Предлог закона SRBIJA Act стигао је и у Сенат Сједињених Америчких Држава, чиме се двостраначки притисак из Конгреса на власт Александра Вучића формално шири на оба дома, и то непосредно пред парламентарне изборе које режим, по оцени критичара у Вашингтону, поново планира да покраде.
Сенатори Чак Гресли, републиканац из Ајове, и Ричард Блументал, демократа из Конектиката, увели су 30. септембра 2026. предлог S.5611, описан као закон којим се одобравају одређене мере према Србији. Текст је прочитан и упућен Одбору за спољне послове. Дан касније конгресмен Џо Вилсон, који је са демократом Билом Китингом још 27. августа увео кућну верзију H.R.10183, јавно је захвалио сенаторима и написао да се „Вучићев режим очајнички држи власти“ и да „српски народ мора имати слободне и поштене изборе“.
Пуни назив иницијативе је Supporting the Rule of law, Building Institutional Justice, and Accountability Act. Кућни текст констатује озбиљно назадовање у владавини права, независности судства, слободи медија и борби против корупције. Као политику САД наводи подршку грађанима Србије, уз условљавање дубље сарадње проверљивим напретком. Предвиђа финансијске и визне санкције према појединцима који доприносе дестабилизацији Западног Балкана, подржавају руске активности, учествују у корупцији или крше људска права, позивајући се на извршне налоге 14033 и 14024.
Посебно је осетљив део о стратешком дијалогу. Државни секретар би, пре америчког учешћа, требало да потврди Конгресу да ће се на столу наћи односи Београда са Русијом, Кином и Ираном, слободни и поштени избори, корупција и јавне набавке, владавина права, слобода медија и окупљања. Без те потврде учешће и средства за дијалог били би обустављени. Траже се и извештаји о руском и кинеском утицају, као и независна истрага пада надстрешнице у Новом Саду из новембра 2024, који је покренуо вишемесечне протесте.
Увод у Сенат не значи да је закон већ усвојен. S.5611 је у најранијој фази. Ипак, Гресли је један од најдуговечнијих и најутицајнијих сенатора, па дводоми, двостраначки потез даје иницијативи већу политичку тежину него што би имала само Вилсонова кампања у Представничком дому.
Вилсон месецима отворено везује власт у Београду за руско власништво у НИС-у, кинеске војне и надзорне технологије, односе са Техераном и сахрану Ратка Младића. У септембру је тврдио да постоје јаке индиције да је намештање избора већ почело и захтевао да Европска народна партија прекине везе са СНС-ом пре гласања. Избори су најављени око 25. октобра 2026.
За режим је порука јасна: део Конгреса изборе 25. октобра третира као тест, а не као формалност, и спреман је да индивидуалне мере и условљавање дијалога држи као полугу ако процени да је резултат покраден. За сада нема нових санкција нити промене политике администрације. Притисак је политички и законодавни, али је темпо, пред само гласање, очигледно појачан.
(Србин инфо)
