YouTube poglavlja:

00:00 Pitanje o ulozi bezbednosnih službi
00:56 Jovanović: BIA se previše meša u politiku
03:04 Reforma BIA, policije i vojnih službi
06:29 Komunističko nasleđe i istorijsko pomirenje
13:12 Bošnjaci, Srebrenica i Republika Srpska

Dr Miloš Jovanović, predsednik Nove demokratske stranke Srbije i nosilac liste „Autentična desnica“, izjavio je za YouTube kanal „SMS Live TV“ da je poslednjih godina promenio mišljenje o stvarnom uticaju bezbednosnih službi na politički život Srbije. Po njegovoj oceni, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) previše se bavi unutrašnjom politikom i zaštitom vlasti, pa je posle eventualne promene vlasti potrebna duboka, ali promišljena reforma.

Na pitanje voditelja Dejana Petra Zlatanovića da li službe u sadašnjem obliku mogu da opstanu posle izbora koje pominje kao zakazane za 25. oktobar, Jovanović je odgovorio da je nekada smatrao da je priča o njihovoj moći preuveličana. Ocenio je da BIA nema kapacitet nekadašnjih komunističkih službi, niti operativne mogućnosti kakve javnost pripisuje velikim stranim službama. Ali, kako kaže, u poslednje dve i po do tri godine uverio se da je potcenio njen uticaj u Srbiji.

„Unutrašnjeg neprijatelja“ stavljaju ispred državnog interesa

„Njihovo učešće u unutrašnjem političkom životu je preveliko“, rekao je Jovanović, tvrdeći da je zadatak službe postao da štiti režim i „lovi unutrašnjeg neprijatelja“, umesto da brani ustavni poredak i geopolitičke interese zemlje.

On tvrdi da su tokom poslednjih godinu do godinu i po usledile smene na više nivoa i zapošljavanje različitih ljudi u službi. Kao primer politizacije naveo je javno istupanje Aleksandra Vučića u kome se, prema Jovanovićevom prepričavanju, pominjalo zapošljavanje jedne osobe ili njenog sina u Biji. Uporedio je način koji opisuje sa dobijanjem tezge na beogradskoj pijaci, uz ocenu da se tezga dobija kroz ozbiljniju proceduru. Potom je Biju nazvao „pretorijanskom gardom jednog čoveka, jednog režima“.

Reforma BIA: promeniti vrh, sačuvati stručnost

Jovanović je više puta naglasio da nije obaveštajni profesionalac i da bez uvida u stanje institucija ne može ponuditi konačan kadrovski plan. Ipak, izložio je pravac reforme: osloniti se na stručne i nekompromitovane ljude koji već rade u sistemu, dovesti nove kadrove i zatim postupno ukloniti političku zavisnost i štetne prakse. Ljude koji su časno radili, kaže, ne treba mehanički poistovećivati sa rukovodstvom.

Podsetio je na iskustvo posle promene vlasti 2000. godine i na rasprave o tome zašto tada, u vreme Vojislava Koštunice, nije sproveden potpuni rez u službama. Razume prigovor da je propuštena prilika za dublju promenu, ali smatra da država mora istovremeno da obezbedi kontinuitet rada i da se suoči sa bezbednosnim i geopolitičkim izazovima. Zbog toga mu se ideja da se odjednom otpuste svi zaposleni i sve započne od nule čini rizičnom. Kao moguće, ali malo verovatno rešenje pominje i ukidanje postojeće službe i osnivanje nove.

Za kontinuitet bezbednosnih sposobnosti, po njegovom mišljenju, važni su situacija na Kosovu i Metohiji, položaj Republike Srpske i srpskih zajednica u Crnoj Gori, kao i šire međunarodne okolnosti. Kaže da o ovim pitanjima razgovara i sa istoričarem Bojanom Dimitrijevićem, sa kojim se politički ne slaže u svemu, ali ga ceni, i da traži kompetentne ljude i za druge delove državnog sistema.

Oblast	Šta Jovanović tvrdi ili predlaže	Šta ostaje da se utvrdi
BIA i politika	Preveliko mešanje u politički život i zaštita režima	Konkretni slučajevi, dokumenti i nezavisna institucionalna kontrola
Kadrovi u službama	Sačuvati čestite stručnjake, proveriti odgovornost i primiti nove ljude	Kriterijumi provere i zakonit postupak bez kolektivne krivice
Policija i vojne službe	Osnažiti unutrašnju kontrolu; sagledati stanje u VBA i VOA	Nadzor, imenovanja i merljivi rezultati reforme
Javno sećanje	Suočiti se sa komunističkim zločinima i priznati različita iskustva	Stručno istraživanje, dostupnost arhive i odnos prema svim žrtvama

Policija, vojne službe i unutrašnja kontrola

Govoreći o celom bezbednosnom sektoru, Jovanović je kazao da poštuje vojsku i časnu policiju, a da mu je obaveštajni rad manje blizak. Naveo je da je razgovarao sa ljudima iz policije i da reformu tog sistema treba započeti snažnom unutrašnjom kontrolom. Veruje da u vojsci ima mnogo poštenih i patriotski nastrojenih ljudi i nada se da takvih ljudi ima i u policiji.

Osvrnuo se i na Vojnobezbednosnu agenciju (VBA) i Vojnoobaveštajnu agenciju (VOA). Prema onome što, kako kaže, čuje, i tamo je bilo kadrovskih promena, posebno u VOA. Nije ponudio pregled broja smena ili razloga za njih, te i taj deo izjave treba čitati kao njegovu procenu, a ne kao provereni kadrovski bilans.

Zašto mu smeta i naziv „agencija“

Jovanović smatra da bi BIA trebalo promeniti i ime. Za državne bezbednosne organe, kaže, prikladniji su pojmovi „služba“ i „bezbednost“ nego „agencija“, koju u svakodnevnom govoru povezuje sa turističkim ili agencijama za nekretnine. Kao moguć naziv pominje „Državna bezbednost“, iako je svestan njegovog opterećenja nasleđem komunističkog perioda. Ne dopada mu se ni vizuelni identitet BIA, koji je u šali uporedio sa znakom filmskog studija. Sličnu primedbu na reč „agencija“ ima i za nazive VBA i VOA. Promena imena, u njegovom izlaganju, jeste simbol šire institucionalne promene, a ne samostalan plan reforme.

Tito, Draža i komunističko nasleđe

Raspravu o službama Jovanović je povezao sa pitanjem istorijskog kontinuiteta. Pomenuo je portrete Aleksandra Rankovića i Slobodana Penezića Krcuna, kao i Titov portret koji je, prema njegovom opisu, video u muzeju Vojne akademije. Smatra da istoriju ne treba brisati, ali se protivi počastima koje ne pokazuju i cenu koju je, po njegovoj oceni, srpski narod platio pod komunističkom vlašću. Kaže da bi u istom istorijskom prostoru trebalo predstaviti i Dražu Mihailovića, kao oficira Kraljevine Jugoslavije i, po njegovom pravničkom tumačenju, predstavnika pravnog kontinuiteta tadašnje države.

Nije, međutim, sve ljude koji su bili komunisti izjednačio sa zločincima. Kao pozitivne tekovine tog perioda pominje širenje obrazovanja i napredak položaja žena, uz stav da su nacionalna i politička šteta ipak bile veće. Kaže i da je čuo da se ponegde u službi i danas koristi oslovljavanje „druže“, što za njega govori o simboličkom trajanju starog sistema. To je anegdota iz njegovog izlaganja, bez potvrde o zvaničnoj praksi.

Ličnu perspektivu ilustruje pričom o dedi, koji je bio komunistički funkcioner, ali se, po Jovanovićevim rečima, uvek izjašnjavao kao Srbin, živeo skromno i kasnije preispitivao nacionalnu politiku tog perioda. Kaže da je odrastao bez političkog usađivanja porodičnih uverenja jer mu je otac rano preminuo. Pominje i saradnju s Vojislavom Mihailovićem, unukom Draže Mihailovića, kao primer mogućnosti da se o nasleđu rata razgovara bez porodičnog svrstavanja.

Pomirenje bez osvete i bez prećutkivanja zločina

Po Jovanovićevom mišljenju, sukob oko komunističkog i ravnogorskog nasleđa opstaje i u porodicama koje su zadržale društveni uticaj. Ispričao je anonimnu anegdotu o podeli na „naše“ i „njihove“ u savremenoj politici; iz tog primera ne proizlazi dokaz o širem delovanju pojedinih porodica ili službi. Pozvao se na istraživanja istoričara, među njima Srđana Cvetkovića i Bojana Dimitrijevića, o komunističkoj represiji.

Smatra da Muzej Jugoslavije i Titov grob mogu da ostanu mesta sećanja, ako istovremeno jasno prikazuju represiju i stradanje, a zalaže se i za obeležavanje Draže Mihailovića. Navodi da su neki njegovi srodnici stradali od četnika, ali odbacuje kolektivnu osudu svih pripadnika tog pokreta; podseća i na zločine partizana. Kaže da je, tokom političkih obilazaka Šumadije s predstavnicima monarhističke političke opcije, sreo ljude koji još govore o osveti za 1945. godinu i da takvu osvetu odbija. Za istorijsko razjašnjenje, kaže, prvenstveno su nadležni istoričari, dok je uloga političara da omogući otvoren razgovor i pristup činjenicama.

Bošnjaci, Srebrenica i Republika Srpska: politički stav i utvrđene činjenice

Pri kraju razgovora Jovanović je prešao na odnose Srba i Bošnjaka. Pozvao je na mir i dobre susedske odnose u Raškoj oblasti i BiH i pomenuo sopstvene porodične veze sa Sjenicom. Istovremeno je izneo stavove o poreklu Bošnjaka, Hrvata i Albanaca, uključujući tvrdnju da je najmanje polovina današnjih Hrvata srpskog porekla i anegdotu o Ramušu Haradinaju. Za Bošnjake koristi naziv „muslimani“ i osporava njihov nacionalni identitet, iako priznaje da je bošnjačka nacionalna pripadnost pravno priznata.

Jovanović je potom rekao da ne prihvata da je u Srebrenici počinjen genocid i da taj stav smatra uslovom svoje politike prema Republici Srpskoj. On zamera Demokratskoj stranci usvajanje deklaracije Narodne skupštine Srbije iz 2010. godine o Srebrenici i kaže da je tadašnja DSS jedina glasala protiv, dok radikali i naprednjaci, prema njegovom sećanju, nisu bili u sali.

Prema njegovom političkom zaključku, prihvatanje sudske kvalifikacije zločina vodilo bi proglašenju Republike Srpske „genocidnom tvorevinom“ i njenom ukidanju u procesu unitarizacije BiH; smatra da bi deo opozicionih lista mogao da popusti pod tim pritiskom.

U tom kontekstu je objasnio i zašto, kako kaže, ne bi žrtvovao program „Autentične desnice“ da podrži drugu, za njega nedovoljno jasnu izbornu listu koju ocenjuje kao prozapadnu. Razgovor je započeo pitanjem profesionalizacije službi, a završio se njegovim stavom da su reforma države, istorijsko pamćenje i politika prema Republici Srpskoj međusobno povezani.

Izvor: Srbin.info / SMS Live TV
Autor: Dejan Petar Zlatanović