YОУТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Вучић у Њујорку и питање шта се крије иза пута у САД
00:01:32 Бркићеве оптужбе о кокаинским рутама, Дубаију и врху режима
00:25:07 Горан Гогић, амерички поступци и промена односа према Србима
00:29:17 Косово и Метохија, Тачи, Харадинај и страх од старих кадрова
00:51:06 Рубио и Лавров, Црна Гора, пад СНС и медији после промене власти

БРКИЋ: ВУЧИЋ У ЊУЈОРКУ НИЈЕ БИО ГОСТ БЕЛЕ КУЋЕ — ИЗА ПУТА СЕ КРИЈЕ СТРАХ ОД ИСТРАГА

Главни и одговорни уредник магазина „Таблоид” Милован Бркић оценио је да боравак Александра Вучића у Њујорку, поводом 81. заседања Генералне скупштине Уједињених нација, не треба представљати као званичну посету америчкој администрацији. У интервјуу за „Србин.инфо — канал Центар” нагласио је да Вучић није отпутовао на позив председника САД Доналда Трампа, већ као представник Србије на мултилатералном скупу у седишту УН.

Званична објава председника Србије потврђује да је Вучић учествовао у Генералној дебати и имао низ разговора са страним лидерима и међународним званичницима, међу којима је био и заменик америчког државног секретара Кристофер Ландау. У тој објави није наведен састанак са Трампом нити посета Белој кући. Бркић је, међутим, отишао много даље од критике протоколарног представљања пута и изнео тврдњу да Вучић у Њујорку покушава да утврди сопствену политичку и правну будућност.

Према Бркићевој оцени, „случај Александра Вучића” је после четрнаест година власти политички исцрпљен. Он сматра да су пред председником Србије губитак власти и могућност кривичног гоњења, због чега, како тврди, покушава да преговара о гаранцијама, могућем одласку из земље и заштити дела имовине.

„ВРХ РЕЖИМА ЈЕ ПОСТАО ДЕО ГЛОБАЛНОГ ПОСЛА СА КОКАИНОМ”

Централна Бркићева теза јесте да је врх власти у Србији, предвођен Вучићем, током година прерастао из политичког система у међународну криминалну мрежу. Он је Вучића назвао једним од најмоћнијих нарко-дилера на свету и тврдио да је режим развио логистику за куповину, транспорт и финансирање великих количина кокаина из Латинске Америке ка Европи.

Као политичку и пословну везу Бркић је означио Џорџа Сороша и његовог сина Александра. Према његовој верзији, сарадња Вучића са породицом Сорош није била ограничена на политички утицај, невладин сектор или међународно лобирање, већ је обухватила и заштиту мреже новца и контаката.

Бркић је затим тврдио да је Николас Мадуро, после наводног хапшења и саслушања пред судом у Бруклину, говорио о Вучићевој улози у намештању избора и каналима за плаћање кокаина преко венецуеланских банака. Навео је да су у Венецуелу долазили Ана Брнабић, Синиша Мали и Марко Ђурић и да су, према његовим речима, успостављани финансијски токови између „српског картела” и добављача наркотика.

ПРОМЕНА РУТЕ: ОД ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ ПРЕКО ЗАПАДНЕ АФРИКЕ ДО ЕВРОПЕ

Према Бркићу, мрежа је после појачаног надзора класичних маршрута променила правац и почела да користи афричке државе са излазом на Атлантик. Он је поменуо Мауританију, Конго и друге земље са којима је Србија закључивала споразуме о сарадњи, тврдећи да је робна размена била симболична, док су компаније основане у тим државама служиле за плаћање добављача и прикривање стварне намене трансакција.

Бркић тврди да су америчка Агенција за борбу против дроге, ФБИ и војне службе пратиле авионе, бродове, финансијске токове и искрцавање пошиљки на афричким и европским обалама. По његовој интерпретацији, истражитељи су намерно допустили да део операција напредује како би документовали целу мрежу, а затим су почела хапшења и заплене које су, како верује, дошле до људи блиских Београду.

Он је рекао да су компаније које су годинама улагале у Србију почеле да се повлаче и да је тиме Вучић остао без дела финансијских извора. Као главно место на којем је, према његовим тврдњама, држан новац означио је Уједињене Арапске Емирате и једну банку у Дубаију. Бркић је казао да су европске и америчке службе почеле да замрзавају рачуне и прате имовину већег броја лица из Србије.

ЗАПЛЕНЕ У ЛИБЕРИЈИ, ПОРТУГАЛИЈИ И ШПАНИЈИ

У делу интервјуа о западноафричкој рути Бркић је више пута помешао Мауританију и Монровију. Монровија је главни град Либерије, а велика заплена на коју се очигледно позива догодила се у близини тог града. Либеријске власти су у јулу 2026. заиста саопштиле да су заплениле готово четири тоне кокаина и ухапсиле два страна држављанина, од којих је један имао српски пасош.

Бркић је ухапшеног именовао као Срђана Селеша и тврдио да је користио дипломатски пасош, да је признао везу са Вучићем и да су на паковањима били ликови председника Србије, застава и државни грб. Такође је казао да је у аферу била укључена бивша председница Либерије и да је покушала да побегне.

Затим је поменуо хапшење бившег српског фудбалера Уроша Милошевића у Португалији. Медијски извештаји заиста су говорили о 1,5 тона кокаина и оружју у камиону, као и о широј операцији против ћелије „Балканског картела”. Бркић је, међутим, говорио о четири тоне и тврдио да је Милошевић био близак Данилу Вучићу и признао да ради за председника Србије.

Као трећи правац означио је Шпанију, где је, према његовим речима, заплењена дрога вредна око десет милиона долара, а затим су по налогу суда у Њујорку блокирани рачуни 21 лица, махом из Србије. Он је тврдио да је банка у Дубаију служила за прање новца и да су се после заплена појачали притисци на врх власти у Србији и његове партнере у Емиратима.

БРКИЋ ТВРДИ ДА ПОСТОЈИ АМЕРИЧКИ ПРЕДМЕТ ПРОТИВ ВРХА СРПСКЕ ВЛАСТИ

Бркић је изнео тврдњу да је америчка велика порота потврдила прелиминарну оптужницу у којој су, поред Мадура, наведени Александар Вучић, Ана Брнабић, Синиша Мали, Марко Ђурић и Никола Селаковић. Он је казао да се део наводног предмета односи на изборне манипулације, а други на више стотина тона наркотика и прање новца.

Бркић је додао да америчко тужилаштво, према његовим информацијама, располаже материјалом и за десетине других лица осумњичених за подмићивање. Његов закључак је да се ради о широкој мрежи у којој се политички утицај, финансирање кампања, лобирање и наркотички новац међусобно допуњују.

Посебно је говорио о пословању преко Дубаија и изнео спекулацију да би поступци могли погодити и високе функционере Уједињених Арапских Емирата. Кратку посету шеика Мухамеда бин Заједа Београду после заплена протумачио је као покушај да Вучићу достави преостали новац за адвокате и кауцију.

СЛУЧАЈ ГОРАНА ГОГИЋА: СТВАРАН ПОСТУПАК, НЕПОТВРЂЕНА ПОЛИТИЧКА ВЕЗА

Бркић је као један од најважнијих примера навео бившег боксера Горана Гогића. Америчко Министарство правде је 2022. заиста објавило да је Гогић, држављанин Црне Горе, оптужен за организовање транспорта више од 20 тона кокаина комерцијалним контејнерским бродовима. Каснија саопштења америчког тужилаштва говорила су о поступку у Бруклину и покушају подмићивања поротника уочи суђења.

Бркић је тврдио да је Гогић био Вучићев пријатељ, да је после доласка СНС на власт добио пасош и отишао у иностранство, као и да дуго трајање америчког процеса значи да истражитељи покушавају да дођу до организатора изнад њега.

Он је рекао да је годинама писао америчким конгресменима и питао зашто човек оптужен за десетине тона кокаина још није изведен пред суд. Одговор који је, према сопственим речима, добио био је да америчке институције морају да прикупе материјалне доказе и истраже целу појаву, а не само једног појединца. Из тога је извео закључак да се предмет шири и да би Гогић могао да постане сведок или саоптужени у већем поступку.

ОД ТАДИЋА ДО КЛИНТОНОВИХ: БРКИЋЕВА ИСТОРИЈА ПОЛИТИЧКОГ ПОДМИЋИВАЊА

Уредник „Таблоида” затим је повезао садашње догађаје са ранијим покушајима власти у Београду да купују утицај у Вашингтону. Тврдио је да је Борис Тадић преко тадашњег амбасадора Владимира Петровића усмерио 50 милиона долара ка српској заједници и донаторима Барака Обаме током унутарстраначке трке са Хилари Клинтон.

Према Бркићевој верзији, сумњиве уплате у готовини изазвале су истрагу и бес Хилари Клинтон, па је Тадић касније изгубио подршку Запада и био принуђен на превремене изборе. Он је као знак унапред познатог исхода поменуо рану честитку из Брисела Томиславу Николићу, али није показао амерички истражни документ који би Тадићев пад непосредно повезао са наводним финансирањем Обаме.

За Вучића је казао да је наставио исту праксу, али преко фондације Клинтонових и других канала. Поменуо је више од два милиона долара донација и подсетио на Вучићево јавно признање да је подржавао Хилари Клинтон, која је 2016. изгубила од Трампа. Бркић то види као пример хронично лоше геополитичке процене председника Србије и његове дугогодишње везаности за америчке демократе, Бајденов круг и Александра Сороша.

ОПТУЖБЕ ЗА ПОДМИЋИВАЊЕ АМЕРИЧКИХ ДИПЛОМАТА И ЛОБИСТА

Бркић је тврдио да је Вучић покушавао да новцем или пословним погодностима придобије америчке амбасадоре, дипломате и људе блиске различитим администрацијама. Именовао је Ентонија Годфрија и Кристофера Хила, за којег је изнео оптужбу да је примао милионске износе. За Кајла Скота рекао је да, према његовим информацијама, није узимао новац, евентуално ситније протоколарне поклоне.

Говорио је и о Габријелу Ескобару, тврдећи да му је Вучић преко посредника наместио аферу са лобистичком адвокатском канцеларијом како би га удаљио са положаја. По Бркићу, Ескобар је био важан сведок односа америчких дипломата и власти у Београду, па је његова дискредитација одговарала режиму.

Као посебно спорну операцију навео је покушај да се простор Генералштаба у Београду уступи пословном кругу повезаном са породицом Доналда Трампа. Бркић је оценио да је обећање великог профита Трамповом зету и сину изазвало реакцију Конгреса и Сената, након чега су инвеститори одустали. Тврдио је и да се против Николе Селаковића због тог посла води поступак, али није навео институцију, број предмета или процесни статус.

КАМИОНИ, АМФЕТАМИН И КОМПАНИЈЕ У САД

Следећи део Бркићевог излагања односио се на транспортне компаније које су оснивали људи из Србије у Сједињеним Државама. Он је тврдио да су хиљаде камиона коришћене за превоз прекурсора и амфетамина из Мексика, као и да су стотине возача из Србије довођене под неповољним или преварним условима.

Према његовим речима, фирме су после неколико месеци гашене, а исти камиони пребацивани у нова правна лица, чиме су избегаване обавезе према радницима и повериоцима. Навео је велики број кривичних и парничних поступака у САД и оценио да је тај модел годинама опстајао захваљујући корупцији и политичкој заштити.

Бркић је закључио да је новац из таквих послова коришћен за лобирање међу конгресменима и сенаторима. Тврдио је да је Марко Брновић изгубио номинацију за америчког амбасадора у Србији пошто је један човек близак Вучићу уплатио новац његовој супрузи. Бркић је чак повезао Брновићеву каснију смрт са стресом због повучене номинације, али је то изнео као личну оцену.

„САД НЕЋЕ ПОСЛАТИ АМБАСАДОРА ДОК ОВА ГРУПА НЕ ОДЕ”

Одсуство новог америчког амбасадора у Београду Бркић тумачи као намерну политичку поруку. Према његовој тврдњи, Трампова администрација власт у Србији посматра као „опасну групу” и не жели да шаље амбасадора док не дође до промене. Ни за наводни Трампов цитат није навео јавни снимак или саопштење.

Истовремено, Бркић верује да се положај Срба у Вашингтону поправља. Као веома важан догађај навео је разговор члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић са шефицом кабинета Беле куће Сузи Вајлс, коју сматра једном од најмоћнијих оперативних личности у Трамповом окружењу.

Тврдио је и да је Милорад Додик америчким истражитељима дао исказе о новцу који је из Бањалуке ношен у Брисел и о лицима која су подмићивана. Бркић је тиме објаснио ублажавање притиска на руководство Републике Српске и промене у односу Вашингтона према Кристијану Шмиту. Његова оцена је да амерички систем делује споро, али да, када прикупи доказе, не одустаје од предмета.

КОСОВО И МЕТОХИЈА: РЕЗОЛУЦИЈА 1244 И ОПТУЖБА ДА ЈЕ ВУЧИЋ ПРЕДАО ИНСТИТУЦИЈЕ

Бркић је рекао да у Вашингтону поново добија на значају Резолуција 1244 Савета безбедности УН, коју види као препреку за трајно наметање самопроглашене независности Косова. Косово и Метохија су саставни део Србије који се тренутно налази под окупацијом албанских сепаратиста, а Бркић сматра да је досадашња западна политика почела да се судара са сопственим економским и безбедносним последицама.

Он је говорио о интересима америчких, немачких и турских кругова на окупираној територији, помињући руднике, банке, велике системе и базу Бондстил. При томе је изнео низ оцена о неспособности привреде коју контролишу привремене приштинске институције, као и тврдње о личној имовини Аљбина Куртија и политичким договорима у које је био укључен Ричард Гренел.

Најтежу политичку оптужбу Бркић је формулисао тврдњом да је Вучић за новац „продао Косово”. Рекао је да су представници Српске листе, тужиоци, судије, лекари и директори напустили привремене институције, а српски полицајци Косовску полицију, по налогу из Београда. Према њему, тим потезом су Срби остали без институционалне заштите, после чега су уследила хапшења и још већи притисак албанских сепаратиста.

ТАЧИ, ХАРАДИНАЈ И БРКИЋЕВА ВЕРЗИЈА ХАШКИХ ПОСТУПАКА

Бркић је тврдио да је Вучић финансирао лобирање и одбрану Хашима Тачија и да је очекивао малу казну или ослобађање. Навео је да су и Вучић и Марко Ђурић јавно наступали као Тачијеви браниоци и да их је изненадила висока казна. Он је пресуду представио као доказ да се међународни односи мењају и да политички договори више не могу да зауставе поступке.

Знатан део интервјуа посветио је причи о саслушању Рамуша Харадинаја. Према његовој верзији, тужиоци су дошли до ратног дневника са подацима о стотинама убијених људи, а заштићени сведоци за које се мислило да су мртви појавили су се живи преко видео-везе. Бркић је током приче више пута мешао имена Тачија и Харадинаја, а није навео записник, датум саслушања или јавно доступан судски документ.

Он је оценио да је Харадинај избегао оптужницу због утицаја немачке обавештајне службе БНД, док је Тачи изгубио заштиту после сукоба са немачким оперативцима и изручења турских опозиционара Анкари. По Бркићу, западне службе су годинама чувале сведоке и документа како би их употребиле у тренутку када политичка заштита бивших команданата ОВК престане.

СТРАХ ОД СТАРИХ КАДРОВА НА СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ

Бркић је подржао потребу смене власти, али је изразио бојазан да би на студентску листу могли да уђу људи из старог руководства Демократске странке. Као пример издвојио је Бојана Пајтића, којег је „Таблоид” раније оптуживао за злоупотребе у Војводини и послове преко Металс банке.

Тврдио је да су кредити у великим износима давани повезаним фирмама, које су потом одлазиле у стечај, док су дугови остајали банци. Бркић је нагласио да су његове новине те текстове заснивале на документима и да је у судским споровима успевао да одбрани објављене наводе. Изостанак тужбе појединих прозваних лица тумачи као знак да нису могла да оспоре документацију.

Он је подсетио и на лични разговор са Борисом Тадићем после његовог доласка на место председника. Каже да га је упозоравао да не може да води државу ослањајући се на младе сараднике без искуства и међународне тежине. Као људе који су, по њему, касније окренули леђа Тадићу навео је Драгана Ђиласа, Горана Весића, Вука Јеремића, Бојана Пајтића и друге из тадашњег врха ДС.

Бркићева порука студентима јесте да смена Вучића не сме да постане повратак кадрова који су претходно створили коруптивни модел. Он сматра да су многи људи из бивше власти прешли код СНС и наставили исте послове, због чега нова политичка опција мора да провери биографије кандидата и спречи улазак „тројанских коња”.

ТВРДЊА О ЛАЖНОМ ПАСОШУ И НЕДОЗВОЉЕНОМ ФИНАНСИРАЊУ ТРАМПОВЕ КАМПАЊЕ

Бркић је изнео и тврдњу да је Вучић раније са лажним пасошем ушао на Трампово имање и преко компаније регистроване у САД уплатио два милиона долара за прикупљање средстава републиканцима.

Према њему, амерички закон забрањује страном држављанину да на тај начин финансира кампању, па је Вучић морао хитно да напусти САД. Он је казао да је Сузи Вајлс упозорила Вучићеву саветницу Сузану Васиљевић да имају пола сата да оду из земље.

РУБИО И ЛАВРОВ: БРКИЋ НЕ ВЕРУЈЕ У ЈЕДНОСТАВНУ „ПОДЕЛУ СРБИЈЕ”

Поводом разговора америчког државног секретара Марка Рубија и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, водитељ је поставио питање о могућој подели интересних сфера. Бркић је оценио да Србија вероватно није била непосредна тема таквог договора, јер је окружена државама које су чланице НАТО и Европске уније и не може једноставно бити „поклоњена” Русији.

Ипак, сматра да су америчке и руске службе разговарале о глобалним наркотичким мрежама. Тврдио је да је директор ЦИА после великих заплена и удара на дубајске финансијске токове разговарао са руским колегама, уз поруку да картели располажу огромним новцем, наоружаним групама и капацитетом да угрожавају људе широм Европе.

Према његовој верзији, руска страна је одговорила да, уколико постоје докази, осумњичени треба да одговарају. Бркић тиме жели да покаже да Вучић више не може да рачуна на безусловну заштиту ни Истока ни Запада, јер је, по његовој оцени, постао безбедносни терет за све велике силе.

МИЛО ЂУКАНОВИЋ И БАЛКАНСКЕ НАРКО-МРЕЖЕ

Говорећи о Црној Гори, Бркић је одбацио могућност повратка Мила Ђукановића на власт. Сматра да је његова партија разбијена, кључни људи процесуирани и да више није могуће обновити исти систем. Истовремено, тврди да су нарко-мреже из Црне Горе, Албаније и са окупираног Косова и Метохије годинама биле повезане са рутама ка Италији и остатку Европе.

Као доказ дубине тог система навео је изјаве бившег специјалног тужиоца Миливоја Катнића, које је протумачио као признање да су државне структуре пропуштале наркотике јер се део економије ослањао на тај новац. Испричао је и случај неуспелог хапшења Ивана Делића, тврдећи да је осумњичени унапред упозорен и напустио место пре доласка полиције.

Бркић очекује да ће балканске руте бити разбијене у таласима хапшења. Не верује да ће криминалне групе покушати да оружјем бране Вучића, јер сматра да су њихови припадници пре свега заинтересовани за сопствену имовину и опстанак. По њему, нову власт неће довести страни центри да би учинили услугу грађанима Србије, већ да би уклонили мрежу која је постала претња региону и Европи.

„НОВА ВЛАСТ МОЖЕ БИТИ ЗАВИСНА, АЛИ НЕЋЕ ИМАТИ МОЋ ОВОГ РЕЖИМА”

Бркић не искључује да ће и власт после СНС бити под снажним страним утицајем. Ипак, очекује да неће располагати истим новцем, медијима, криминалним структурама и међународним везама које су, према њему, омогућиле садашњем режиму да постане опасан по регион.

Изнео је бројке о десетинама милијардера, десетинама хиљада милионера и хиљадама смртних случајева током Вучићеве владавине, али за те податке није навео статистички извор. Подсетио је на поплаве у Обреновцу 2014. и тврдио да је стварни број жртава прикриван, а грађани који су на друштвеним мрежама постављали питања привођени.

За последице поплава окривио је тадашњег градоначелника Београда Синишу Малог и председника општине Обреновац Мирослава Чучковића, тврдећи да нису благовремено упозорили становништво. Поменуо је и друге нерешене смрти и афере као доказ да у Србији за време садашње власти није постојала стварна институционална одговорност.

БЕКСТВО, НОВАЦ У АЗИЈИ И КРАЈ СНС

На питање да ли би највиши функционери могли да побегну, Бркић је одговорио да су кључна лица већ идентификована и под надзором и да за њих нема безбедног уточишта. Тврдио је да део новца покушавају да пребаце у Вијетнам и друге азијске земље, али не верује да ће им то обезбедити трајну заштиту.

Он прогнозира пад и распад СНС, као и политички нестанак Драгана Ђиласа и других људи које назива Вучићевим „тројанским коњима”. За преузимање државе, међутим, није довољна победа на изборима: процењује да је потребно око 50.000 нових, стручних и проверених људи који би заменили руководство општина, управне одборе, директоре јавних и комуналних предузећа, Поште, Телекома и других система.

МЕДИЈИ ПОСЛЕ СМЕНЕ ВЛАСТИ: РЕВИЗИЈА ВЛАСНИШТВА И ЈАВНА СУЂЕЊА

Завршни део интервјуа Бркић је посветио медијима. Његов став је да се пропагандни систем мора демонтирати у првим данима после промене власти, јер ће у супротном исти центри брзо преузети нове политичаре, као што се, по њему, догодило после 5. октобра 2000. године.

Он предлаже да Државна ревизорска институција и други надлежни органи одмах утврде ко је стварни власник телевизија и новина које су финансиране новцем Телекома Србија. Поменуо је „Информер”, телевизије „Курир” и „Блиц”, Пинк и друге медије, тражећи да се спорни уговори објаве, финансирање обустави, а одговорна лица испитају пред судом.

Бркић је именовао Драгана Ј. Вучићевића, Миломира Марића, Жељка Митровића и више телевизијских водитеља као људе чију би улогу у пропагандном систему требало истражити. Он је говорио и о затворским казнама, али је на крају нагласио да поступци морају бити вођени строго по закону, јавно и уз право сваког оптуженог да се брани.

Када је водитељ отворио питање урачунљивости појединих пропагандиста, Бркић је рекао да о томе не могу одлучивати новинари или политичари, већ искључиво комисија судских вештака током поступка. Ако би се утврдила неурачунљивост, суд би могао да изрекне меру лечења у одговарајућој установи. Изричито је одбацио смртну казну и прихватио формулацију да никоме не треба „цртати мету”.

Област после смене власти	Бркићев предлог	Циљ који наводи
Државна управа	Замена компромитованих руководилаца и формирање корпуса од око 50.000 људи	Спречити опстанак старе мреже испод новог политичког врха
Јавна предузећа	Хитне промене у Телекому, Пошти и комуналним системима	Зауставити финансирање партијске и медијске инфраструктуре
Медији	Ревизија власништва, уговора, пореских дугова и токова новца	Раздвојити приватно новинарство од система плаћене пропаганде
Кривични поступци	Јавна суђења, право на одбрану и одлуке искључиво на основу закона	Избећи освету и успоставити личну одговорност
Студентска листа	Провера биографија и спречавање уласка старих страначких кадрова	Сачувати промену од „тројанских коња” бивше и садашње власти

„НЕ СУДИТИ НОВИНАРСТВУ, ВЕЋ КРШЕЊУ ЗАКОНА”

На питање да ли би медијски актери одговарали зато што су радили за различите политичке и пословне центре, Бркић је направио разлику између извора финансирања и конкретног незаконитог поступања. Његова порука је да нико не сме бити гоњен само зато што је радио за одређеног власника, фондацију или странку, већ за доказано учешће у организованој криминалној групи, противзаконитој пропаганди, прикривању кривичних дела или другим кажњивим радњама.

Он је оценио да би јавно суђење било важно и зато што би оптужени могли да објасне ко им је давао налоге, ко их је плаћао и како је функционисао ланац уређивачке и политичке контроле. Тако би, сматра Бркић, јавност добила не само казне за појединце већ и слику целог механизма којим је режим управљао медијима.

Интервју је завршен позивом гледаоцима да читају магазин „Таблоид”, који тренутно излази на интернету. Водитељ Дејан Петар Златановић подсетио је да је тај лист током 23 године отварао бројне афере и изразио наду да ће поново бити омогућено његово штампано издање.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић