У општем расколу, бежанији и масовној „пасивизацијии“ чланства напредњака, и то са врха па све до до дна те разбојничке странке, њен „вођа“ у одласку потпуно губи контролу над ситуацијом. Месецима већ трају његови сукоби са „повереницима“ у градовима и општинама широм Србије, али и са „лојалистима“ региону (ЦГ, БиХ). Његов план „опште мобилизације“ чланства већ је пропао, а ни на међународној сцени више нема коме да се обрати. Већ на једној од првих јесењих седница Европског парламента, такозвана „народњачка коалиција“ избациће СНС као досадашњег партнера (који су то постали још давно, на иницијативу Ангеле Меркел, кад их је представила као „европску десницу“ у Србији). СНС никада није био политичка странка, а данас је само поприште криминалних обрачуна око пљачке преосталог плена. Трају сукоби фракција, трају уцене, „цурење информација“ у јавности, дешавају се убиства, бомбашки обрачуни. А, параноја Александра Вучића да ће га издати они најближи, више није параноја. Реалност је за њега још гора.

Пише: Никола Влаховић

Месецима уназад од како је мафија пресвучених (и замаскираних) радикала-напредњака објавила рат Србији, трају стални или повремени инциденти, сукоби и насиље у Бору, Бајиној Башти, Лучанима, Мајданпеку, Севојну, Ужицу, Чачку, Лозници, Ваљеву, Нишу, Београду, Новом Саду и дословно у сваком месту, општини или граду у Србији. На једној страни подивљали режим пораженог Александра Вучића ради на изазивању крвопролића, употребом провокатора, лица из затворских установа, те плаћеника из Црне Горе и српског ентитета БиХ…

У Србији постоји формално 27 округа, укључујући Београд са посебним статусом и „на папиру“ Косово и Метохију. СНС на тим територијама има осам координатора и они су неприкосновени у погледу кадрирања, рекетирања приватних и државних фирми, и намештања новца за страначку касу.Становници Источне Европе

У последњих годину и по дана, али и пар година раније, чланство се у тим окрузима дословно разбежало, а добар део оних који су схватили шта се дешава, а зарадили су милионе пљачком државне имовине и страначким привилегијама, све су продали и одселили се у иностранство. Неки од њих су једноставно пребацили имовину на ширу родбину, а новец пребацили на стране рачуне.

Атмосфера у странци одлазаћег диктатора је таква, као да се чека општи смак света. Али, овде се ради о странци која је вештачки производ неких страних и домаћих тајних служби (па и њену „матицу“ Српску радикалну странку основала је некадашња Служба државне безбедности у режиму Слободана Милошевића. СНС је ипак специфична, јер се никада није десило да је нека велика политичка организација створена са идејом да истовремено нестаје и губи се, док наводно шири своју бројност и снагу.

Да буде јасније, Српска напредна странка (СНС) основана је 8. септембра 2008. године, а званично је регистрована 10. октобра исте године, након што су Александар Вучић и Томислав Николић напустили Српску радикалну странку, у доба кад је њихов „учитељ“ и доказани идеолог зла, Војислав Шешељ, био у затвору Хашког трибунала, где се угодно дружио са хрватским генералима, оптуженима за ратне злочине. Убрзо, ова странка (која то никад није била) постаје придружени члан Европске народне партије (ЕПП) и члан Међународне демократске уније.

Од првог дана њен приоритет је била пљачка. Њен неприкосновени вођа, Александар Вучић, из државне касе је „исплатио“ потенцијалну конкуренцију, Шешеља и Томислава Николића, „почистио терен“ испред себе, заробио све медије и све институције, забранио све јавне наступе без његовог личног одобрења, а он лични никада није дошао на ТВ дуел са било ким током 14 година отвореног самовлашћа и диктатуре.

У међувремену, покренуо је пљачку каква није запамћена у историји Србије. Сви одбори његове лажне странке су у то били укључени. Такође, сви одбори у сам врх странке функционисао је на принципима секте. Та секта је сурово кажњавала и награђивала како вође секте каже.

Данас, након 14 година терора, насиља, дивљачке пропаганде и хушкања на нове ратове, мржњу, поделе, завере и велеиздају, овај фантомски „пројекат“ нестаје великом брзином. Многи познаваоци живота у Србији (ван Београда) верују да до избора неће од те странке остати „ни камен на камену“.

На десетине и стотине малих и великих фракција створених под Вучићевом тиранијом, довеле су до масовних оставки и прелазака чланова у опозиционе иницијативе. Случај напредњачког градоначелника Чачка Милун Тодоровића, може да најбољи „огледни пример“. Пре годину дана 2025., покушао је да се повуче одласком на лечење које је наводно трајало осам месеци. А, онда је „враћен“…Његов одбор је био у центру сукоба током протеста и студентских блокада и практично се распао јер није могао да мобилише подршку као раније.

У Ужицу је дошло до распада одбора СНС: већи део чланова је напустио странку због неслагања са централом у Београду, а СНС градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић, такође је хитно отишла на болничко лечење у истом периоду кад и Тодоровић у Чачку. Њено стање у 2026. након одласка на боловање у децембру прошле године, постало је опасно по живот због тешког срчаног удара. Али, странку (СНС) није могла или није смела да напусти. Уместо ње, у 2026. за поверенике су именовани страначки анонимуси, Драгољуб Стојадиновић, Миодраг Петковић и Милош Миливојевић.

Драгољуб Стојадиновић је, у фебруару ове 2026. године, експресно поднео оставку на место председника Скупштне града, након чега је постао директор ужичке филијале Републичког фонда за здравствено осигурање, али је такође „задржао одборнички мандат“ и остао у странци. Јер, из секте се не излази без питања „вође“. Излазак из крвног кола само главом може да се плати.

И у Лозници се „истакао“ дугогодишњи градоначелник Видоје Петровић, који је командовао нападима и пребијањем грађана током кампање СНС 2025., а читав његов одбор је био задужен искључиво за тучу и инциденте. Три пута га је СНС мафија бирала на ту функцију, четврти пут се то неће десити. Те странке више неће бити.

Случај градоначелника Бора, Александра Миликића, посебно је занимљив, јер је одбор у Бору био 2025. посебно „агилан“ током насилних инцидената и туча у време предизборноих кампања СНС. Али, то му није помогло, јер је у мају 2026. „пао“ по изричитој наредби Александра Вучића, кога је Миликић „оштетио“ за милионске суме новца.

Наиме, по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу, током хапшења више лица из Бора и Мајданпека, ухапшен је и Александар Миликић, за којег је тужилаштво још почетком децембра претходне године полицији издат налог за хапшење (а по чему МУП све до тада није поступао!). Миликић је користио своје „нископрофилне везе“ у тужилаштву и МУП, а онда је АВ побеснео и тако се градоначелник Бора нашао иза решетака. Јер, „вођине“ милионе може да троши само „вођа“.

Званично, та седмочлана група сумњичи се да је „брутално испумпала милионе из локалног буџета преко фингираних уговора за организацију међународне спортске манифестације“. То хапшење које је изазвало политички тектонски поремећај на истоку Србије саботирао је полицијско тужилашки двојац месецима како би првоокривљеном Миликићу омогућило учешће у политичкој кампањи. Али, његовим падом, пала је и СНС у Бору и Мајданпеку, јер је Миликић многе у том крају „задужио“. Становници Источне Европе

Градоначелник СНС у Новом Саду, Милан Ђурић, који је „наследио“ Милоша Вучевића након одласка на „високу дужност“, посебан је феномен, јер је једини који је након крвавих пребијања студената и грађана јавно поднео оставку згрожен оним што се дешавало. Ђурић је неопозиву оставку дао на функцију градоначелника Новог Сада још у јануару 2025. године, а формални председник Српске напредне странке Милош Вућевић, најавио је још пре тога да ће Ђурић дати оставку.

У тексту оставке писало је и ово: „Као одговоран човек и одговоран политичар, подносим неопозиву оставку на функцију градоначелника Новог Сада. Стабилност и смиривање тензија и заустављање даљих подела у друштву су кључни услов за даљи напредак и развој Новог Сада и унапређење живота Новосађана…Ова одлука је израз мог дубоког поштовања према грађанима Новог Сада и моје вере у демократске процесе и вере да ћу на овај начин допринети смиривању тензија и стварању простора за конструктиван дијалог…“.

У међувремену, Ђурић се није превише експонирао у јавности и на друштвеним мрежама. Позивао је на ослобађање насилника који су проглашени за СНС јунаке, а због којих је остао без мандата на месту градоначелника. Ипак, сазнало се у Новом Саду да Ђурић није поднео оставку већ су му је „поднели“. Он лично је само покушао два пута да се „издигне“ као личност, али без успеха. Као члан СНС секте, подсећали су га из „централе“ на неке ствари и подухвате који их заувек везују, те нема излаза по сопственом нахођењу.

У неколико наврата „похвалио се“ гостовањима на Информеру, али је наставио са страначким активностима у градском одбору Српске напредне странке. Ћутећи, сагнуте главе, без морала и карактера. Његова администрација била је директно повезана са нападима на студенте током протеста 2025. године и ту нбема никаквих опроштаја грехова.

Што се осталих места, општина и градова тиче, Вучићева напоредњачка база топи се, нестаје и прикрива, маскира, бежи, евакуише…Председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић СНС, „почашћен је“ у јуну 2026., позивом да присуствује обиласку градилишта комплекса ЕКСПО 2027 у Сурчину, које је организовало Министарство државне управе и локалне самоуправе, док му је одбор странке у распаду…Током претходних избора у Бајиној Башти забележени су инциденти са оружјем и напади на грађане.

У Лучанима, се председник општине Миливоје Доловић у претхоидним изборима суочио са изазовом студентске листе, а у Мајданпеку Драган Поповић, СНС председник општине ссамо је могао да гледа како му се странка распада кад је већи део чланова прешао у локалне иницијативе и кад је због корупционашких афера (повезаних са Бором) напоредњалка секта скоро потпуно престала да постоји.

Епилог свега овога је да Александар Вучић више нигде није „на своме“. Његове безбедносне службе су процениле да би грађани у петак (4. септембра 2026.) могли моткама да га најуре из Новог Сада, па је од те идеје одустао јер му је „безбедност грађана најважнија“. Ипак, упркос свему, поједини и даље пљачкају са великом страшћу и енергијом.

Срђан Кружевић, директор ЈП „Воде Војводине“ је у међувремену купио четири скупоцене некретнине у Трсту. Овај ноторни лопов био је члан Социјалистичке партије Србије, а након тога се прикључио Народној партији Маје Гојковић. Након тога је све до 2016. био је потпредседник странке „Јединствена Србија“ и председник Покрајинског одбора те странке за Војводину, а онда је прешао у Српску напредну странку.

Тада почиње његово „златно доба“. А, једва је преко везе завршио средњу школу са пуних 23 године, и онда именован за директора „Вода Војводине“…Кажу да таваквих има на хиљаде по Војводини. А онда дижу „патриотски“ три прста и пишу простачке пароле по зидовима опљачканих градова.

Градоначелник Трста Роберто Дипиаца, о овом дрипцу поседује комплетну документацију (о начину куповине и пореклу новца), али и о више стотина напредњака који су се настанили у овом граду на северу Италије. Наиме, Дипијаца се „обезбедио“ како би се могао бранити од евентуалног судског прогона. Јер, италијанско тужилаштво у вези са тим ради оспежне истраге (под истрагом је чак и Дипијаца!).

Реч о великом броју особаиз Србије и кад се буде отворио процес о „напредњачким некретнинама“ у Трсту, треба очекивати да се „глава СНС“ питала за све. Као и у случају Горана Весића, Дамира Зобенице и многих других који су тврдили: „Трст је наш!“.

Злочиначка клика којом је управљао Александар Вучић, од самог оснивања СНС, никада се у суштини није бавила политиком. Нити их је политика занимала. Пљачка је била њихова примарна делатност. Да је куцнуо судњи час, види се и по понашању „најнижег ешалона“, оних који су пљачкали остатке са великог стола. Врло сликовито је то недавно описала особа запослена у општини Беочин: „…Радни је дан, пре подне. У локалном кафићу, састанак СНС (радни). Долази по специјалне инструкције готово цела јавна управа. Унезверени су. Непријатно им је што ме виде…Затварају врата да не чујем разговор. У миру сам испила кафицу, домаћу. Гледам распад и уживам!“.

СНС симпатизери у Вучићеви „оперативци“ задужени за инциденте и ширење немира у региону, такође се осипају. О томе говори и догађај који се десио крајем августа 2026., кад су припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) МУП-а Републике Српске у једном ресторану на извору Миљацке и ухапсили амбасадора Србије у БиХ Ивана Тодорова и конзула Бангладеша, као и њихове пријатеље. Позадина ове приче има везе са релацијом Додик-Вучић, али тек као повод за једну дужу анализу опште пропасти АВ режима.

Његова банда се, међутим, и даље отима: 31. августа 2026. године Народна Скупштина Републике Србије усвојила измене Закона о планирању и изградњи, којима је омогућено да се гради на шумском земљишту на коме је шума уништена или оштећена у пожару. Измене су усвојене у обједињеној процедури по чак 59 тачака дневног реда и без претходно спроведене јавне расправе. Наравно, све са циљем да се „куму Николи“ омогући изградња ветропаркова на простору од 3500 хектара. Између осталог, усвојеним изменама предвиђена је и измена члана 88. постојећег закона, којом се прописује да шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром задржава намену одређену планским документом, коју је имало пре настанка пожара.

Међутим, већ у следећем ставу истог члана прописан је изузетак од овог правила, који предвиђа да је промена намене могућа у случају да је то неопходно ради реализације пројекта за који је, у складу са законом, утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре….Измене су усвојене у обједињеној процедури по чак 59 тачака дневног реда и без претходно спроведене јавне расправе. Између осталог, усвојеним изменама предвиђена је и измена члана 88. постојећег закона, којом се прописује да шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром задржава намену одређену планским документом, коју је имало пре настанка пожара. Међутим, већ у следећем ставу истог члана прописан је изузетак од овог правила, који предвиђа да је промена намене могућа у случају да је то неопходно ради реализације пројекта за који је, у складу са законом, утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре.

Али, изгледа је је дрско, насилничко, диктаторско понашања Александра Вучића према грађанима Србије и према суседним земљама, дозлогрдило и неким важним круговима у САД.

Наиме, Амерички конгремсени Џо Вилсон, републиканац из Јужне Каролине и Вилијем Китинг, демократа из Масачусетса, поднели су предлог закона у којем критикују власти у Србији због урушавања демократије и односа са Русијом, Кином и Ираном, те позивају на увођење санкција и визне рестрикције за оне који подривају демократске процесе и стабилност на Западном Балкану.

Члан Спољнополитичког одбора доњег дома Конгреса САД Бил Китинг (Билл Кеатинг) изјавио је да се „недавним предлагањем закона којим се упозорава на стање демократије, слободе медија и изборних услова у Србији шаље јасна порука њеном председнику Александру Вучићу“. Предлогом закона се, између осталог, позива на увођење санкција и на забрану издавања виза појединцима који подривају демократске процесе, мир, стабилност и територијални интегритет на Западном Балкану.

У тексту законског предлога Вучић се директно позива на одговорност због прекомерне употребе силе против демонстраната, и предлаже се увођење санкција председнику Србије ако не одговори на студентске антикорупцијске захтеве и не прекине везе са Русијом, Кином и Ираном. „Трајан интерес САД је стабилна, демократска и суверена Србија која је посвећена миру и безбедности у региону, чврсто укорењена у евроатлантским институцијама и слободна од малигног спољног утицаја“, пише у предлогу закона. „Овај закон јасно ставља до знања да Конгрес неће подржати нову рунду Стратешког дијалога ако се та питања не размотре“, додао је Китинг.

Он је рекао и да Србија мора да учини више како би се супротставила утицају Русије, Кине и Ирана. „Верујем и да Србија мора да учини више у борби против утицаја Русије, Кине и Ирана, а овај закон подсећа Владу Србије да Конгрес САД пажљиво прати дешавања у региону“, казао је Китинг. Китинг је указао на чињеницу да су предлог закона о Србији (Србија Ацт) поднели посланици из обе америчке партије и захвалио члану Спољнополитичког одбора из владајуће Републиканске странке Џоу Вилсону што је предводио тај процес.

За сада је реч о предлогу закона који би, да би ступио на снагу, морао да буде усвојен у оба дома Конгреса и потом потписан од председника Трампа. Китинг, посланик опозиционе Демократске странке из Масачусетса и један од два аутора предлога закона о Србији, рекао је да су стање демократије и владавине права, али и однос Београда према Русији, Кини и Ирану, кључни за даље јачање односа две земље.

„Тај закон шаље снажан сигнал председнику Вучићу о стању америчко-српских односа и показује да су кључни стубови који повезују амерички и српски народ – демократско управљање, владавина права, слобода медија и слободни и поштени избори – од суштинског значаја за јачање тих односа“, казао је Китинг.

Китинг, водећи демократа у Пододбору Спољнополитичког одбора за Европу, навео је да „…већ извесно време изражава забринутост због недовољне пажње коју администрација председника Доналда Трампа посвећује тим питањима у оквиру Стратешког дијалога САД и Србије.

Члан Спољнополитичког одбора доњег дома Конгреса САД Бил Китинг (Билл Кеатинг) изјавио је да се недавним предлагањем закона којим се упозорава на стање демократије, слободе медија и изборних услова у Србији шаље јасна порука њеном председнику Александру Вучићу…“

(Магазин Таблоид)