YоуТубе поглавља:

00:00:06 Вукановић о кандидатури и изборима 4. октобра
00:02:02 Напади на студенте у Вишеграду и њихова заштита у Требињу
00:06:39 Утицај Београда и служби на политичку сцену Републике Српске
00:11:23 Програм Листе за правду и ред: лустрација и порекло имовине
00:14:26 Пренос надлежности и кандидати власти и опозиције
00:18:10 Медијска блокада Вукановићеве кандидатуре
00:19:45 Како би победа студената у Србији променила Републику Српску
00:27:31 Сукоб Додика и Стевандића, моћ и корупција
00:32:16 Русија, Трамп, велике силе и послови власти
00:35:27 Односи са Бошњацима и Хрватима и будући Савет министара
00:38:00 Економска криза, полиција и оптужбе о организованом криминалу
00:41:18 Промене у Србији и Српској, изборни скенери и заштита гласова

Председник Листе за правду и ред и кандидат за српског члана Председништва БиХ Небојша Вукановић изјавио је за „Србин.инфо – канал Центар” да су политичке промене у Србији и Републици Српској тесно повезане.

Он тврди да савез Александра Вучића и Милорада Додика почива на заједничким интересима, контроли медија и утицају на део политичких странака, а да би победа студентске листе у Србији и његов избор у Председништво БиХ „из корена променили односе са обе стране Дрине”.

„Срамно је да српски студенти буду нападнути у Републици Српској”

Вукановић је разговор започео осудом инцидената током посете студената из Србије Републици Српској. Напад и притиске у Вишеграду назвао је „срамним”, тврдећи да су у њима учествовали људи блиски власти Милорада Додика, али и активисти политичких организација које се представљају као опозиција.

Од полиције је затражио да гарантује безбедност сваком грађанину и омогући слободно окупљање, уместо да, како је рекао, делује као „партијска црвена милиција”.

Као супротан пример навео је Требиње. Према његовим речима, градска комунална полиција покушала је да студентима оспори коришћење трга зато што нису закупили простор. Листа за правду и ред, која је већ имала плаћено место за предизборни штанд, уступила га је студентима. Његови посланици, одборници и активисти изашли су да их дочекају, па инцидената није било.

Он је оценио да политика Вучића и Додика производи неповерење између Срба са две стране Дрине: у Србији се, како каже, на грађане из Републике Српске гледа као на Додикове и Вучићеве гласаче, док власт у Српској студенте и противнике власти у Србији представља као непријатеље. Тај модел описао је старом формулом „завади па владај” и упоредио атмосферу подела и политичког страха са новим облицима ауторитаризма.

Вукановић је нагласио да не тражи политичку подршку из Србије и да се не меша у одлуке њених грађана. Ипак, подршку студентима сматра моралном и националном обавезом, јер су се генерације младих из Републике Српске школовале у Београду, Новом Саду, Нишу и на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. За њега је, како је рекао, недопустиво да српска омладина буде нападана ради дневнополитичких интереса.

Вучић и Додик: „Не воле се, али их спајају интереси”

Говорећи о односу власти у Београду и Бањалуци, Вукановић је изнео оцену да су политичке судбине Александра Вучића и Милорада Додика повезане. Тврди да међу њима нема искрене блискости, али да их спајају власт, новац, међусобна заштита и потреба да контролишу политичке процесе са обе стране Дрине.

Према његовом тумачењу, Милорад Додик је током каријере проналазио начин да сарађује са готово сваком влашћу у Србији — од Слободана Милошевића, преко Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице и Бориса Тадића, до садашње власти. Подсетио је да је Додик раније оштро вређао Томислава Николића и Александра Вучића, да би касније постао њихов најважнији савезник у Републици Српској.

Вукановић сматра да су службе безбедности из Београда деценијама утицале на формирање и поделу странака у Републици Српској. По његовој оцени, данас готово све веће политичке организације у Српској, осим Листе за правду и ред и неколико појединаца, траже подршку центара моћи у Београду.

Као знаке тог утицаја навео је медијску промоцију на телевизијама и порталима блиским власти у Србији, одлазак активиста на митинге у Београду и, према његовим тврдњама, новац који преко компанија и пословних веза стиже за кампање у Републици Српској. Посебно је критиковао Драшка Станивуковића, Јелену Тривић и део руководства СДС-а, тврдећи да су некада били оштри противници Вучића и Додика, а да су касније прихватили сарадњу са центрима моћи.

Насупрот њима, као људе који, по његовом мишљењу, нису под контролом Београда издвојио је градоначелнике Бијељине и Теслића, Љубишу Петровића и Милана Миличевића, као и Игора Црнатка.

Како Вукановић описује политичку сцену

Тема	Вукановићев став	Последица коју предвиђа
Однос Вучића и Додика	Савез заснован на интересима и међусобној заштити	Пад једног режима озбиљно би ослабио други
Већи део опозиције у Српској	Део опозиције назива „лажном” и зависном од центара моћи	Гласови незадовољних могу бити расути
Студентски покрет у Србији	Представља аутентичну снагу промене	Победа студената створила би политички талас у Српској
Улога служби	Сматра да утичу на странке, кандидате и медије	Сужава се простор за самосталну политику
Његова кандидатура	Представља је као избор изван контроле режима	Отворила би питање лустрације и порекла имовине

„Не желим да будем ничији послушник”

Лидер Листе за правду и ред рекао је да његова организација води скромну кампању, без богатих спонзора и политичких ментора. Према његовим речима, његов тим са једним комбијем обилази Републику Српску, док ривали троше милионе чије порекло, како тврди, не могу уверљиво да објасне.

„Нема бесплатног ручка у политици”, поручио је, објашњавајући да и мала донација касније може бити претворена у политички дуг. Зато, како каже, његова листа не узима новац од центара моћи, тајкуна и страних покровитеља. Слогане „Храбро до коначне победе” и „Слобода нема цену” представио је као сажетак такве политике.

Свој програм заснива на лустрацији, провери порекла имовине, меритократији, професионализацији институција и једнаком важењу закона за све. Залаже се за помирење и нормализацију односа у БиХ уз строго поштовање Дејтонског споразума.

У спољној политици тражи војну неутралност по узору на Аустрију, противи се чланству у НАТО-у, али сматра да БиХ не сме остати изоловано „слепо црево” региона и да пут ка Европској унији треба да буде стратешки циљ. По његовом ставу, српски национални интереси могу да буду заштићени у дејтонском оквиру, јер Република Српска у њему има своје институције и механизме заштите на нивоу БиХ. Зато сматра да политику треба водити мирно и достојанствено, без угрожавања других народа, али и без одрицања од уставних права Српске.

Косово и Метохија, Црна Гора и „лажни патриотизам”

Вукановић је подсетио да се јавно противио Бриселском споразуму и другим договорима које сматра штетним по положај Србије и српског народа на Косову и Метохији. Тврди да је на последице тих споразума упозоравао у време када су многи политичари из Републике Српске подржавали Вучића или ћутали. Говорио је и о својим одласцима на Косово и Метохију и подршци тамошњим Србима.

Као доказ доследности навео је и ангажман у Црној Гори: подршку Србима током власти Мила Ђукановића, разговоре са тадашњим опозиционарима, учешће на литијама и присуство у изборном штабу Здравка Кривокапића у ноћи смене власти. Ипак, разочаран је што су неки од политичара које је тада подржавао касније стали уз Додика и Вучића.

Политику власти у Бањалуци и Београду назива „лажним српством и патриотизмом”, у коме су национална реторика и стално подизање тензија параван за, како тврди, распродају ресурса, колонијални положај, корупцију и останак на власти. По његовој оцени, стварни патриотизам значи снажне институције, одговорност функционера и заштиту народа, а не галаму и политичке представе.

Пренос надлежности и однос према великим силама

Вукановић је оптужио Додика да је у ранијим фазама власти гласао за пренос великог броја надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, укључујући питања правосуђа, граничне полиције и оружаних снага, а да се данас представља као њихов највећи заштитник. Тај заокрет тумачи као стално прилагођавање спољним покровитељима ради опстанка на власти.

Према његовој оцени, Додик је раније пред изборе наглашавао блискост са Русијом и Владимиром Путином, док се у актуелној кампањи ослања на Доналда Трампа и везе са Сједињеним Државама и Израелом.

Вукановић тврди да власт Републике Српске троши огроман јавни новац на лобирање и истовремено даје економске уступке различитим великим силама. Изнео је и тврдњу да оружје произведено у наменској индустрији из Републике Српске, преко посредничких фирми, завршава у Украјини, упоређујући тај модел са пословима из Србије.

Такође је говорио о продаји нафтне индустрије руским компанијама, губицима рафинерија и пословима са руским бизнисменима. Те наводе представио је као део ширег обрасца у коме власт даје ресурсе у замену за политичку подршку. Он сматра да сличну политику воде и Вучић и Додик: Француској, САД, Кини, Русији и другим центрима нуде различите послове и уступке, настојећи да задрже међународну подршку. Европску унију оптужио је да толерише или подржава корумпиране лидере који регион држе у стању сталне кризе и економске зависности.

Медијска блокада и страх од „лажне опозиције”

Вукановић је казао да је током кампање готово потпуно искључен из телевизијских програма у Републици Српској. Тврди да је, осим законски одређених кратких термина на јавном сервису и ретких појављивања на појединим порталима и телевизијама, његова кандидатура прећутана.

Посебно је критиковао БН телевизију, где је некада радио, оптужујући је да га је изоловала због блискости са властима у Београду. За АТВ је рекао да је под контролом породице Додик, док је РТРС назвао заробљеним јавним сервисом. Ту медијску изолацију повезује са страхом политичке и економске елите од његовог уласка у Председништво БиХ.

Тврди да би такав резултат отворио питања порекла имовине, одговорности правосуђа и ослобађања институција од партијске контроле. Управо зато, сматра он, део власти и део формалне опозиције имају исти циљ — да његову кандидатуру зауставе.

Говорећи о противкандидатима, Вукановић је Жељку Цвијановић представио као кандидата власти, док је Маринка Божовића описао као кандидата који му одузима опозиционе гласове и тиме, по његовој тврдњи, помаже Цвијановићевој. За трку за председника Републике Српске навео је Саву Минића као кандидата режима и Бранка Бланушу као кандидата СДС-а, али је истовремено изразио неповерење према делу руководства те странке и његовим контактима са Додиком.

Подршка студентима — и упозорење после избора

Вукановић је рекао да се у просторијама његове организације у Требињу обучавају чланови бирачких одбора студентске листе из Србије и да су се активисти са двојним држављанством пријављивали за контролоре и посматраче. Најавио је да ће позвати гласаче у Србији да подрже студенте и помоћи да се њихова изборна воља одбрани.

Ипак, изнео је и резерву: страхује да би, након евентуалне победе, студентска листа могла да занемари оне који су је подржавали у Републици Српској и да сарадњу потражи са богатијим и утицајнијим актерима који су је раније нападали. Подсетио је да су се слична разочарања догађала после промене власти у Србији и Црној Гори.

Он не тражи формалну подршку студентске листе својој кандидатури, али сматра да би било коректно да студенти и опозициона јавност у Србији јасно говоре о изборима у Републици Српској и људима који су их подржали. Као изузетак је поменуо Мирослава Паровића и још неколико појединаца који су јавно препознали улогу Листе за правду и ред.

Тврдњу да би из Републике Српске за власт у Србији могло да гласа чак 100.000 људи одбацио је као нереалну. Према његовој процени, реч је о далеко мањем броју, који не може пресудно утицати на укупан резултат у Србији. Истовремено је подсетио да је у локалној трци у Требињу, где је број бирача много мањи, регистрација око 2.000 људи из Србије и Црне Горе могла да има далеко већи утицај.

Сукоб Додика и Стевандића као борба за моћ

На питање о сукобу Милорада Додика и Ненада Стевандића, Вукановић је одговорио да ту не види идеолошки спор, већ борбу за новац, утицај и поделу политичког плена. Владајућу коалицију упоредио је са организацијом у којој један лидер контролише институције, а мање странке одржава изнад цензуса како би зависиле од њега.

Према његовој оцени, Додик контролише председника Републике, Владу, полицију, правосуђе и тајне службе, док коалиционим партнерима оставља ограничен део власти и ресурса. Када неко ојача или затражи више, тврди Вукановић, Додик га дели, слаби или пушта „низ воду”. Као примере навео је раније расколе у ДНС-у и Социјалистичкој партији, као и политичку судбину Ненада Нешића.

Исти модел препознаје и у Србији: доминантна странка окупља мање сателите који појединачно једва прелазе цензус, али су неопходни за ширину владајућег блока. За Вукановића, то није коалициона политика већ систем личне зависности и уцене.

Корупција, јавна предузећа и тешке оптужбе о криминалу

Вукановић је економско стање у Републици Српској описао као „катастрофу”. Навео је да је буџет око седам милијарди конвертибилних марака, док су нова задужења, по његовој процени, достигла око 2,5 милијарди, уз камате од шест до седам одсто.

Тврди да готово сва јавна предузећа послују негативно и да је корупција уништила шумарство, електропривреду и друге системе. Као примере је изнео спорове поводом концесија за енергетске објекте, послове са руским бизнисменом Рашидом Сердаровим, приватизацију и губитке у нафтној индустрији, као и експлоатацију угља код Приједора.

За поједине послове тврди да су повезани са људима блиским Звонку Веселиновићу и властима у Србији и Републици Српској. Ове наводе није пратила документација приказана у емисији, па они остају Вукановићеве тврдње које захтевају одговор прозваних и институционалну проверу.

Изнео је и веома тешке оптужбе о спрези врха власти, полиције и организованог криминала, позивајући се на поруке из апликације „Скај” и медијске извештаје о наводном превозу дроге службеним возилима.

Помињао је људе из обезбеђења бившег премијера Радована Вишковића, Милорада Додика и Жељке Цвијановић. С обзиром на тежину ових навода, они се могу третирати искључиво као политичке оптужбе саговорника док их надлежни органи не потврде или одбаце.

Вукановић је говорио и о личним нападима: два пута му је, како каже, нападнута кућа, запаљена су му два возила, десетак пута је физички нападнут, а против њега се води око 50 судских поступака. Он верује да су људи блиски врху режима учествовали у нападима и да истраге неће бити окончане док не дође до смене власти. Навео је да су прогони погодили и његову породицу и да је његова мајка преминула убрзо после једног од напада.

Програм и најважнија обећања Листе за правду и ред

Област	Предложена мера	Циљ по Вукановићу
Правосуђе	Лустрација и професионализација	Уклањање партијске контроле и једнак закон за све
Имовина функционера	Провера порекла имовине	Повраћај незаконито стеченог и јавна одговорност
Јавна управа	Меритократија	Стручне и функционалне институције
Уставни положај	Строго поштовање Дејтона	Заштита надлежности Српске без нових сукоба
Спољна политика	Војна неутралност и пут ка ЕУ	Избегавање блоковске зависности и изолације
Међунационални односи	Сарадња представника свих народа	Смањење тензија и борба против корупције
Изборни процес	Скенери, биометрија и контрола	Спречавање дописивања и вишеструког гласања

Односи са Бошњацима и Хрватима: „Дејтон је довољан оквир”

Вукановић је рекао да су односи међу странкама три народа најчешће засновани на тренутном интересу и формирању већине у Савету министара. СНСД и ХДЗ описао је као политичку осовину која, иако нема већину у свим домовима, захваљујући поделама других актера задржава пресудан утицај. Он је предлагао да опозиција из Републике Српске и бошњачке странке направе договор којим би СНСД и ХДЗ били изостављени из будућег Савета министара.

Ако буде изабран за српског члана Председништва БиХ, најавио је да ће инсистирати на таквом расплету, јер верује да би тиме биле ослабљене две странке које сматра одговорним за дугогодишњу кризу. Нагласио је да међу бошњачким и хрватским политичарима има људи са којима је могућа рационална сарадња, али и оних који, заједно са Додиком и Човићем, подижу националне тензије како би скренули пажњу са економије и корупције.

Одбацује и унитаризацију БиХ и издвајање нових ентитета, сматрајући да је дејтонска структура довољан и за Србе прихватљив оквир.

Изборни скенери као брана крађи

Говорећи о условима за изборе 4. октобра, Вукановић је оценио да су медијски услови лоши, али да нове технологије могу знатно да отежају крађу. Објаснио је да се гласачки листић после означавања провлачи кроз скенер, што омогућава брзо утврђивање броја гласова и смањује простор за накнадно преправљање, дописивање и проглашавање листића неважећим.

Према његовим речима, биометријска идентификација отиском прста треба да спречи да једна особа гласа више пута са различитим документима, док другачији положај паравана и надзор бирачких одбора отежавају фотографисање листића и куповину гласова.

Нагласио је да се за увођење скенера опозиција борила годинама и да без те заштите његова кандидатура не би имала смисла. Подсетио је да је на претходним изборима његова листа у појединим јединицама губила мандат за свега неколико стотина гласова и да је током ноћи падала са четвртог на осмо место, што сматра доказом манипулације. Уверен је да ће скенери, биометрија, посматрачи и контрола процеса сада омогућити да стварна воља грађана буде боље заштићена.

„Промене неће преко ноћи створити нормалну државу”

Вукановић не обећава тренутни преокрет. Републику Српску и БиХ упоредио је са тешким инвалидом од кога се не може очекивати да одмах трчи маратон. Али, како је рекао, грађани морају да виде јасну намеру нове власти да очисти институције, испита порекло имовине и успостави владавину права.

На изборе излази као кандидат број три за српског члана Председништва БиХ. За Народну скупштину Републике Српске његова листа наступа у коалиционом аранжману са политичким савезницима, док за Парламентарну скупштину БиХ наступа самостално.

Као занимљиву симболику навео је да су и студентска листа у Србији и он под бројем три. Очекује да октобар донесе промене и у Србији и у Републици Српској. Тврди да га приликом уласка у Србију сатима задржавају на граници и да га службе прате зато што није Вучићев присталица.

Нада се да ће после политичких промена моћи слободно да долази у Београд, као и да ће власт у Србији престати да одлучује ко је подобан представник Срба западно од Дрине. Његова завршна порука гласи да опстанак Републике Српске не зависи од једног вође, већ од јаких институција, слободних избора и одговорности сваког функционера.

Победа студената у Србији, његов улазак у Председништво БиХ и смена клијентелистичких структура, по његовом уверењу, могли би да покрену заједнички талас ослобађања институција са обе стране Дрине.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић