Од Суботице до Ниша, већина локалних партијских шефова, тајкуна и криминалаца окрећу леђа врховном вођи. Миленко Костић, власник компаније Ауто Чачак, и Милан Стаматовић, незванични господар Златибора, одбили су да плате рекет и наставе са финансирањем „Ћациленда“, СНС-а и браће Вучић. Страначка централа је распустила одборе и поверенике у Сокобањи, Књажевцу, Врању, Шиду, Зајечару и Новом Пазару, а хаос траје међу напредњацима у Ужицу, Ваљеву, Крагујевцу, Нишу и многим другим местима. У осветничком заносу, Вучић је покренуо сајт на коме позива грађане да цинкаре државне и страначке функционере. На тај начин ни Гестапо није успео да сломи отпор нацистичким окупаторима, па неће ни Вучић.
Пише: Предраг Поповић
Криминална мрежа, којом је Александар Вучић прекрио Србију, пуца по свим шавовима. У Београду већ месецима трају ватрени обрачуни супротстављених кланова. Падају главе, горе џипови, ресторани и сплавови. Сукоби се заоштравају и у унутрашњости, где се локални шерифи не боре између себе већ против Вучића.
Кад је постављао окупационо-пљачкашки систем, Вучић је сваки град и општину доделио на управљање некоме од подобних дахија. Дао им је овлашћења да некажњено отимају јавне ресурсе, наравно под условом да му редовно исплаћују провизију. Док је трајала идила, сарадња је ишла као по лоју.
Кад су се појавили проблеми, кад су схватили да је вођа ослабио, да му се спрема пад, паланачки моћници су прво почели да му показују зубе, а онда и да уједају, бранећи оно што су стекли као саучесници у заједничком злочиначком подухвату.
Лојални само себи, локални шерифи су на најконкретнији начин показали да их не занимају ни Вучић, ни странка. Од Суботице до Ниша, ниједан напредњачки одбор није испунио задату квоту сендивичара, које је требало да приведу у Београд, на видовдански митинг. Нико није уплатио сав износ новца, који им је тражен за покривање трошкова организације тог неуспешног хепенинга. Тек кад се суочио са таквом врстом бојкота, Вучић је постао свестан да је пуштен низ воду.
На најболнији начин, тиква је прво пукла по глави Милана Остојића, званог Сандокан, који је упуцан осмог јула ове године. Сандокан је још деведесетих година почео да гради криминалну каријеру. У „Белој књизи“ Министарства унутрашњих послова означен је као један од вођа „Шабачке групе“, која је одговорна за многа тешка кривична дела, укључујући пет убистава, трговину дрогом, прање новца, разбојништва, крађе, изнуде и наношење тешких телесних повреда.
Због подстрекивања на убиство Синише Кромека, првостепено је осуђен на 20 година затвора, али Апелациони суд му је 2015. године преполовио казну. Са робије је изашао 2018. и, логично, одмах се ставио на располагање Вучићу.
Преузео је контролу над шабачким страначким одбором, токовима новца, локалним медијима и подземљем. Командовао је батинашким одредима, који су пребијали Шапчане, али и београдске студенте. Уверен да је много значајан, упустио се у комбинације које су увелико превазилазиле његов ниво компетенција. Прво се закачио са локалним ортацима Луке Бојовића, потом са Звонком Веселиновићем, а онда и са Дарком Глишићем, главним напредњачким организатором свих сумњивих акција. Замерао им се пословно и приватно. Некима је кварио комбинације са тендерима, а некима је претио својом „војском из Беча“. Није знао да процени своје формацијско место у картелу, бар не пре него што је изрешетан у једном шабачком тржном центру.
Два дана након рањавања Сандокана, полиција је ухапсила двојицу осумњичених, У.М. из Шапца и М.М. из Уба. Медији су их одмах повезали са Глишићем, незваничним господаром Уба и околине. Тешко је очекивати, али није искључено да ту везу утврди и тужилаштво.
Да је Сандокан отписан, види се и по томе да се нико из врха СНС-а није заузео за њега. Нико осим Нине Шоботе. Тек на њено инсистирање, односно досађивање, Вучић је дозволио да Сандокан буде из Шапца пребачен на лечење на Војно-медицинску академију у Београду. Забринута за стање свог интимног партнера, Шобота на друштвеним мрежама свакодневно објављује хвалоспеве у којима Сандокана представља као искреног „лојалисту“, који је доводио на хиљаде Шапчана у Ћациленд и извршавао све задатке добијене од вође картела.
Кад би имао зрно разума, Сандокан би се озбиљно забринуо због тога. Кога је Шобота бранила и с ким је била у вези, није се добро провео. Њен љубавник, нарко бос Зоран Јакшић, недавно је умро у затвору у Перуу. Јакшићев наследник Филип Кораћ труне у затвору у Паризу. На том списку има још неколико упокојених или утамничених несрећника, чија судбина је допринела да она добије надимак Нина Малер.
Вучића је малер потерао и у односима са старим пословно-криминалним ортацима као што је Миленко Костић, власник компаније Ауто Чачак. Вучић и бата Коле су се зближили још пре двадесетак година. Ону Шкоду „октавију“, коју Вучић често помиње као једини ауто који има у свом власништву, добио је од Колета на поклон 2007. године.
Показало се да је то одлична Колетова инвестиција. Кад је СНС доведен на власт, њихова сарадња је достигла ниво од неколико десетина милиона евра годишње, све на штету државног буџета. У последњем финансијском извештају, за 2025. годину, Ауто Чачак је пријавио приход од 184 милиона евра и чист профит од 14,5 милиона евра. Тако успешно пословање могуће је само у спрези са напредњачким режимом. Међутим, то има своју цену.
Да би добијао уносне послове са државним институцијама, Костић мора да плати велику провизију. Према информацијама из врха СНС-а, Костић за годишњи рекет издваја по пет милиона евра Вучићу и странци. Тако је било до ове године, а онда је негде запело. Ауто Чачак тренутно потражује око 30 милиона евра на име робе коју је продао, а рачуне не може да наплати. Костић нема много разумевања за катастрофално стање у буџету, па инсистира да му буде исплаћен цео дуг. На шта је спреман, показао је пре три месеца, када је укинуо рате намењене за спонзорисање криминалног сабирног центра „Ћациленд“.
Осим те, напукла је сарадња и са Миланом Стаматовићем, вечним господаром Чајетине и Златибора. Стаматовић се на власти у тој општини, једној од најбогатијих у Србији, налази од 2002. године. Вучићевим притисцима је одолевао од 2012. до 2022. На нападе, Стаматовић је одговарао још жешћим оптужбама против браће Вучић, које је оптуживао за пљачкашки поход на Златибор. Како би одбранио свој феуд, уортачио се са браћом Шарић, Дарком и Душком. Новац, давно стечен шверцом кокаина, Шарићи су инвестирали преко грађевинских фирми свог ортака, бившег кошаркаша Николе Пековића. Стаматовић је дао дозволе, земљиште, инфраструктуру и све што је требало за дизање пословно-стамбених комплекса, а добио је својеврсну заштиту. У то време, Шарићи су блиско сарађивали са Вучићем, па је и Стаматовић профитирао у њиховој сенци. Међутим, против Дарка Шарића је поднета друга, још тежа, оптужница за два убиства. Кад је он враћен у притвор, Вучићи су лако сломили Стаматовића.
Александар Вучић је егзекуцију извршио уз помоћ тројице посредника. Прво је Милорад Вељовић, бивши директор полиције и дугогодишњи Вучићев саветник за безбедност, обавестио Стаматовића какве све доказе имају против њега. Докази су, одока, били тешки стотинак година робије. После Вељовића, у преговоре се укључио Мирољуб Алексић, власник хотела Извор у Врњачкој Бањи. Алексић је знао како да обради Стаматовића, пошто је и сам био рекетиран од Вучића још пре двадесетак година, када је у спорном поступку приватизовао хотел Извор. (Магазин Таблоид је неколико пута извештавао лику и злоделу Мирољуба Алексића, а један од трагова његових неподопштина описан је у тексту који можете да прочитате на линку <хттпс://магазин-таблоид.цом/цасопис/индеx.пхп?ид=06&бр=283&цл=26).М>
Кад му је Алексић објаснио зашто би требало да подвије реп, на сцену је ступио Никола Селаковић, који му је изнео понуду о политичкој сарадњи. Стаматовић је пристао да, уместо у затвор, уђе у картел.
Како су се околности промениле уназад годину и по дана, променио се и Стаматовић. Прошлог лета је са неколико крупних донација помогао акције студентског покрета, а потрудио се да то и Вучић сазна. Пре неколико месеци, Стаматовић је најавио могућност да његов покрет Здрава Србија на следећим изборима наступи у опозиционом савезу са странкама Мирослава Алексића, Милоша Парандиловића и Драгана Милића. Попут Миленка Костића, Стаматовић је одбио да финансира Вучићев пропали видовдански митинг.
Тај тренд је захватио још многе напредњачке локалне одборе широм Србије. Побуна грађана, предвођена студентима, озбиљно је нарушила једноумље у Вучићевом картелу. Неки напредњаци су јавно устали против насиља које шири њихова странка, као што је то урадио крагујевачки одборник Небојша Јовановић, који је напустио одборничку групу СНС-а. Неки су прикривено саботирали акције из страначке централе. Због тога су, у неколико последњих месеци, распуштени одбори и смењени повереници у Сокобањи, Књажевцу, Врању, Шиду, Зајечару и Новом Пазару, а хаос траје и у десетинама других филијала Вучићевог картела. Предраг Терзић је смењен са функције председника Градског одбора СНС-а у Краљеву. Остављен је на месту градоначелник, али Буџетска инспекција Министарства финансија је поднела захтев за покретање судског поступка против њега због сумње да је доносио незаконита решења о додели новца спортским клубовима. Сукоби међу локалним напредњачким шефовима трају у Ужицу, Кули, Аранђеловцу, Ваљеву и Нишу.
Неспособан да реши унутарстраначке проблеме, Вучић је одлучио да се освети нелојалним кадровима из унутрашњости. По његовој идеји, Кабинет председника Републике Србије покренуо је сајт „ко си бре ти“, који Вучић рекламира као „сигуран канал за пријаву бахатости јавних функционера, корупције и злозпотребе овлашћења, које штети јавном интересу“.
На сајту се наводи да је „систем технички и правно обезбеђен“ и да је „идентитет онога ко подноси пријаву у потпуности заштићен“. Као што је Гестапо 1942. године позивао Београђане да цинкаре своје ближње, то сада ради Вучић. За почетак, кренуло му је добро. У првих пет дана рада сајта, стигло је око 460 пријава. Није искључено да је већину њих поднео управо Вучић, гађајући Миленка Костића, Милана Стаматовића и остале неподобне чланове свог злочиначког удружења.
Ипак, све му је узалуд. Да је, осим Шешељевих бесмислица, прочитао и неку књигу из историје, Вучић би знао да се Западно римско царство није распало зато што су противници били бројнији и вештији ратници, него зато што нико није хтео да га брани. Тако и сада Вучићево криминално царство нико не жели да брани.
(Магазин Таблоид)
