YОУТУБЕ ПОГЛАВЉА :

00:00:00 Сукоб и покушај преузимања Српске народне одбране
00:09:57 „Потребна су дела” — Србија пред судбоносним изборима
00:10:59 Зашто је отац Саша подржао студентске протесте
00:13:56 Критике састава студентске изборне листе
00:16:26 Апстиненција, национална опција и разочарани гласачи СНС-а
00:20:05 Монархија, слога и опасност од грађанског сукоба
00:24:22 Страни утицај, могуће провокације и седам дана поста
00:26:49 Да ли ће Доналд Трамп доћи у Београд
00:30:10 Зашто свештеник мора да говори о неправди и политици
00:35:34 Власт, Косово и Метохија, Република Српска и изборне уцене
00:42:03 Дијаспора, спорни бирачки спискови и одбрана изборне воље
00:50:14 Шта нова власт мора да уради и завршна порука бирачима

Свештеник Српске православне цркве из Сједињених Америчких Држава, отац Саша Петровић, поручио је у интервјуу за YоуТубе канал „Србин.инфо” да предстојеће парламентарне изборе не види само као политичко надметање, већ као судбоносни тренутак у којем ће се одлучивати о будућности Србије и српског народа. Према његовом ставу, грађани не смеју да остану по страни: излазак на изборе је „патриотско дело”, док право гласа треба користити слободно, без уцена и искључиво по савести.

У разговору са новинарком Надом Гладовић, Петровић је говорио о подршци студентским протестима, али и о разочарању дела родољубиве јавности саставом студентске листе. Упозорио је да би апстиненција незадовољних грађана била најгори могући избор, због чега сматра да на политичкој сцени мора постојати и национална опција која ће привући разочаране гласаче власти и оне који не желе да подрже студентску листу.

Он је изнео и низ веома тешких оцена и тврдњи о деловању власти, страних држава и служби, изборним манипулацијама и могућим провокацијама на дан избора.

„Нисам уцењен — потребна су дела, а не више речи”

На почетку интервјуа отац Саша осврнуо се на сукоб у Српској народној одбрани у Америци, организацији чији је оснивач и први председник био Михајло Пупин. Одбацио је тврдње да је после боравка у Београду био уплашен или уцењен да престане јавно да критикује Александра Вучића. Како је рекао, он је међу ретким свештенослужитељима СПЦ који су јавно говорили против режима и указивали и на аномалије у самој Цркви.

Петровић је навео да је Српска народна одбрана још од 1945. године била мета комунистичке тајне службе и покушаја инфилтрације. Говорећи о убиству Драгише Кашиковића и Иванке Милошевић, изнео је уверење да је починилац познавао жртву и имао несметан приступ згради организације. Подсетио је да је Кашиковић убијен са великим бројем убода, што је описао као злочин мотивисан дубоком мржњом и идеолошком острашћеношћу.

Потом је детаљно описао недавни покушај групе људи да, према његовим речима, мимо прописане процедуре учлане више од 30 особа и преузму организацију на годишњој скупштини. Као главне актере означио је Милоша Маринковића, некадашњег члана који је био искључен, и Игора Јарамаза, за кога је навео да је због те прилике дошао из Београда у Чикаго. Према Петровићевим речима, полиција им није дозволила улазак, док је осталим присутнима објашњено да уплата чланарине преко интернета није довољна без предлагача, провере и одлуке надлежног тела.

Он је тврдио и да је после једног ранијег уласка Маринковића у зграду нестала архива са приступницама бивших и садашњих чланова. Због тога је, како је објаснио, на скупштини право гласа добило само 14 људи за које је постојао последњи писани доказ о чланству, иако је било присутно више од 50 особа. После вишечасовне расправе изабрани су нови председник и управа, а Петровић није прихватио још један мандат због удаљености од Чикага, свештеничких и породичних обавеза и посла који обавља на грађевини. За новог председника изабран је Предраг Бурсаћ. Петровић је додао да је овај случај показао да су Сједињене Државе, упркос свим манама, у том погледу правно уређеније од Србије, јер је полиција заштитила закониту процедуру организације, а не групу која је покушала да је заобиђе.

„Речено је све што је требало да се каже. Сада су потребна дела, а не више речи”, поручио је Петровић, повезујући ту поруку са изборима. Према њему, тек после смене власти следи дуга и тешка обнова онога што је у Србији разрушено и упропашћено.

Подршка студентима: „Христос је на страни истине, правде и жртве”

Отац Саша је казао да је студенте подржао и као родољуб и као свештеник. Њихову борбу описао је као борбу младих људи „гладних и жедних правде”, уз поруку да је Христос на страни истине, правде и жртве, а не на страни џелата. Осврћући се на погибију 16 људи, рекао је да за те жртве, према његовој оцени, нико није сносио одговарајуће последице.

Највећа заслуга студената је, како сматра, то што су пробудили „умртвљени и успавани српски народ”, који се био навикао на лошу управу, неправду и живот без наде у промену. Младост, додао је, има идеализам и снагу да покрене друштво онда када старије генерације одустану или пристану на стање у којем живе.

Петровић, ипак, није идеализовао све актере протеста. Он је оценио да су и у студентском покрету постојали људи који су покушавали да искрену борбу младих искористе за сопствене политичке циљеве. Према његовом ставу, стране службе настоје да искористе сваку кризу и усмере је у складу са интересима својих држава. Истовремено је тврдио да је више од 80 одсто студената патриотски и родољубиво оријентисано, наводећи као доказ њихове маршеве без страних застава, заставе „Нема предаје” и песме о Косову и Метохији — српској покрајини која је према Уставу саставни део Србије, а која се налази под окупацијом албанских сепаратистичких структура.

Критике студентске листе и опасност од апстиненције

Иако подржава студентски покрет, Петровић је рекао да је састав студентске изборне листе разочарао део родољубиве јавности. Као примере навео је изостављање професора Мила Ломпара, професора Александра Кавчића, Новице Антића, бившег председника Војног синдиката, и других национално оријентисаних професора и јавних личности. Посебно је поменуо јавна сведочења професора Ломпара и Дејана Мировића о томе шта се дешавало приликом састављања листе.

Према њему, та листа не одражава у потпуности родољубиву слику која се видела током студентских маршева. Ипак, није желео да својим критикама помогне власти нити да поремети студентску борбу. Констатовао је да студентска листа несумњиво има највећу подршку и да ће освојити највише опозиционих гласова, али је поставио питање коме ће се окренути грађани који су њеним саставом разочарани.

Петровић је упозорио да би останак код куће био најгори избор. Због тога сматра да је добро да постоји кредибилна десна, национална опција која може да мотивише те бираче, али и део разочараних гласача Српске напредне странке. По његовој оцени, међу некадашњим и садашњим бирачима СНС-а има добрих људи и искрених родољуба који су дуго били изложени пропаганди, али који више не желе да подрже власт.

Монархија као надстраначки оквир и брана поделама

Иако није желео да препоручи ниједну странку, Петровић се изјаснио као монархиста. За њега питање монархије није страначка тема, већ питање изворне српске државотворности. Он сматра да би парламентарна монархија могла да Србији донесе надстраначку личност која би народ уједињавала уместо да га дели.

Према његовом виђењу, краљ би у уставно ограниченом систему морао да има овлашћења да у тешкој кризи распусти парламент, уложи вето на одлуке које угрожавају државу и буде врховни командант војске у миру и рату. Таква институција би, по Петровићу, могла да буде последња брана грађанском сукобу у тренуцима када партијски изабран председник постаје извор подела.

Питање	Став оца Саше Петровића	Порука бирачима
Студентски протести	Пробудили су успавано друштво и вратили тему правде у средиште јавности	Сачувати изворни карактер борбе и не дозволити злоупотребу
Студентска листа	Има највећу подршку, али је изостављање дела родољубивих личности разочарало бираче	Критиковати без помагања режиму и без одустајања од избора
Национална опција	Потребна је онима који неће гласати ни за власт ни за студентску листу	Спречити апстиненцију и придобити разочаране гласаче СНС-а
Односи у опозицији	Међусобни напади и став „ко није са нама, против нас је” воде у пораз	Координација, сарадња и заједничка одбрана изборне воље
Гласање	Излазак на изборе је патриотско дело	Гласати слободно, без уцена и по сопственој савести

„Заједнички противник захтева координацију, а после тога помирење”

Отац Саша је критиковао међусобне нападе студентске листе и опозиционих странака. Такав приступ упоредио је са војском из Првог српског устанка која би, усред борбе са заједничким непријатељем, одбацила хајдуке и ускоке само зато што нису у истој формацији. „Ко год жели да опали метак на Турке, Османлије, добродошао је”, рекао је, објашњавајући да различите опозиционе колоне морају да сарађују тамо где им је циљ исти.

Не допада му се, како је нагласио, самоувереност оних који већ говоре да је власт „готова” и да је победа обезбеђена. Противник, упозорио је, располаже државним, медијским, финансијским и безбедносним ресурсима и подршком спољних центара моћи. Због тога је потребно више координације пре избора и спремност за сарадњу после гласања, нарочито ако студентској листи буде потребан партнер за формирање власти.

Један од најтежих послова нове власти, према Петровићу, биће национално и друштвено помирење. Он је оценио да су грађани до те мере завађени да блиски сродници прекидају односе и не посећују једни друге на славама због политичких разлика. Као један од узрока означио је, како је рекао, „ментални и медијски терор”, посебно режимске таблоиде који објављују неистине и стављају мете на људе. Заложио се за законску и професионалну одговорност оних који свесно шире лажи које могу да доведу до прогона или линча.

Зеленски, Русија и тврдње о страном утицају

Говорећи о спољнополитичким потезима власти, Петровић је навео посету Владимира Зеленског Београду и најаве сарадње у производњи дронова. По његовој оцени, евентуална производња средстава која би била употребљена против Русије могла би Србију да претвори у страну у будућем ширем сукобу и „легитимну мету”. Он сматра да је управо та тема за део национално оријентисаних гласача СНС-а била преломна и да би они могли да подрже неку другу родољубиву опцију.

Изнео је и тврдњу да власт има подршку више страних актера, међу којима је поменуо Израел и Мосад. Петровић је без предочених доказа рекао да су оперативци те службе стигли у Србију и изразио бојазан да би могло доћи до оружане провокације, укључујући напад на полицију, како би се изазвало крвопролиће. Као историјску паралелу навео је снајперисте током Мајдана у Украјини, тврдећи да после прве проливене крви разум уступа место мржњи, освети и хаосу.

Зато је позвао вернике да се седам дана пред изборе моле и посте како би се избегли сукоби и братоубилачко насиље. Његова бојазан је да би искрена жртва студената могла бити преусмерена у „промену без промене”. Подсетио је и на политичку максиму да моћни актери сваку кризу виде као прилику за остварење сопствених интереса. Као упозорење навео је Црну Гору, где је Мило Ђукановић изгубио власт, али је, по Петровићевој оцени, значајан део његове политике настављен.

„Не верујем да ће Трамп доћи да подржи Вучића”

На питање о медијским најавама могуће посете Доналда Трампа Београду, Петровић је одговорио да у те најаве не верује. Он је изнео мишљење да је Вучић нарушио односе са Трамповом администрацијом кроз пројекат Генералштаба и покушај да се Трампов зет уведе у посао који би америчке демократе, према његовој тврдњи, касније могле да употребе против председника САД. Повлачење из тог пројекта протумачио је као знак да је та намера препозната.

Петровић је поменуо и Вучићев неуспели покушај присуства једном скупу на Флориди, као и званично образложење да му је позлило. Изразио је сумњу у ту верзију догађаја, питајући зашто би човек у озбиљном здравственом стању летео десет сати уместо да оде у најближу болницу. Закључио је да Трампу политички не би користило да се пред изборе повезује са непопуларним лидером Србије.

Говорећи о приликама у Америци, Петровић је оценио да ће републиканци на изборима платити цену због рата и напада на Иран. Тврдио је да произраелски лоби има огроман утицај на амерички Конгрес и као пример навео политички притисак на Томаса Месија, кога је представио као доследног америчког патриоту и противника таквог утицаја.

Зашто свештеник говори о политици

Одговарајући на критике да свештеник не би требало да говори о политици, Петровић је направио разлику између страначких, дневнополитичких расправа и великих националних питања која погађају цело друштво. По његовим речима, нико нема право да буде аполитичан, јер цене хране, горива, становање, безбедност, школство и свакодневни живот зависе од политичких одлука.

Позвао се и на изворно значење старогрчке речи „идиот”, којом је, како је објаснио, означаван човек који се сам искључио из јавног живота, а не само особа ограничених способности. Управо равнодушност великог броја људи, сматра он, омогућава да најгори управљају друштвом и одлучују о животу свих осталих.

Када се, како је рекао, народ уништава, становништво замењује, Косово и Метохија предаје, а Србија претвара у рударску колонију, то више није питање страначког опредељења. То је питање опстанка које погађа све грађане, без обзира на веру, нацију или идеологију.

Петровић сматра да јавним иступима није прекорачио канонску границу, већ је људима показао да Црква није напустила свој народ. Као најдубље лично признање навео је сусрет у манастиру Острог, када му је једна жена, плачући и целивајући му руку, рекла: „Хвала Вам, оче, што сте ми повратили веру у Цркву.” Те речи је протумачио као болно сведочанство да је део народа због ћутања црквених људи почео да губи поверење у саму институцију.

Подсетио је да српски свештеници кроз историју нису били издвојена и привилегована класа, већ народни трибуни, устаници, војводе, дипломате и страдалници. Поменуо је проту Матеју Ненадовића и нагласио да свештеник мора да проговори када се чине неправда и насиље. Одбрана Србије је, по њему, заједнички посао људи у Новом Пазару, Новом Саду, Суботици, Крагујевцу и сваком другом месту, јер сви живе „под истим кровом”.

Православни препород као услов истинске слободе

Политичка промена сама по себи, у Петровићевом виђењу, није довољна. Србија мора да се врати православљу, покајању, посту, исповести, молитви и причешћу. Он је више пута током интервјуа нагласио да изборна борба има и духовну, односно метафизичку димензију, јер се губитком политичке и грађанске слободе постепено губи и унутрашња, духовна слобода.

Зато је позвао вернике да, ако могу, посте седам дана пред изборе, да се исповеде и причесте и да се моле Господу, Пресветој Богородици и српским светитељима. По његовом ставу, старије генерације су својим пристајањем на неправду можда изгубиле морално право да траже помоћ, али је искрена жртва младих то право поново вратила целом народу.

Истовремено је упозорио да религиозне и патриотске симболе не треба мешати са пропагандом. Власт је оптужио да се огрће заставама и пева патриотске песме док у пракси, по његовој оцени, делује супротно српским националним интересима и хришћанским вредностима. Као посебан проблем навео је промовисање антипородичних вредности, слабљење заједнице и тровање омладине.

„Не видим ништа добро што је ова власт урадила”

На директно питање Наде Гладовић да ли може да издвоји бар један потез власти користан за српски национални интерес, Петровић је одговорио да не може да нађе ниједну суштински позитивну ствар. Чак и изградњу путева и друге видљиве пројекте посматра као послове плаћене задуживањем које ће отплаћивати будуће генерације, док патриотску сценографију види као средство за обмањивање бирача.

Власт је оптужио да завађа Србе у Србији, Републици Српској и Црној Гори и да сународнике изван Србије користи као средство политичке трговине. Као пример навео је однос према Србима на Косову и Метохији, који су, по његовој оцени, препуштени албанским сепаратистима и структурама НАТО-а, као и пријем Кристијана Шмита у Београду. Петровић сматра да је Србија као гарант Дејтонског споразума тиме фактички прихватила легитимитет човека којег руководство Републике Српске не признаје за високог представника.

Он је позвао грађане из Републике Српске да не пристају на организоване доласке аутобусима, фиктивне адресе и гласање којим би се прекрајала изборна воља у Србији. Истакао је да би и грађани Републике Српске с правом били огорчени када би људи из Србије масовно долазили да одлучују на њиховим изборима.

Документовати сваку уцену и гласати по савести

За запослене, социјално угрожене и друге људе који су изложени притиску да гласају за власт, Петровић је предложио да сачувају поруке, сниме разговоре и документују имена оних који им прете или их уцењују. Та документација би, како је рекао, после промене власти могла да постане доказ у кривичном поступку.

Грађанима од којих се тражи фотографија гласачког листића поручио је да могу најпре да фотографишу тражени заокружени број, а потом да га прецртају и заокруже кандидата којег заиста желе да подрже. На питање који број њему „лежи на срцу”, није подржао ниједну конкретну листу, позивајући се на канонска ограничења. Ипак, изричито је рекао да он као Србин, православац и свештеник никада не би заокружио листу власти, јер би то сматрао издајом Светог Саве и предака.

Дијаспора удаљена од биралишта, а у списку „900.000 фантома”

Отац Саша је говорио и о тешкоћама са којима се сусреће српска дијаспора у Америци. Навео је да власти у Србији традиционално не одговара масовно гласање људи из расејања, јер они са дистанце лакше виде аномалије у земљи. Формална могућност да се гласа у Чикагу не значи много човеку који живи стотинама километара далеко и мора да издвоји два дана, одсуствује са посла и потроши око 1.000 долара за пут.

У разговору је поменута тврдња о око 900.000 „фантомских бирача”, као и примери места у којима је број уписаних бирача већи од броја становника. Петровић је оценио да би таква разлика, уколико је тачна, показала да изборни услови нису регуларни. То је упоредио са маратоном у којем један такмичар унапред добија девет километара предности, док се од другог очекује да прихвати правила и потом се не жали на исход.

Он не верује да би, у случају пораза, Вучићев режим добровољно признала резултат. По његовој оцени, Вучић би прогласио победу чак и када би СНС листа освојила веома мали проценат гласова, а исход би зависио од спремности грађана да мирно, масовно и одлучно одбране своју изборну вољу. Упозорио је да би ослањање искључиво на судове могло да развуче спор месецима, док би посредовање Европске уније могло да доведе до прелазне владе и кохабитације са деловима старог система, што он одбацује.

Страх од провокација на изборни дан

Петровић је проценио да ће напетост кулминирати на дан избора. Вучић, према његовом виђењу, делује необично опуштено и не води класичну кампању јер већ има припремљен план за останак на власти. Упозорио је да би режим могао да употреби сва расположива средства и да потом за изазване немире оптужи студенте и опозицију. У том контексту је и навео да до њега су допрле гласине да су агенти Мосада у Србији, да би помогле Вучићу да изазове хаос у земљи и са покушајима убиства тако што ће пуцати у полицију.

Ипак, нагласио је да нико не може да победи народ ако постоје масовност, слога и решеност да се одбрани слободно исказана воља. Страни покровитељи власти, како је рекао, на крају ће морати да прихвате да је њихов партнер „потрошен”. Позвао се на изреку приписану Хенрију Кисинџеру да је опасно бити непријатељ Америке, али да пријатељство са њом може бити фатално, желећи да каже да велики центри моћи напуштају савезнике када им више нису корисни.

Шта нова власт мора да уради без компромиса

На питање које би биле три кључне обавезе нове власти, Петровић је навео шири пакет услова око којих, по њему, не сме бити компромиса. Први је да нема коалиције, кохабитације нити политичке трговине са садашњом влашћу. Други је отварање тајних архива и досијеа УДБЕ и других служби. Трећи је потпуна реформа правосуђа, а затим и поништавање противуставних споразума, ревизија великих инфраструктурних уговора и кривично гоњење свих који су прекршили закон и Устав.

Обавеза после промене власти	Образложење оца Саше	Очекивани исход
Без коалиције са садашњом влашћу	Кохабитација би сачувала стари систем под новим именом	Стварна, а не козметичка промена
Отварање досијеа УДБЕ и служби	Јавност мора да зна ко је обликовао власт, опозицију и јавни живот	Расветљавање механизама „дубоке државе”
Реформа правосуђа	Са партијским тужиоцима и корумпираним судијама нема владавине права	Независне истраге и законита суђења
Поништавање противуставних споразума	Устав мора бити изнад политичких погодби	Заштита суверенитета и Косова и Метохије у саставу Србије
Ревизија инфраструктурних уговора	Потребно је утврдити ток новца, услове и одговорност	Заштита јавне имовине и буџета
Процесуирање одговорних	Кршење закона и Устава не сме остати некажњено	Лична одговорност уместо колективне освете

Петровић је посебно нагласио да Устав Србије мора бити светиња. Према његовом ставу, Бриселски, Вашингтонски и Охридски споразум треба поништити јер их сматра противуставним и супротним одредби да су Косово и Метохија саставни део Србије. У интервјуу је тврдио да су српска покрајина и тамошње српско становништво данас под окупацијом албанских сепаратиста уз подршку западних структура.

Досијеи УДБЕ као „лакмус папир”

Отварање тајних досијеа Петровић је представио као суштинско питање садашњости, а не као пуку историографску радозналост. Изнео је уверење да су током вишестраначког периода и власт и део контролисане опозиције обликовале структуре бивше службе. Према њему, један од метода дискредитовања националне идеје био је да је јавно представљају компромитоване личности, како би се сама идеја огадила грађанима.

Нада Гладовић је у разговору навела да су, према информацијама које је добила, поједини кандидати уклоњени са студентске листе због веза чланова њихових породица са некадашњом УДБОМ. Петровић је одговорио да је важно утврдити чињенице, али да породично порекло само по себи не сме бити разлог за осуду потомака. Он је јасно раздвојио потребу да се открију активни сарадници служби од недопустивог наслеђивања кривице са родитеља или предака на децу.

Као пример је навео Војислава Шешеља, тврдећи да подаци безбедносних структура Босне и Херцеговине указују на његову сарадњу са УДБОМ и да је Српска радикална странка била пројекат службе. Тај навод у интервјуу није поткрепљен документима, али га је Петровић употребио као аргумент да свака политичка организација мора јасно да се изјасни о отварању архива. Противљење томе, према његовој оштрој оцени, представља „лакмус папир” за повезаност са старим структурама.

Ипак, нагласио је да сврха отварања досијеа не сме бити освета потомцима сарадника службе. Деца и унуци не смеју сносити кривицу за дела предака, а као пример навео је потомке комуниста у Црној Гори који су учествовали у литијама и бранили светиње. Циљ је, објаснио је, да се утврди ко је лично радио за службу и ко је и данас активан у политици, академској заједници, медијима или Цркви. Само за оне за које постоје докази треба утврдити политичку, моралну или кривичну одговорност.

Упозорио је и на супротну крајност — олако проглашавање сваког неистомишљеника „удбашем”, издајником или страним агентом. Као пример навео је нападе на професора Дејана Мировића због његове некадашње припадности радикалима, занемарујући, како је рекао, прогон којем је био изложен и вишегодишњу забрану уласка у Црну Гору. Такве оптужбе без доказа, сматра Петровић, додатно деле народ и уништавају међусобно поверење.

Завршна порука: „Гласајте по савести и молите се за слободну Србију”

На крају разговора отац Саша је поновио да је излазак на изборе патриотска обавеза и да би лично размотрио чак и законску обавезност гласања, уз право бирача да поништи листић ако не подржава ниједног кандидата. У животу се, казао је, понекад мора бирати између два зла и изабрати мање, али неодговорно је препустити другима да одлучују о судбини земље.

„Ово су судбоносни избори за Србију и српски народ. Велики су улози и свако треба да изађе и гласа по својој савести”, поручио је. Као свештеник није желео да каже за коју листу грађани треба да гласају, али их је позвао да не подрже власт коју сматра одговорном за разарање институција, националну издају и довођење земље на ивицу унутрашњег сукоба.

Последњу поруку упутио је и верницима и целом друштву: да се искрено покају, посте, исповеде, причесте и моле за мир, слободу и очување народа. Политичка победа без духовног препорода, по њему, неће бити довољна, јер Србија може да се обнови само ако истовремено обнови институције, правду, међусобно поверење, породицу и православне вредности.

Интервју са оцем Сашом Петровићем за YоуТубе канал „Србин.инфо” водила је новинарка Нада Гладовић. Цео разговор погледајте у видео-прилогу испод текста.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић