Након што је Народна банка Србије одузела дозволу за рад Алта банци, а њен власник Давор Мацура ухапшен због сумње да је из трезора износио новац и прибавио противправну корист од око 45 милијарди динара (око 385 милиона евра), отворило се питање колико новца државних фирми је остало на рачунима те банке.
До пре неколико дана Алта банка је била пожељан партнер јавним предузећима. Међу њеним клијентима биле су неке од највећих државних компанија, укључујући Електропривреду Србије (ЕПС), Телеком Србију, Електромрежу Србије (ЕМС) и Београдски водовод и канализацију. Према подацима Каматице и регистру НБС, за ЕПС су постојала два динарска рачуна у Алта банци (отворена 18. октобра 2024. и 26. августа 2025.) и један девизни рачун.
ЕПС је управо преко Алта банке електронски наплаћивао рачуне грађанима. Посао је одобрен без тендера средином прошле године, а према проценама годишњи приход банке само на основу тог уговора порастао је за више од 17 милиона евра. Банка је од сваке уплате за струју задржавала провизију од 50 динара. Након одузимања дозволе, ЕПС је обавестио домаћинства у Београду да од октобарског рачуна 2026. користе нови текући рачун.
Алта банка је лето 2024. добила тендер за финансијске услуге наплате превоза у Београду, а од 1. августа 2025. корисници паркинга у гаражама и на паркиралиштима упућивани су да обавезе измирују на рачун у тој банци. Евидентирано је да Телеком Србија и Београдски водовод имају рачуне у Алта банци, мада није потврђено да ли су коришћени за наплату рачуна грађанима или за друге трансакције. Слично важи и за Србијагас, Електродистрибуцију Србије и ЕМС. Међу клијентима је била и Нафтна индустрија Србије, а наводило се да је међу њима била и Српска православна црква.
Према подацима НБС које је објавио Форбс Србија, Алта банка је крајем априла 2026. имала 25.538 рачуна правних лица. Ниједна државна фирма до сада није саопштила колико новца има на рачунима. Упућени наводе да су поједини имали и више од милијарду динара, док је осигурани износ 50.000 евра. Клијенти очекују одлуку Привредног суда о отварању стечаја, након чега Агенција за осигурање депозита почиње исплату осигураних износа. Право на исплату имају физичка лица, предузетници и микро, мала и средња правна лица.
(Србин инфо)
