YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 БИА и МУП траже изговор за моје привођење
00:30 Хапшење до 25. и позив да сви изађу на гласање
00:57 Измишљају и траже разлоге: Народне патроле не планирају насиље

Кнежевић: „Морају да ме склоне до двадесет и петог”

Дамњан Кнежевић, оснивач Народних патрола, огласио се јавно саопштењем које не оставља простора за двосмислености. Према његовим речима, Безбедносно-обавештајна агенција и Министарство унутрашњих послова у овом тренутку трагају за начином и изговором којим би оправдали његово „будуће привођење”. Кнежевић тврди да је из више извора добио сазнање да се његово хапшење већ очекује и да га, како каже, „морају да склоне до двадесет и петог” – дакле до дана парламентарних избора. Тиме се, по његовом суду, директно атакује на његово бирачко право, али и на право свих људи који га подржавају да изборни дан дочекају без страха и притиска.

Нарочито је индикативно што Кнежевић наглашава да је у претходном периоду помно пазио на сваку изговорену реч. Ниједну изјаву, тврди он, није дао која би могла бити спорна, нити је иједна акција Народних патрола била планирана. Он отворено каже да покрет „јако добро зна” како су га раније покушавали да наместе, па зато сада нема ни изјаве, ни плана, ни организовања које би режим могао да злоупотреби. Управо та чињеница – да спорне изјаве нема – баца сасвим ново светло на снимак који је у међувремену осванио на друштвеним мрежама.

Саслушање на аеродрому по повратку из Москве

Кнежевић открива да је исту поруку пренео и онима који су га, како наводи, недавно саслушавали на аеродрому, по повратку са пута из Москве. Сама чињеница да се оснивач једног политичког покрета дочекује саслушањем на аеродрому, уочи самих избора, довољно говори о атмосфери коју је створила владајућа коалиција СНС-СПС. Уместо да институције штите изборни процес и права сваког грађанина, оне се, по свему судећи, користе као полуга застрашивања неподобних. Кнежевић на то одговара мирно, али непоколебљиво: „Хајде да видимо како ће они даље поступати.”

Његова процена је једноставна и оштра – у врху безбедносног апарата, каже, „баш се презнојавају” јер упорно траже било какав повод да покрет приведу. Таква слика власти која грозничаво чешља јавни простор у потрази за изговором није слика сигурне и самоуверене државе. То је слика режима који се плаши тренутка када ће бирачи остати сами са листићем, без медијске буке и без полицијске пратње.

Случај Срђана Илића: веза која постоји само у „незваничним сазнањима”

Дневни лист „Политика” објавио је 21. октобра да је полиција, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ухапсила Срђана Илића из Земуна. Илић је осумњичен да је организовао и обучавао више особа за изазивање насиља током и након избора, укључујући наводне „мобилне тимове” у којима је требало да буду и боксери. Међутим, кључни део текста почива искључиво на „незваничним сазнањима” и анонимном „извору упознатом са случајем”, који Илића „доводи у везу” са Народним патролама, које лист назива „ултрадесничарском организацијом”. Ни име извора, ни иједан документ, ни иједна чињеница која би ту везу потврдила – у тексту нема.

А управо ту лежи суштина проблема: Срђан Илић уопште није члан Народних патрола. Па ипак, режимски безбедносни апарат и њему наклоњени медији упорно покушавају да његово хапшење окаче о врат покрету и његовом оснивачу. Тако се, корак по корак, гради наратив по коме се о Народним патролама говори као о претњи, иако за то не постоји ниједан јавно предочен доказ. Чак ни „Политика” не тврди да је Илић члан покрета – тек да се „доводи у везу” с њим, што је формулација довољно растегљива да покрије сваку жељену конструкцију.

Новосадска хапшења: ни реч о Народним патролама, а ипак мета

Други случај још сликовитије разоткрива механизам. Према извештају „Блица”, припадници Специјалне антитерористичке јединице су, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ухапсили више особа у Новом Саду због сумње да су планирали угрожавање уставног уређења и безбедности Србије. Тужилаштво је као организатора групе означило Марка Веина (28), а међу ухапшенима је и једна жена, наведена иницијалима Т. Ч. Осумњиченима се стављају на терет припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије и позивање на насилну промену уставног уређења.

У целом том извештају Народне патроле се не помињу ни једном једином речју. Не помиње се ни Дамњан Кнежевић. Па ипак, режим покушава да и ова хапшења доведе у везу са њим, иако он са овим људима нема никакве везе. Када се две полицијске акције истог јутра, у Београду и у Новом Саду, уз помињање и акција у Врњачкој Бањи, медијски сабију у један пакет, лако је јавности подметнути закључак да је реч о једној мрежи. То је стара и проверена техника: помешај, замагли, па допусти публици да сама „повеже тачке” које никада нису ни постојале.

АИ монтажа на ТикТоку: кад нема доказа, они се производе

Када ни анонимни извори ни вештачко паковање туђих хапшења нису изнедрили ништа опипљиво, на сцену је ступила вештачка интелигенција. На ТикТок налогу „@убедљивије.него.икад” објављен је кратак снимак на коме се види мушкарац у сивом дуксу са капуљачом, који се снима сам, у стилу селфија, за воланом аутомобила. Снимак је од првог до последњег тренутка прекривен натписима: у црвеном пољу стоји „ШОК!”, у жутом „ДАМЈАН КНЕЖЕВИЋ (НАРОДНЕ ПАТРОЛЕ) ПОЗВАО НА РУШЕЊЕ УСТАВНОГ ПОРЕТКА”, а у још једном црвеном „ПОЗИВАМО НАДЛЕЖНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ДА РЕАГУЈУ!”. Аутори ове поруке, гле парадокса, нису умели ни да тачно напишу име човека кога оптужују – уместо Дамњан, на екрану пише „Дамјан”.

Званична Телеграм страница Народних патрола реаговала је без увијања: „СНС ботови извршили кривично дело преко њихове пропагандне Тик Ток групе „@убедљивије.него.икад”, направивши „АИ” монтажу у даљем покушају да се намести Дамњан Кнежевић.” Тврдња о СНС ботовима и кривичном делу припада покрету, али оно што се на снимку види и чује говори само за себе. Ако се ико позива да „реагује”, онда је то пре свега надлежно тужилаштво – да утврди ко је и с којим циљем сачинио и пустио у оптицај овакав садржај уочи избора.

Шта показује анализа снимка: рез, лажна уста и машински глас

Анализа снимка открива низ знакова манипулације који се тешко могу превидети. Звучни запис траје свега деветак секунди: почиње реченицом „Позивам све грађане да се 20. октобра 2026. године окупе испред републичке…”, а онда, у четвртој секунди, следи нагли рез, звучни „трзај”, па наставак „…смо заштитили изборну вољу грађана и захтевали пуно поштовање и транспарентност изборног процеса.” На месту споја реченица се граматички распада – два фрагмента која не припадају један другом насилно су скрпљена у једну целину. Покрети усана не прате звук, делују „плутајуће” и замућено око уста, што је одлика дипфејк технике у којој се лице синхронизује према унапред задатом звуку, а глас има раван, монотон, готово роботски ритам.

Све то јесте низ упадљивих индиција, а не судско-вештачки налаз – али кључна поента не зависи ни од каквог вештачења. Чак и тај фабриковани звук не садржи ни једну једину реч о насиљу, рушењу власти или уставног поретка. Напротив, у њему се говори о заштити изборне воље грађана и транспарентности изборног процеса. Натпис, дакле, тврди једно, а сам снимак – чак и онакав какав су га сачинили – казује нешто сасвим друго. То више није ни замагљивање, већ отворено подметање: оптужба се исписује великим словима, у нади да нико неће саслушати шта се заправо чује.

Најдрскија етапа исте кампање

Овај снимак није изоловани инцидент, већ логичан наставак истог обрасца. Најпре анонимни извор „доводи у везу” Срђана Илића са покретом коме не припада. Потом се хапшења у Новом Саду, у чијем опису Народне патроле нису ни поменуте, медијски слепљују уз Кнежевићево име. А када ни то није довољно, на мрежи осване снимак који Кнежевићу ставља у уста – или тачније, на уста лепи – речи које он, по свему судећи, никада није изговорио у том облику. Сваки следећи корак је дрскији од претходног, а заједничка им је једна ствар: ниједан не почива на чињеницама.

Ни тренутак није ирелевантан. Снимак се појављује у истим предизборним данима у којима Кнежевић јавно упозорава да БИА и МУП „траже разлог” за његово привођење и да га „морају склонити до двадесет и петог”. Позив „надлежним институцијама да реагују” у натпису звучи као наруџбеница: прво се произведе „доказ”, затим се гласно затражи реакција, а онда се реакција представи као одговор на „забринуту јавност”. Таква режија подсећа на добро увежбан сценарио у коме ботови пишу увод, а државни апарат треба да одигра завршницу.

Сатанизација као изборна стратегија режима Вучића

Све ово није први пут. Кнежевић подсећа да покрет „јако добро зна” како су га намештали у претходном периоду, и зато сада свесно избегава сваки корак који би могао бити изокренут. Режим Александра Вучића, међутим, не мора да чека грешку – довољно му је да произведе сенку, а у ери вештачке интелигенције и сенку и глас и лице. Анонимни извор, незванично сазнање, растегљива формулација „доводи се у везу”, а сада и монтажа на ТикТоку – и ето оптужнице без суда, пресуде без доказа и етикете која се лепи брже него што се може скинути.

Такво сатанизовање Народних патрола и њиховог оснивача има јасан изборни циљ. Уочи 25. октобра потребно је створити атмосферу страха у којој ће свака опозициона или нережимска иницијатива изгледати као безбедносна претња. Тиме СНС-СПС власт истовремено застрашује сопствене противнике, обесхрабрује бираче и себи прибавља алиби за сваку будућу репресију. Посезање за дипфејк монтажама, међутим, открива нешто друго – да је режиму понестало стварних аргумената, па их мора синтетисати.

Порука која остаје: на биралишта, до победе

Кнежевићев одговор на све ово није ни паника ни узмицање, већ позив. „Сви излазимо на гласање и до победе”, поручује он, уз уверење да ће 25. октобра увече бити разлога за славље. Уместо да се повуче пред притиском, он грађанима поручује оно што режим највише страхује да ће чути – да је једини прави одговор масован излазак на изборе. Ако власт заиста верује да има подршку народа, нема разлога да се плаши једног човека, једног покрета и једног деветосекундног снимка који је сама морала да скроји.

Закључак је јасан и неумољив: режим који хапшења користи као предизборни плакат, анонимне изворе као доказни материјал, а вештачку интелигенцију као фабрику кривице, не брани безбедност Србије – брани сопствену фотељу. Покушај да се Дамњан Кнежевић и Народне патроле повежу са људима и догађајима са којима немају никакве везе, и да им се на уста ставе туђе речи, само је још једна глава у дугој књизи сатанизације неподобних. Монтажом се може преварити алгоритам, али не и народ – а одговор на све ово неће писати ни ботови, ни БИА, ни МУП, већ бирачи, 25. октобра.