Ово је величанственија побједа од оне у Црној Гори која је извојевана литијама, јер је непријатељ био јачи и бескрупулознији. Али ово је побједа над Вучићем, не и над његовим газдама.

Плаче ми се од радости што сте скинули са грбаче оног издајника српског рода, преваранта и свекриминалца. И та радост мијеша ми се са тугом јер видим колика вас разочарења чекају.

Не злогучим, само имам пуно година.

Неће вас питати, ништа вас неће питати. Мораћете изнова и изнова да се борите за Србију, народ Србије и сав српски народ.

Јесте било фуриозно, као оно када је Србин са Солунског фронта ослободио Отаџбину. Било је то ослобађање Србије и свег српства од највећег српског душманина након Тита.

Ово је величанственија побједа од оне у Црној Гори која је извојевана литијама, јер је непријатељ био јачи и бескрупулознији.

Али ово је побједа над Вучићем, не и над његовим газдама. Његове газде сада ће бити газде онима које доводите на власт.

Па да ли је Србија заиста ослобођена?

Колонијални управник Србије неће допустити да његове тековине и његови интереси у Србији буду угрожени. Вршење виталних функција у власти биће допуштено само колаборантима, само онима који, ма колико србовали, пристану на колаборацију.

Огроман посао је урађен. Сада треба засукати рукаве и наставити борбу. Сада је то лакше, јер се народ у духу ослободио.

Оно што ће бити могуће, то је остварење народних интересима који нијесу супротстављени интересима колонијалног управника, па и неких интереса који јесу противни интересима колонијалног управника, али му нијесу од баш великог значаја.

Пуно тога унутар заједнице у држави може да се уради на корист народа а да не задире у виталне интересе колонијалног управника: могуће је полицију довести у законске оквире њеног дјеловања; лишити батинаше и друге криминалце покровитељства полиције; медије ослободити Вучићевића, Јоване Јеремић и друге националне поруге; градити без вишеструког надувавања инвестиција; заштитити школске установе, посебно Београдски универзитет; прекинути сарадњу државе са наркокартелима; оживјети „Партизан“; Српску православну цркву извући из блата у које је својим подаништвом Вучићу упала; не задуживати Србију ради незајажљиве елитне корупције; могуће је не одрицати се најбољих међу нама (Ломпара, Ђоковића, Кустурице, Дугалића…)

Своја достигнућа по питању Косова, литијума и другог рударења… колонијални управник неће испустити. Вјероватно ће бити заведене и санкције Русији, Србија уведена у НАТО и формално (не само неформално како је то Вучић већ одрадио)… На најважнијим положајима у новој власти биће они који ће у заштити и остварењу ових и других важних интереса колонијалног управника бити кооперативни.

За побједу над Вучићем требало је много труда и наде. Вучићевштину ће бити много теже поразити. Она је свеприсутна у српском друштву и у многим облицима прозирна.

Дакле, не одлажите патике у сошке. Најбоље је да се и не сазувате.

(Србин инфо)