Прочитај ми чланакСукоб у Сирији је ушао у фазу у којој се може рећи да је само “дјеломично ријешен”, јер су сви актери који раде на уништењу ове земље за остварење својих геополитичких интереса задржали довољно маневарског простора за дјеловање.
У овом тренутку је сиријска војска фокусирана на потискивање терористичких група из сјеверног дијела покрајине Хаме, гдје је послала значајне ресурсе и елитне снаге.
Други део гдје се успјешно проводе операције је источни Хомс, гдје се напредује и у смјеру гасних поља Арак на крајњем истоку и сјевероисточно од базе Тиас, према пољима Ал-Шаер, гдје је ИДИЛ поражен и протјеран с кључних висова с којим се надзире шире подручје. Уличне борбе се с релативним успјехом воде и у источни предграђима Дамаска, Џобар и Квабун, док је једина критична тачка јужни део града Дара’а, гдје се сиријске војске морала повући из дистрикта Ал-Маншијах.
Турска је обуставила кампању Штит Еуфрата, док курдске ЈПГ милиције, али под именом “Сиријске демократске снаге”, заузимају подручја на сјеверу Сирије, и ИДИЛ су у потпуности окружили у граду Ал-Табка, гдје су заузели јужно и западно предграђе и оближњу ваздушну базу, а успјешне операције воде и у пустињским подручјима у близини Ракке.
Укупно гледајући, ако изузмемо за сада неразјашњен однос између Дамска и сиријских Курда, стратешка равнотежа је ипак на страни сиријског народа, његове војске и владе. Терористичке групе, уједињене у врло крхки савез, тренутно нису у стању подузети никакву иницијативу и углавном покушавају организирати одбрану запосједнутих подручја.
Разумјети тренутну геополитичку ситуацију захтјева препознавање конкретних циљева и улога кључних актера, јер се тек онда може разговарати о евентуалном развоју ситуације у будућности.
Турска
Иако се стиче дојам да Ердоган игра за и против свакога, зависно о тренутку, неоспорно му је циљ проширити утјецај Турске на сусједне земље, гдје жели надзирати прекограничну територију у којеој ће се терористичке групе, уз помоћ турске војске и под његовом контролом, борити против Курда и владиних снага. То подразумијева сталну војну кампању и интервенцију без законских овлашћења у смислу међународног права, као и подршку такозваној “Слободној сиријској војсци” у покушају уништења Башара Ал-Асада.
Операција “Штит Еуфрата” у сјеверној Сирији, која је почела крајем августа прошле године, Турској је служила за борбу против курдских ЈПГ снага и спречавању Курда у њиховим напорима у уједињењу енклава које се налазе у сјеверозападу и сјевероистоку Сирија. Након што је овај циљ “остварен”, Ердоган је прекинуо кампању, замрзнуо сукоб и у међувремену се посветио референдуму, на којем је на крају добио жељена овласшћења. Анкара сада тек треба донијети одлуке у којем ће смјеру даље дјеловати, али је након подршке америчком нападу крстарећим пројектилима на Сирију Ердоган показао да су му циљеви и даље исти.
САД
Приоритет такозване “Међународне коалиције за борбу против тероризма”, коју предводе САД, је задржати хаос у региону, подржавати и даље “умјерене побуњенике”, успоставити власт у подручјима која држе Курди. САД уједно подржавају курдске снаге, што има своју логику, иако се Анкара службено томе противи, јер су за Турску ЈПГ снаге терористичка организација и огранак Курдистанске радничке странке.
Наиме, сталном потпором Курдима САД без сумње јачају ЈПГ, али Ердогану уједно дају аргумент за даљњу борбу против “тероризма”. У бити, ово је позната тактика колонијалне политике која се проводи и на југу, гдје је “добитник” Израел.
Вашингтон повећава напетости у Сирији и на сјеверу финансира и подржава Курде, а на југу Јужни фронт такозване “Слободне сиријске војске”, иако нитко не зна тко га чини, чиме олакшава интервенцију Турске на сјеверу, а Израела на југу Сирије, који тиме добивају “аргументе” за тврдње како морају “бранити своје границе и националне интересе”. Израел је ових дана чак поручио како нестабилност у Сирији ствара околности за пуноправну анексију окупираног дијела Голанске висоравни и неће дозволити да рат на југу Сирије утихне.
САД ће повећавати напетости у Сирији и олакшати финансирање терористичких група које се боре против сиријске војске, спроводе нападе на цивилно становништво и разарају инфраструктуру земље.
Међу осталима, Саудијска Арабија, заливске монархије, Француска и Велика Британија здушно подржавају ове планове.
Тренутно САД повећавају своју војну и стратешку присутност у сјеверној Сирији, под изговором подршке борби против тероризма, али је крајњи циљ уништење Сирије.
Доналд Трамп је нападом на сиријску базу у Хомсу показао да Вашингтон неће промијенити планове на Блиском истоку, али је нови предсједник осветом за наводни хемијски напад у Идлибу свијету показао да ће дјеловати једнострано и изван Већа безбедности и Повеље Уједињених нација.
На темељу никада доказане кривње сиријске владе за наводни напад сарином у Идлибу америчко Министарство финансија управо је наметнуло санкције за 271 сиријског владиног функционера, које се сматра одговорнима за кориштење неконвенционалног оружја 4. априла у Кан Шејкуну у Идлибу.
Иако неугодне за Дамаск, радикални потези Вашингтона сугеришу да се морају подузети очајничке мјере за спашавање терористичких група у Сирији, што је, ако проматрамо из другог угла, можда и добра вијест.
Сиријски Курди
Они су заправо у врло тешкој ситуацији. Боре се да заштите своје аутономне покрајине, али имају непоуздане савезнике. Што се тиче наводног хемијског напада у Кан Шејкуну у Идлибу и америчком одговору нападом крстарећим пројектилима на сиријску ваздушну базу, курдски заповједници и функционери су медијима кратко приопштили “како немају што коментарисати, јер се то није догодило на њиховој територији”.
САД тренутно подржавају такозване “Сиријске демократске снаге”, које углавном чине Курди, а циљ им је заједно заузети Ракку. Исто тако, САД прихвата и аутономију Курда унутар сиријске државе. За Ердоганову Турску је то пријетња, јер ако Курди ојачају, могу тражити подјелу Сирије, унаточ постојећим везама са сиријском војском којој су Курди препустили села западно од Манбија, само како се не би суочили с терористима такозване ФСА, коју чине терористичке групе које подржава Турска.
Курди ни под коју цијену неће допустити Анкари да преузме контролу над подручјима сјеверне Сирије која су они ослободили од терориста “Исламске државе”.
Русија
Русија у земљи води легитимну војну и хуманитарну кампању уз дозволу сиријске владе. Уз руску помоћ су се уклониле неке од терористичких пријетњи на великим дијеловима фронта против “Исламске државе”, Ал-Нусра Фронта и “умјерених побуњеника”, који наизглед “не сурађују”, иако су им налогодавци исти и удружени су у злочиначки потхват с циљем уништавања сиријског друштва.
Без обзира на критике, Русија ипак игра кључну улогу у одвраћању америчке интервенцију и улијева додатну снагу сиријском народу у борби против тероризма и одбрани интегритета земље.
Иран
Иранска влада се од самог почетка супротставља страној интервенцији и тероризму, помаже Сирију у свако смисли и изражава пуну солидарност са сиријским народом.
Кроз сарадњу на свим фронтама, Иран је дао велики допринос у поразу терористичких група на бројим фронтама, игра кључну улогу у изградњи стабилности и противи се подијели Сирије, толико жељеној од стране колонијалних сила.
Када говоримо о Ирану, онда се у војном смислу мисли и на либански Хезболах, ирачке милиције Харакат Хезболах Ал-Нујаба и авганистанску Бригаду Фатемијун.
Сирија
Сиријска влада на челу с Башаром Ал-Асадом за циљ има да одбрани народ од тероризма, али и настојања такозване међународне коалиције за борбу против Исламске државе да униште земљу.
Дамаск има тешки задатак да земљу очисти од исламистичких терористичких група, али и да се одбрани од америчке и турске интервенције, земаља које су тренутно присутне с копненим трупама у земљи. Циљ владе Башара Ал-Асада је вратити јединство сиријског друштва, које је увијек било повезано и извор стабилности у региону. Дамаск ову битку води на два колосијека, војном и дипломатском, а ако узмемо у обзир ситуацију из прве половице 2013. године, онда можемо говорити о великом успјеху. Наиме, ниједан народ и војска нису издржали оволики притисак и сви су се распали у првих неколико мјесеци спољне интервенције. Подсјетимо да су се Хезболах и Иран отворено укључили у борбе у Сирији тек почетком љлета 2013. године, иако су неслужбено, али у пуно мањем броју, били присутни и раније, а Русија у септембру 2015.
Ту су и други актери који су укључени у ову колонијалну кампању, као одређене групе Уједињених нација, Еувропске уније, цијела машинерија западних и арапских монархија медија који шире дезинформације, па чак и HRW, Лекари без граница, Амнести интернешнл и друге међународне невладине организације.
Као што смо рекли, значајно је и дјеловање Хезболаха у борби против колонијализма, али и ирачке владе, који војно помажу Сирији у чишћењу земље од терористичких група.
Могићи завршни сценарији
1. Погоршање ситуације због противречности у ослобођењу Ракке
Ако Курди ослободе Ракку, врло лако је могуће да ће се Турска и протурске исламистичке милиције изнова укључити у сукоб и напасти курдске ЈПГ снаге, али у том случају сиријска војска и Русија неће моћи остати по страни. То би на крају могло довести до сукоба у којег ће се укључити сви који су присутни на сјеверу Сирије, а исход овог општег рата би био бити крвав и непредвидљив.
2. Јачање сиријских снага до мјере да могу ослободити земљу и привести крају политички процес за стабилизацију земље
За ово се залажу Русија, Иран и Кина, који и сами погођени догађајима у Сирији. Све до недавног обрата се дијелом за ово залагала и Анкара, барем што се тиче процеса у Астани и политичког рјешења. Осим тога, раније је Веће за националну безбедност Турске приопштило да је “успјешно” окончана војна операција у сјеверној Сирији и да су створени услови за повратак Сиријаца.
Међутим, након америчког напада на Сирију се Турска изнова вратила старој реторици, а није јасно укључује ли “завршетак кампање” и повлачење турских трупа из сиријских подручја? Турски став ће можда бити јаснији након састанка предсједника Ердогана и Владимира Путина 3. маја у Сочију.
Америчка коалиција је навела како неће слати велике контингенте, иако већ постоје амерички савјетници на терену, који јачају присутност у војним базама јужно од Кобанија, малом узлетишту у Рмејлану близу Хашаке, Ал-шададију, а није искључено да америчке снаге ојачају присутност у ваздушној бази Ал-Табка. Доналд Трамп још није представио јасну стратегију за Сирију. Постојеће снаге исламистичких група не могу поразити сиријску војску, а слање већих копнених снага, уз незавршени рат у Ираку и Авганистану, је врло упитно.
3. Директни сукоб и тајне операција како би се раскомадала Сирија
Овај сценариј је тренутно у тоеку, што се видјело након наводног напада хемијским оружјем “од стране сиријске владе” у Идлибу, којег су “оштро осудиле” све колонијалне силе и њихови медији. Након њега је услиједео једнострани амерички напад на сиријску ваздушну базу, али се касније све закомплицирало сумњама које су изнијели чак и у Уједињеним нацијама о везама између наводног напада сарином и активностима сиријске војске 4. априла у Кан Шејкуну.
Иако су западни медији хтјели створити чврст разлог за “хуманитарну интервенцију”, протеком времена је све више доказа да се радило о инсценираном нападу, који се, наравно, пречуткују. У том смислу није искључен нови напад овакве врсте, јер је агресорима на Сирију императив створити предуслове за агресију на Сирију, након чега слиједи дестабилизација Ирана.
ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!
Тренутно нема добрих вијести за САД, ЕУ, Турску и заливске монархије да ће ове планове остварити, али увијек треба бити на опрезу, прије свега због њихових агресивних и несувислих реакција.
Против тероризма у Сирији се може борити само војно, али на другој страни треба тражити и рјешење за релативну стабилност земље, што се може остварити само кроз доследну дипломацтију и политичке акције.
