Професор и доктор архитектонских наука Душко Кузовић затражио је да новоотворени стаклени видиковац на Каблару буде привремено затворен за посетиоце док савесна и заиста независна стручна комисија не утврди природу оштећења снимљеног на споју једног стакленог поља. У изјави за Јутјуб канал „СМС Ливе ТВ” и портал „Србин.инфо” он је нагласио да се на основу кратког снимка не може утврдити целокупно стање конструкције, али да се видљива напрслина не сме занемарити.

Према његовим речима, спорно место налази се у области ослонца стакла, због чега и наизглед мало оштећење захтева преглед на лицу места. Кузовић је упозорио да пукотина може да се шири и да је неопходно проверити не само стакло већ и ослонце, заварене спојеве, носећу конструкцију и утицај топлотног ширења. Његова главна порука јесте да безбедност посетилаца не сме почивати на политичком уверавању или самом постојању дозволе, већ на проверљивој инжењерској документацији и личној одговорности потписника.

Снимак напрслине насупрот званичним уверавањима

Снимак достављен редакцији и објављен на Инстаграму приказује линију оштећења на споју стакленог поља новог видиковца, али се из самог видео-записа не могу поуздано утврдити дубина, узрок ни домет напрслине. Видиковац је свечано отворен у четвртак, 30. јула 2026. године, а Александар Вучић је том приликом рекао да је испитан на оптерећење од 132 тоне и да може да издржи 150 тона. Званични извештаји такође наводе да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало употребну дозволу, као и да је пројекат израдио „Енергопројект”. Платформе и степениште заузимају 92 квадратна метра, док се објекат налази на 879 метара надморске висине, испод врха Каблара. Те податке објавили су РТС и Данас, али они сами по себи не дају одговор шта представља накнадно снимљено оштећење.

Професор Факултета техничких наука у Новом Саду Данијел Кукарас, чија је екипа испитивала носивост, рекао је да је на мањој платформи било 50, а на већој 80 тона пробног оптерећења. Он је оценио да је конструкција задовољила испитивање и да треба без тешкоћа да поднесе предвиђена оптерећења током употребе. Ипак, Кукарас је додао и важну ограду: објекат мора примерено да се одржава, јер је реч о озбиљној конструкцији. Та оцена, коју је објавио Инсајдер, односи се на спроведено испитивање пре отварања и не представља накнадни налаз о напрслини са новог снимка. Управо зато је потребно да надлежни јавно саопште да ли је оштећење прегледано после отварања, ко га је прегледао и шта је утврђено.

Кузовић: Мала пукотина може да буде важна на малој површини ослонца

Одговарајући на питање Дејана Петра Златановића колико снимљена напрслина може бити опасна, Кузовић је најпре рекао да му је жао што се оштећење појавило и да се нико не сме радовати могућој туђој несрећи. Он је објаснио да грађевинарство обједињује велики број знања, материјала и поступака, па квалитет сложених објеката зависи и од уређености читавог друштва.

„Пукотине које су показане на оном снимку изгледају безначајно”, рекао је, али је одмах указао да је ширина ослонца стакленог поља мала. Према његовој оцени, управо је та носећа површина умањена напрслином и зато доведена у питање. „Та пукотина, на крају крајева, може и даље да се шири”, упозорио је Кузовић око 3:50 снимка.

Кузовић је подсетио да је у ранијој емисији анализирао отварање видиковца и приметио да је Вучић стајао на чврстом делу конструкције, а не на стакленом пољу. Он је то назвао првим знаком извесне уздржаности, иако су представници власти тврдили да је објекат безбедан и да има потребне дозволе. Професор је нагласио да употребна дозвола не сме да буде само административни штит за оне који су учествовали у пројектовању, извођењу радова, надзору и техничком пријему. Дозвола, према његовом схватању, мора бити крајњи исход низа проверљивих стручних поступака, а не замена за њих. Зато сматра да јавност има право да види документацију која прати цео ток изградње.

Шта је до сада саопштено	Шта се сада мора проверити	Зашто је важно
Издата је употребна дозвола	Налаз о новој напрслини	Дозвола не објашњава накнадно оштећење
Испитивање са 50 и 80 тона	Стање сваког стакленог ослонца	Носивост целине не искључује месно оштећење
Тврдња да је конструкција безбедна	Заварени спојеви, везе и топлотно ширење	Померања могу да се пренесу на подна поља
Најављено редовно одржавање	Ко је прегледао објекат после снимка	Одржавање мора бити доказиво и благовремено

Ослонци, стена, заварени спојеви и топлотно ширење

Др Кузовић је затражио проверу начина на који су ослонци решени у односу на врсту стене на којој конструкција почива. Објаснио је да видиковац није једноставно степениште у згради већ захтевна носећа целина изложена ветру, сунцу, променама температуре и неравномерном распореду посетилаца. Зато треба утврдити да ли су сви заварени спојеви изведени према захтевима употребљеног челика, да ли су прегледани и снимљени одговарајућим поступцима. Неопходно је испитати и везе између ослонаца и носача платформе, јер се свако померање може одразити на стаклени под. Посебно питање, по његовим речима, јесте да ли су прорачун, избор материјала и израда узели у обзир велика летња загревања и напоне настале топлотним ширењем.

Он је затим набројао шта би потпуна документација морала да садржи: порекло челика, стакла, бетона и арматуре, потврде о њиховом квалитету, податке о сваком заваривачу и примењеном поступку, резултате провере заварених спојева, геолошко испитивање стене и пробе бетона. Према његовим речима, грађевински дневници морају да омогуће да се утврди ко је обавио сваки део посла и под чијим надзором.

Кузовић је изразио неповерење према страним потврдама које домаће установе прихватају без сопствене делотворне провере, без обзира на земљу порекла. Зато је поставио питање да ли Србија има националну лабораторију чијим се налазима може веровати после, како је рекао, дуготрајног политичког притиска на установе. Његов захтев није да се било који материјал унапред прогласи неисправним, већ да домаћа стручна тела могу независно да потврде његова својства.

„Употребна дозвола није само папир”

Кузовић је посебно говорио о одговорности комисије за технички пријем, која својим потписом потврђује да је објекат изведен у складу са пројектом и подобан за безбедну употребу. „То није само употребна дозвола, то је људска сагласност да неко може свој живот и живот своје породице да стави у тај објекат, а да буде безбедан”, нагласио је. По његовом мишљењу, инжењер који потпише да објекат може да се користи не преузима одговорност само до истека јемственог рока или одласка са дужности. Он мора морално и стручно да стоји иза свог потписа читавог живота. Због тога Кузовић сматра да потпис на техничком пријему не сме постати безвредна формалност коју ће касније покривати политичка и правосудна заштита.

Професор је оценио да су положај инжењера и стање домаћег грађевинарства системски потцењени. Навео је да правник са два рочишта у једном дану може да заради више него инжењер који за месечну плату потписује сложену конструкцију и на себе преузима огромну одговорност. Кузовић је за уништавање некадашње домаће грађевинске оперативе оптужио дугогодишњу политику странака власти, помињући СНС, СПС, СРС и ПУПС. Подсетио је да су домаћа предузећа и стручњаци некада градили широм света, док су данас потиснути из праксе, образовања и одлучивања. Без обнове средњих школа, факултета, лабораторија, домаћих предузећа и производње грађевинског материјала, упозорио је, слични проблеми ће се понављати.

Сумње у провизије и избор извођача

Кузовић је у интервјуу изнео и политички тешку тврдњу да власт, уместо најспособнијег извођача, тражи онога ко је спреман да преузме посао и, како је навео, врати део новца кроз провизију. То је његова оцена и у разговору није поткрепљена конкретним уговором или доказом који би се односио управо на видиковац на Каблару. Ипак, он је том сликовитом опаском желео да опише образац у којем политичка подобност потискује знање, искуство и стручну одговорност.

„Када би се сутра појавила буџетска ставка за свемирски брод, нашли би некога ко ће рећи да уме да га направи”, казао је Кузовић. Упозорио је да друштво цену таквог начина избора извођача плаћа кроз слабији квалитет, недоступну документацију и пребацивање одговорности.

Он је поставио и питање ко стварно одговара за квалитет посебног стакла уграђеног у видиковац. Према Кузовићу, пребацивање целокупне одговорности на увозника представља причу за јавност, док у уређеном систему морају бити тачно познати произвођач, извођач, надзор, испитивач и свако лице које је одобрило уградњу. Ако је произвођач у другој држави, упозорио је, поступак утврђивања одговорности може постати знатно тежи. Он је ту опаску повезао и са трагедијом на Железничкој станици у Новом Саду, наводећи да се одговорност не сме изгубити између страних главних извођача и домаћих политички повезаних подизвођача. Зато тражи да се домаће грађевинске фирме постепено обнове и да се послови не додељују предузећима без доказане способности.

Захтев: Затворити видиковац док комисија не стане иза свог налаза

Најодређенији део Кузовићеве изјаве био је предлог да се видиковац одмах привремено затвори. Он тражи да на терен изађе савесна и стручна комисија, прегледа напрслину и све битне делове конструкције, упореди затечено стање са пројектом и документацијом и потом јавно потпише свој налаз. Кузовић је навео пример пројектованог броја од 35 посетилаца и затражио потврду да они могу безбедно да стоје на платформи у сваком допуштеном распореду оптерећења. Комисија, по његовом захтеву, мора да искључи опасност од отказивања целине, дела конструкције или појединачног стакленог поља. Док такав накнадни преглед не буде обављен, сматра он, посетиоци не треба да буду изложени ризику који није јавно објашњен.

„Ово није питање да ли си на страни Американаца или Руса. Ово је питање да ли си на страни добра или зла, живота или смрти само да би имао више пара”, поручио је Кузовић. Он је затражио да се грађевинарство врати грађевинарима, архитектура поново учврсти као инжењерска дисциплина, а домаћа предузећа, радници и произвођачи материјала дугорочно развијају.

Према његовим речима, стручне установе не могу да се створе преко ноћи, па је опасно уништавати их, а затим сложене послове поверавати политички одабраним предузећима и увозној радној снази. На крају је поручио да део грађана не жели да напусти Србију нити да пристане на друштво без одговорности. Редакција „Србин.инфо” позива надлежно министарство, Град Чачак, управљача објекта, пројектанта, извођача и комисију за технички пријем да објаве налаз о снимљеној напрслини и кажу да ли је видиковац после појаве снимка поново стручно прегледан.

Извор: Србин.инфо