У првој седмици предизборне кампање Вучић је упутио два позива на ТВ дуел првопласираном на Студентској листи. И то је било прво изненађење, јер је општепознато да први човјек режима више од деценије није изашао на тв дебату, а нон стоп је на ТВ.

Пише: Лука Радоњић

Вучићев позив је логичан, а упутио га је, не зато што је очајан или храбар, већ због тога што му је ТВ дуел сада потребан. И не због калкулације колико би добио или изгубио у оквиру саме расправе, већ из стратешког разлога – да наставак кампање ,,сведе“ на окршај између себе и др Срдановића. То је покушај да осујети једну од најпрепознатљивијих карактеристика студентског покрета: идеја колектива, логика заједница, која мобилише велики број људи без било чије персоналне доминације.

Тај концепт студентског покрета, да нема лидера, и да једном апсолутном ,,ја“ супротстави масовно ,,ми“, промовишући ауторитет народа изнад ауторитета владара појединца, представља велику промјену игре. То је класични ,,гаме цханге“, са којим режимска Снс Спс кампања – ослоњена на култ једне личности која завршава свашта и пита се за све – сада има проблем.

А начин на који је др Срдановић одбио дуел „немате довољно кредита за овај позив“, пружио је сатисфакцију широј антирежимској јавности због чињенице да Вучић за толике године никоме није приуштио ТВ дуел (мимо полемика у Скупштини гдје је имао грлату навијачку подршку СНС-а).

Режимска кампања против првопласираног са студентске листе, постала је масовна тек након што су на мрежама постале виралне његове фотографије са пливања за часни крст, дјелови биографије када је био војник на ратишту и томе слично.

Занимљиво је да се та кампања одвија у два смјера. Прва је она агресивнија која га ,,оспорава да је Србин“, а другу, нову, и софистициранију, пласирао је водећи режимски креатор нарације за национално орјентисане, који је на ТВ Прва прошле седмице казао ,,да кандидати попут др Срдановића, са елементима биографије да је био војник и на ратишту, и академика Саичић који има јасну националну орјентацију и уме да о њој говори, заправо служе завођењу националних гласова ка Студентској листи“. То је лукавији приступ режима, и вјероватно ће имати примат у наставку кампање режима против покрета и кандидата.

У сваком случају, у томе се не огледа намјера СНС да узме нешто од тог подскупа десних опозиционих бирача за себе, већ да превасходно заустави њихов већи одлив ка студентском покрету, који у овом тренутку има, угрубо речено, најшири опсег потенцијалних гласача (што потврђују и прозивке које су дошле из других праваца, са Ђиласове стране итд). До колико тих гласача ће студентски покрет и доћи, одговор ће дати и наставак кампање, у коју су без дилеме, студенти ушли веома енергично.

(Србин инфо)