Прва конкретна имена везана за студентску изборну листу више нису само нагађање таблоида. Студенти у блокади саопштили су да је основана група грађана „Студентска листа – Студенти побеђују“ за ванредне парламентарне изборе 25. октобра и објавили 14 потписника. Већина су универзитетски професори и јавни радници који су месецима стајали уз покрет. Један од њих, Горан Перишић, рекао је да ће потписници бити и на самој изборној листи.
На списку су Марија Маруна, професорка Архитектонског факултета у Београду, Катарина Шћепановић из Форума београдских гимназија, Горан Перишић, Станислав Милошевић, Александар Чупић, архитекта Миљан Салата, Милица Јовановић, Сања Фриц са Грађевинског факултета, ректорка Универзитета уметности Мирјана Николић, академик Радомир Саичић са Хемијског факултета, Душан Ђурђевић, драматург и новинар Жељко Хубач, социјална радница Маја Црногорац Ђурић и Мирослав Андрић. Порука којом су студенти објавили овај корак гласи: „Предстојећи избори постављају само једно питање: Србија или мафија.“ Поздрав остаје исти – студенти побеђују.
Сада су избори расписани, кампања креће из Новог Сада, а први јавни слој листе нису звезде са насловних страна него професори, ректорка уметности и академик који је на Славији говорио да слобода нема цену. Критеријуми за кандидате остају строги: пунолетство и држављанство, поштовање програма, да кандидат није студент, није члан СНС-а, није функционер опозиционе странке и није осуђиван за тешка дела. Сами студенти неће бити на листи.
Академик Радомир Саичић, универзитетски професор, хемичар и академик. Завршио школу за резервне официре као први у класи. Служио Србији на ратишту у последњим ратовима. Његова чета којом је руководио, прошла без жртава. Послушајте и погледајте његов говор на великом студентском протесту на Славији из јуна ове године:
„Поштоване колегинице и колеге студенти, драга браћо и сестре, још увек робујемо бахатој, осионој и корумпираној власти, која урушава правни поредак, образовни систем, институције културе, екологију, пољопривреду, систем информисања, достојанство човека и грађанина и нашу личну безбедност. Трују нам ваздух, питку воду, плодне њиве, шуме и ливаде претварају у руднике, јаловишта и депоније. А ресорни министар саветује ратаре и сточаре да се окану пољопривреде.“
„Медији нас засипају лажима и увредама. Председник државе нам представља криминалце из Ћациленда као чуваре слободе и мира. Полиција се од заштитника грађана претворила у њиховог непријатеља. Батинају децу која траже правду, а штите криминалце и активно помажу убицама.“
„Ова власт се хвали купљеним оружјем, а за преговарачким столом предаје територије које су животима плаћене, што је чин издаје према Уставу. Уместо најбољих људи којима је Србија на срцу, у Скупштини нас представљају папагаји, послушници. Држава се упиње да уништи своје највеће добро – универзитет, а министри најављују да полиција има право да убија студенте и да ће их кућама враћати у мртвачким ковчезима.“
Потом прави разлику између Цркве као светиње и црквене администрације: каже да врхушка студенте назива „обојеним револуционарима и усташама“, да је Скупштина три пута одбила резолуцију о геноциду над Србима у НДХ, и да председник три пута није хтео да то изговори. Наводи ордење додељено Вулину, Гашићу, Дачићу, Вучевићу, Вучићевићу, Шешељу, Малом и другима, смену митрополита Јустина и орден додељен Качавенди. Закључује да уместо „ћаци-универзитета“ треба јачати државне универзитете и домаћу науку.
Завршница, коју понављају извештаји са скупа: „И зато сами морамо решити свој проблем. Морамо бити спремни да се одлучно изборимо за своја грађанска права. Слобода нема цену. Студенти побеђују.“
(Србин инфо)
