Према информацијама које се појављују у јавности, председник Србије Александар Вучић је током година наводно имао значајну улогу у односима између два црногорска криминална клана – Шкаљара и Кавача. Наводи се да је Вучић у једном периоду подржавао Кавачки клан, који је сматран процрногорски оријентисаним, док је Шкаљарски клан, који је важио за просрпски оријентисану групу, трпео тешке губитке.

Према овим информацијама, већина водећих чланова Шкаљарског клана учествовала је у ратовима деведесетих година на страни Србије. Доласком Вучића на власт, наводи се да су Шкаљари претрпели значајне људске губитке јер је председник тада био на страни супротног клана. Након пада Мила Ђукановића, ситуација се променила, па је Вучић, према тврдњама, прешао на страну Шкаљара који су му пришли.

Информације указују да су Шкаљари, упркос ранијим жртвама и наводној издаји српских националних интереса, прихватили сарадњу са Вучићем. У замену за то, наводно су добили одређене привилегије, укључујући царинску заштиту и полицијску пратњу. Оваква сарадња, према изворима, довела је до губитка поштовања које су Шкаљари раније имали код дела јавности.

Посебно се истиче да, за разлику од Кавача, Шкаљари су наводно почели да рекетирају у име власти и да су у појединим случајевима дирали децу ради постизања политичких циљева. Овакво понашање, према информацијама, значајно је утицало на њихов углед и довело до тога да више нису виђени као група која брани одређене националне интересе, већ као део система који служи политичким потребама.

Овакве тврдње отварају питања о односу државе према организованом криминалу и о томе у којој мери су поједине криминалне групе користиле политичке везе за сопствену заштиту и проширење утицаја. Наводи се да је Вучић наводно користио ове односе како би учврстио своју позицију, без обзира на раније жртве једног од кланова.

Стручњаци и део јавности већ дуже време указују на опасност од преплитања политике и организованог криминала. Када криминалне групе добијају заштиту или привилегије у замену за политичку лојалност, то, према мишљењу многих, слаби институције и ствара осећај да закон важи селективно.

Информације о овим односима долазе у тренутку када је тема организованог криминала и његових веза са политичким структурама поново актуелна. Без обзира на то да ли ће ове тврдње бити званично потврђене или демантоване, оне подстичу јавну расправу о одговорности државе у борби против криминала и о томе колико су поједине групе успеле да се уграде у систем.

(Србин инфо)