Милош Меденица поново се огласио на свом каналу „Медени све зна“, где је његов правни тим објавио обиман материјал за који тврди да представља СКY преписке покојног високопозиционираног припадника шкаљарског клана Горана Влаовића и Бобана Баћовића.
У објављених тридесетак фотографија налазе се поруке које се приписују Влаовићу, а у којима се говори о праћењу и лоцирању више особа, припремању напада и ликвидација, наводном прибављању поверљивих информација из полиције, коришћењу фалсификованих докумената, као и организовању транспорта великих количина кокаина из Јужне Америке и Африке ка европским државама.
У једном делу комуникације детаљно се разматра праћење особе која је требало да буде намамљена на састанак. Као могуће локације помињу се Борча, Батајница, Зрењанински пут, ресторан „Мало Корзо“, пумпа Кнез петрол и адреса Царице Јелене 28. Наводи се да особа долази црним „ренџ ровером“, док би информације о њеном кретању требало да достави жена која ради у близини.
У порукама се разговара о томе колико је времена потребно да се припреме људи, ко би требало да сними особу са којом је састанак договорен и да ли напад може да буде изведен без ангажовања додатне екипе.
„Сутра нек буду ови твоји у приправности“, „јави где треба овај један да се види са Елезом, па само да га сниме и утврде све“ и „сутра око 12 ћемо знати кад треба да се виде“, неке су од порука приписаних Влаовићу.
Из комуникације произлази да је састанак најпре требало да буде одржан у Борчи, али да је наводна мета променила време доласка. Помиње се и особа по имену Дарко, за коју се тврди да је иницирала контакт и преко познанице пронашла број човека са којим је требало да буде договорен сусрет.
Саговорници разматрају и коришћење блиндираног аутомобила и мотоцикла, прибављање регистарских таблица, осматрање терена, као и могућност бекства према ауто-путу или Дунаву. У препискама се појављује и фотографија скутера украденог у Француској, који се нуди за 4.000 евра са кључем.
У другом делу материјала говори се о припремању напада у Барселони, Валенсији и на Ибици. Помињу се особе означене именима или надимцима Марко, Џони, Васо, Чопави, Филиповић, Гринго и Фидел, као и наводно инфилтрирани човек који би требало да прикупља информације о кретању могућих мета.
„Да се Београд очисти, мора да се ошиша Веља, Марко, Џони и Џони Јовшић“, наводи се у једној од порука, док се у другој говори о потреби да се утврде локали које посећују одређене особе и места са којих излазе.
У преписци се наводи и да се у Барселони креће група од десетак наоружаних људи, док се за напад траже прецизни подаци о локалима, ресторанима и особама које прате потенцијалне мете. На једној фотографији приказана је локација на адреси Пассеиг Маритим 297 у Кастелдефелсу, за коју се тврди да представља локал у који долазе особе које су праћене.
Поруке садрже и упутства да се најпре сними особа означена као Гринго, да се после акције уклоне трагови из изнајмљеног аутомобила, а телефони поломе и униште. Наводи се и да уређаји не би требало да буду искључени преко оператера како иза њих не би остали трагови.
Посебно узнемирујући делови комуникације односе се на већ извршена убиства. Влаовић наводно говори о ликвидацијама особа означених као Куско и Стеван, тврдећи да су њихове породице претходно праћене и да су нападачи имали информације о њиховом кретању. У порукама се описује да је Стеван погођен с леђа, док је Куско погођен у главу и груди.
Аутор порука тврди да је имао „информације из прве руке“ и оцењује да су нападачи озбиљније приступили организацији, док је друга страна, према његовим речима, била превише опуштена. Након тога предлаже нападе на још неколико особа и наводи да се мора радити „на више страна“.
У једном делу преписке појављује се и изузетно брутална претња: „Треба му једно 20 комада из калаша у сред главе.“ Говори се и о нападу на особу која често борави на једном сплаву, при чему се наводи да би са одговарајућом оптиком могла да буде погођена са другог објекта.
Важан део објављеног материјала односи се на наводне везе са полицијским структурама. У порукама се више пута најављује прибављање информација из полиције у Србији.
„Чекам инфо из српске мурије“, „имаћу у току дана инфо из врха мурије србијанске“ и „кажу ови из мурије да ће их нагазити добро“, наводи се у комуникацији.
У једном тренутку Влаовић наводно пише да је „активирао све који имају везе са муријом“ како би утврдио ко је мета одређене полицијске акције. На другом месту наводи да је информације покушавао да добије „преко неке линије од Стефановића“, али да још нема резултата.
Помиње се и ситуација на Косову, за коју се тврди да се проверава „преко неког министра који је тада био“, као и могућност да се преко полицијских контаката изврши притисак. У комуникацији се говори и о наводној сарадњи полиције са кавачким и шкаљарским кланом, праћењу особа из супротстављених група и прослеђивању података које су добијали полицијски службеници.
Објављене су и фотографије више докумената, уз поруке да су извађени „преко интервенције“ и упозорење да се фотографије не прослеђују даље. Саговорници наводно покушавају да провере да ли за појединим особама постоје Интерполове потернице или полицијске евиденције у Србији, Црној Гори, Хрватској, Словенији и Мађарској. У једној поруци тврди се да провера из Агенције за националну безбедност показује да одређена особа није евидентирана као припадник клана нити се налази на потерници.
Најобимнији део преписки односи се на међународни транспорт кокаина. Као параван за договарање послова наводно су коришћене компаније које тргују угљем и „карбоном“, односно дрвеним угљем. У комуникацији се помињу Бразил, Еквадор, Бенин и друге афричке државе, док се као европске дестинације наводе Белгија, Шпанија, Холандија и Амстердам.
Саговорници користе надимке Холи, Индиго, Паки, Маестро, Мицкеy Моусе, Ел Пресиденте и Мр Фине, а комуникација се води преко групних разговора и пословних мејлова. Влаовић наводно тражи да у разговор буде убачен човек задужен искључиво за компанију, како би се формални део набавке „карбона“ одвојио од осталих договора.
У различитим препискама помињу се четири тоне робе у складишту у Белгији, пет тона послатих из Еквадора током маја, 8,5 тона, 1.800 килограма, као и операција вредна седам милиона. На другим местима говори се о 750 пакета, пошиљци од 1.250 килограма, могућем транспорту 2.500 килограма и количини од „тоне и по плус прах“.
Из порука није могуће поуздано утврдити да ли се све наведене количине односе на кокаин нити да ли су сви послови реализовани, али контекст комуникације, изрази попут „унутра је кока“ и начин на који се говори о паковању и извлачењу робе указују на сумњу да се легална трговина угљем користила као параван.
Посебно се описује наводни начин проласка контејнера кроз царинску контролу. У једном делу комуникације тврди се да пошиљка долази „на црвено са пратњом“, да цариници прегледају терет, постављају посебну пломбу, а да роба затим остаје у магацину док се полиција не удаљи. Тек неколико сати касније требало је преузети издвојени садржај.
„Нама је стигла та кутија на црвено са пратњом“, „он је са шефом царине извадио“ и „мурија после четири-пет сати“, пише у порукама које се приписују Влаовићу.
Разматра се и транспорт из Африке чамцима, преузимање робе на одређеној удаљености од обале, као и проценат који би припао људима задуженим за вађење и пребацивање пошиљке у Европу. У порукама се као накнада помиње 20 одсто укупног терета.
У комуникацији се појављују и износи од 315.000, 800.000 и три милиона, као и проблеми са трансферима новца између Бразила, Европе и Африке. Саговорници договарају ко треба да преузме новац, коме се исплаћује део за робу и да ли одређени износи могу да буду исплаћени у Амстердаму.
На једној фотографији појављује се и преписка означена именом Радомир Баћовић, у којој се коментаришу стање у црногорској полицији, избор новог директора полиције, политичке прилике и појединци попут Лазовића, Медојевића и Мила Божовића. Како је Меденица у најави навео Бобана Баћовића, док се на том делу материјала појављује име Радомир Баћовић, остаје нејасно коме тачно припада тај сегмент комуникације.
Правни тим Меденог тврди да објављене поруке показују како су припадници криминалних структура добијали податке од политичара, полиције, припремали убиства и организовали шверц великих количина кокаина.
„Како и зашто Тужилаштво за организовани криминал у Србији и Специјално државно тужилаштво у Црној Гори никада нијесу процесуирали Баћовића и друге извршиоце тешких кривичних дјела, некада ће морати да дају одговоре и да одговарају за своја недјела“, поручено је на каналу „Медени све зна“.
Меденица најавио кривичне пријаве против тужилаштава
Правни тим Милоша Меденице најавио је подношење кривичних пријава против одговорних у Тужилаштву за организовани криминал Србије и Специјалном државном тужилаштву Црне Горе, због сумње на злоупотребу службеног положаја. Како тврде, тужилаштва су пропустила да предузму законом прописане радње против Бобана Баћовића, којег означавају као једног од вођа шкаљарског клана.
Меденица наводи да Баћовић никада није процесуиран због наводног кријумчарења великих количина кокаина из Јужне Америке и Африке у Европу, убиства Сава Лопичића у Шпанији, као ни због припремања ликвидације Дарка Елеза и других особа.
Према најави његовог правног тима, у наредној објави биће представљене преписке које наводно откривају Баћовићеву сарадњу са људима повезаним са СНС-ом. Тврди се да му је понуђено да учествује у рушењу власти у Црној Гори, док је заузврат наводно добио заштиту и држављанство Србије.
У објави се наводи и да је Баћовићу у Црној Гори укинута забрана уласка, као и да се из преписки стиче утисак да је могао да утиче на укидање забрана другим особама, али и на политичке процесе. Посебно се помиње избор Марка Ковачевића за градоначелника Никшића, којег Баћовић у наводној комуникацији назива „нашим дјететом“. Ковачевић је функционер политичке опције блиске Александру Вучићу.
Меденица помиње и функционера Демократа Мома Копривицу, док истовремено тврди да је ту политичку партију финансирао покојни Владан Радоман, означен као један од некадашњих вођа шкаљарског клана.
