортуру. Физичка злостављања и пребијања била су свакодневна појава. Затвореници цивили су претрпјели 48 начина мучења, а војни заробљеници чак 61 начин. Тиме су извршене тешке повреде Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима, од 12.августа 1949.године.

У логору је страдало 14 резервиста ЈНА, припадника никшићко -шавничке групе, заробљених на подручју Херцеговине. Након монструозног мучења у „Лори“, а априлу и мају 1992.године, да би се уклонили трагови, посмртни остаци дванаесторице пронађени су у Херцеговини. Државни органи Хрватске, чак, негирају да су уморени црногорски резервисти били у наведеном логору?!

Починиоци монструозних, звјерских, НДХ-зеовских ратних злочина над црногорским резервистима још увијек измичу правди. Ријетким осуђеним злочинцима хрватски судови су изрекли симболичне казне.

Ни црногорско специјално државно тужилаштво није предузело, нити предузима, законске мјере и радње ради процесуирања хрватских држављана.

Према концепцији „хрватског државног права“, територије укључене у тзв. Велику Хрватску обухватају и Боку Которску, која никада у својој историји није била дио Хрватске. Бокељски Хрвати су покатоличени Срби! За великоХрвате Бока је, већ више вјекова, „Заљев хрватских светаца“ са Хрватима, као старосједиоцима.

И министар обране Хрватске Иван Анушић је, према порталу ИН4С, од 15.јануара 2024.године, цитирао реченицу загребачког римокатоличког надбискупа (касније и кардинала), првосвећеника, покровитеља и заштитника Павелићеве усташке НДХ-азије, Алојзија Степинца, да „Сваки камен у Боки говори хрватски“?! Наиме, Степинац је, у фебруару 1941.године, посјетио Боку Которску и тамо је говорио да сваки бокељски камен мирише хрватством.

Полуострво Превлака је препуштено Хрватској, а то значи не само копнени дио него и околне територијалне воде, што подразумијева и половину улаза у Бококоторски залив.

И поред свега наведеног, за црногорску власт Хрватска је „савезничка држава“?! Спајићева и претходне владе су, чак, слале своје представнике на обиљежавање обљетница геноцидне, србоцидне акције „Олуја“, навећег етничког чишћења послије Другог свјетског рата (иза које су стајале САД).

Државно уједињење свих Албанаца на Балкану, пажљиво је планирана и организована активност која се непрекидно спроводи од 1878.године, када је створена Прва призренска (албанска) лига. То је дуговремени пројекат истомислећих албанских државника, политичара, водећих интелектуалаца, тајкуна и милитаната. Остварује се политичко – дипломатским средствима, великим новцем и голим насиљем над Србима и Црногорцима, уз подршку најмоћнијих држава Запада и НАТО пакта.

Албанска академија наука у Тирани, 1988.године, сачинила је Платформу (Меморандум), којом је прецизно дефинисана великоалбанска стратегија. У том документу је наглашено да је циљ Албанаца уједињење у јединствену албанску државу, што је по њима, једини пут за решење албанског националног питања.

У Црној Гори, „компактна албанска територија“ (Сјеверозападно Косово) треба да постане аутономна област (покрајина), са Улцињом, као главним градом. Крајњи циљ је уједињење са матицом – државом Албанијом.

„Од Призренске лиге, једини циљ Албанаца је био уједињење албанске нације.“ (Сали Бериша, предсједник Владе Републике Албаније; Дневни лист „Вијести“, 20, новембар 2012.)

Свједоци смо континуираног и, кривично и прекршајно, некажњеног истицања симбола и клицања „Великој Албанији“ (која обухвата и знатан дио Црне Горе, чак и Подгорицу!), и терористичкој тзв. ОВК.

Географ и геополитичар Миломир Степић (1959) је казао да би „стварањем Велике Албаније“, Црна Гора остала. „без 36 одсто“ своје територије. (Телеграф.рс, 12.мај 2017.)

Више је него очигледно да су дјелови Црне Горе, настањени већинским албанским становништвом, не само албански етнички простор, него су то, фактички, све више дјелови државе Албаније!

Ник Ђељошај, потпредсједник Спајићеве владе за економски развој јавно, а да нико из те Владе није реаговао, изјављује да је Улцињ албански град. Он, без јавног противљења, слави терористичку ОВК и жали због пресуда њеним руководиоцима – ратним злочинцима

Према званичном подацима, у Црној Гори привремено борави око 13.800 турских држављана, а постоји и око 6.000 компанија чији су они власници. Велики број компанија са само једним запосленим доказује да иза оснивања не стоје економски разлози. Циљ је да турски, односно исламски држављанин добије одобрење за сталан боравак, те да досели породицу и постане пуноправни грађанин (држављанин) у Црној Гори.

Откуд оволико турских држављана у Црној Гори? Два главна разлога за то су: незрелост и наивност црногорске власти и стратешки (геополитички) програм Републике Турске према „западном“ Балкану.

По Ахмету Давутоглуу, носиоцу неоосманизма (националистичке, исламистичке и пантурске политичке идеологије), Турска је, између осталог, „епицентар Балкана“ и „центар Евроазије“. Наводи да је Балкан дио турског „хартленда“ (средишње земље), те да је један од главних геополитичких вектора (праваца ширења утицаја) турског панисламизма и Балкан. Балкански циљеви турске спољне политике су јачање БиХ и Албаније.

Турска империјална доктрина „стратегијске дубине“ је исламска империјална идеологија – „неоосманизам“. Многи Турци Балкан и даље зову Румелија – појам из отоманског наслеђа, што је и назив за европски дио Турске. Концепт „неоосманизма“ као „меке“ окупације, или „меке моћи“, подразумијева културно присуство и економски продор, односно мрежу културног, вјерског и економског утицаја. Његов циљ је обнова вјерске, културне и политичке доминације Турске на Балкану. Реализује се и преко миграционе политике (планским насељавањем нападнутог простора муслиманским мигрантима).

Турски геостратешки план подразумијева да се „мека“ окупација Црне Горе спроводи и масовним програмским масовним исељавањем турског и другог исламског становништва у Црну Гору, те преко бошњачке (муслиманске) и албанске мањине и подршком албанском великодржавном пројекту. Ако би се масовним усељавањем турског односно, уз постојеће (око 20 одсто становништва), повећао на више од једне трећине исламског становништа, слиједили би захтјеви за културну, односно персоналну аутономију, а затим и за територијалну.

Индикативно је да су на челу министарстава за вањске послове (у чијој надлежности је и вођење имиграционе политике) и за дијаспору налазе кадрови Бошњачке странке. Учешће министара Бошњака и муслимана у Влади је несразмјерно процентуално веће у односу на број муслиманског становништва у Црној Гори.

Бошњачка странка (БС) је исламска партија и, као таква, мора спроводити пројекат неоосманизма, односно пантуркизма. Такође, пресудан утицај на Исламску заједницу у Црној Гори имају власти Републике Турске. И дјелови Црне Горе са већинским муслиманским (бошњачким) становништвом све више постају Турска.

Годинама остају недирнути споменици и називи улица починиоцима бројних злочина над српским православним становништвом у Црној Гори и онима који су ратовали против Црне Горе. И док се ми и даље погубно дијелимо на Србе и стопроцентне Црногорце, Бошњаци, Албанци и Хрвати, једногласно, своје ратне злочинце проглашавају својим националним херојима!

Црна Гора је на неуставан начин постала чланица НАТО пакта, највеће планетарне терористичке организације. НАТО = ЕУ је главни спонзор великохрватског, великоалбанског и исламског (пантурског) интегрализма на Балкану и дијељења српског етничког простора, те угрожавања територијалне цјеловитости Црне Горе. Геополитички циљеви државних и политичких представника муслимана (Бошњака, који су, нажалост, махом српског поријекла), Албанаца (у великом дијелу поарбанашених Срба) и Хрвата (махом покатоличенмих Срба) на Балкану, а који се поклапају са интересима Запада, јесу стварање „Велике Босне“, као унитарне државе (БиХ без Републике Српске, са сјеверним дијелом Црне Горе), „Велике – Природне Албаније“ (која обухвата и знатне дјелове Црне Горе) и „Велике Хрватске“ (са Бокоторским заливом и Црногорским приморјем до Бара).

Црна Гора је глобалистима потребна само као антисрпска и антируска творевина, те као дио горе наведених великодржавних пројеката и наркотранзитна дестинациција ЦИА-е и НАТО пакта. Од 1998.године, до дана данашњег, Црна Гора је, правно и фактички, колонија – „нарко .тобако“ „банана држава“ западних мегакапиталиста – владара из сјенке и њихових главних експозитура – САД, В,Британије, ЕУ и НАТО пакта.

Подсјетићу на указања наших српско – руских Светитеља, мојој супрузи Драгици, која смо благовремено јавно обзнањивали:

„Уласком у НАТО пакт Црна Гора би, фактички, постала дио тзв. Велике Албаније.“ (Свети Петар Цетињски, 25.јул 2011.)

„Приступањем Црне Горе НАТО пакту, Црна Гора би постала дио тзв. велике Албаније, а поједини њени приморски дјелови постали би дио Хрватске.“ (Свети Сава, Свети Сергије Радоњешки и Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна, 9.фебруар 2016.)

И „ЕУ без алтернативе“ је пут ка дезинтеграцији Црне Горе. И зато што је њена идеологија уперена против српства, Русије, православља и ћирилице, као суштинских компоненти црногорског идентитета.

На власти у Црној Гори је (укључујући и „српске“ и „просрпске“ странке) еуронатовска глобалистичка скупина јасне антисрпске (а тиме и антицрногорске) и антуруске оријентације. Марионетско, еуронатовско државно и партијско – парламентарно руководство не брину о територијалном интегритету Црне Горе. Напротив, својим јавним и тајним дјеловањем, увелико помажу остварењу великохрватског, великоалбанског и пантурског сна.

„Српске“ и „просрпске“ парламентарне партије су прелећеле у еуронатовско јато и прихватају, између осталог, као неспорно, чланство Црне Горе у злочиначком, терористичком, и окупаторском НАТО пакту који је разарао Србију и Црну Гору, масовно убијао „без избора циља“ и радиоактивно (о)тровао садашњу и будуће генерације у Србији и Црној Гори?!

Спајићева Влада нас чува од повратка Мила Ђукановића на власт тако што доследно спроводу његову и унутрашњу и (из)вањску политику?!

Још једном понављам, на челу наше државе су особе без неопходног државничког искуства и патриотске одговорности и без геополитичке свијести да је планетарна превласт сатанистичког, трулог и развратног Запада (звијери из библијског „Окривења Јовановог, са ознаком 666) ствар прошлости, као и без жеље за уважавањем историјских поука о нашим, државним и националним, пријатељима и непријатељима.

Једностраним прекидом вјековних историјских веза и пријатељства Црне Горе са Русијом, неуставним приступањем Црне Горе НАТО пакту, као и признањем независности лажне државе „Република е Косовëс“, црногорске власти више немају ефикасан механизам супротстављања пузајућем хрватском, албанском и пантурском интегрализму, који укључују и знатан дио црногорске територије.

Црна Гора нема ни војних ни полицијских капацитета, а осим тога спутана је чланством у НАТО-у и „еуропским путем без алтетнативе“ да и на тим дјеловима своје територије обезбиједи функционисање уставно – правног поретка.

Свети Петар Цетињски се цијелог свога владарског и архипастирског живота залагао за ослобођење и уједињење Црне Горе и српскога народа, обнову „Славеносербског царства“ и вјечни савез са Русијом. Само захваљујући руској економској и војној помоћи, те политичко – дипломатској заштити, Црна Гора је опстала као држава, иако је била само „кап у турском мору“.

Оне заборавне, а тиме и нечасне, политичаре и „државнике“ и/или њихове потомке, кад тад ће стићи клетва Светог Петра Цетињског:

„Исто тако да Бог даде ономе који би од вас од вјерности благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему, ако би се који од вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на једнородну и једновјерну Русију да Бог да јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило.“

Шта преостаје?

Грађани се не смију прећутно мирити са тренутном ситуацијом у Црној Гори, већ треба да на миран начин, изражавају непослушност као израз грађанске, националне и државне самосвијести: протестима, путем медија, друштвених мрежа…Неопходно је и иступање из НАТО пакта, уз помоћ Русије.

Демократски, мирни, литијашки упорни протести грађана Црне Горе су неопходни све до успостављања власти која ће обезбиједити политички, економски и војни савез Црне Горе, Србије, Републике Српске и Русије. У противном, Црна Гора и Србија не могу опстати у садашњим границама, а Република Српска не може опстати уопште!

Српство, православље и добри односи са Русијом су једини спас за Црну Гору. Руске инвестиције, приход од боравка руских туриста и руска безбједносна заштита нужни су и довољни фактори за опстанак и економски просперитет Црне Горе.

У противном, кад се једног јутра пробудимо у крњој Црној Гори, биће касно!

Аутор: Милан Гајовић, Подгорица

(Србин инфо)