Мање од једне трећине грађана Србије верује председнику државе, што је за пет одсто мање него прошле године, показује истраживање јавног мњења спроведено у оквиру пројекта Европске уније. Овако низак ниво поверења у институцију, коју последњих година оличава Александар Вучић, један је од кључних разлога зашто власт пролонгира расписивање ванредних избора, које побуњено друштво у Србији тражи већ годину дана. Професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић оцењује да сталним помињањем избора и лицитирањем датумима Александар Вучић покушава да смањи перцепцију да не сме на њих да изађе јер није сигуран да ће да их добије.

Председнику Србије углавном верује 30,7 одсто грађана, док чак 63,8 одсто каже да му углавном не верује, а 5,5 одсто нема одговор на то питање.

Ово су подаци истраживање јавног мњења спроведеног у фебруару и марту 2026. године у оквиру пројекта “WеБалканс”, који подржава Европска комисија.

Пет одсто пад за само једну годину

У питању су истраживања која се спроводе у земља Балкана, првенствено о односу према европским интеграцијама, али и о поверењу у институције. Интересантно је да је у 2025. години, према истраживању у оквиру истог пројекта, поверење у председника Србије имало 35 одсто испитаних, 60 одсто му није веровало, док је број оних који не знају одговор био пет одсто.

Када се види овај врло јасан пад поверења, пет одсто за само годину дана, више је него јасно зашто се Александру Вучићу, без обзира на све чешће медијске приче о изборима, на њих уопште не излази ни по ком основу.

Душан Спасојевић, професор Факултета политичких наука, објашњава за Нова.рс да су два кључна разлога зашто власт не иде на изборе, без обзира што у последње време често прича о њима.

“Један разлог је сигурно рејтинг владајуће странке који више није такав да гарантује победу на изборима, и то нам и ово истраживање потврђује. Међутим, други исто тако важан разлог је што из перспективе власти тренутно не постоји разлог за изборе. Не постоји притисак, који смо, рецимо, имали прошле године, и нема заиста ниједног разлога да се иде на изборе које ће власт потенцијално изгубити”, истиче Спасојевић.

“Причом о изборима Вучић нас замајава”

Иако власт тренутно нема разлога да посебно размишља о расписивању избора, стално о њима прича.

“Вучићу јесте проблем то што се траже избори, што је јасно оспорен легитимитет власти, и што је он до сада увек радо ишао на изборе, а сад не може то уради. Зато он тим сталним помињањем избора покушава да смањи ту перцепцију да не сме на изборе. Целом том причом о изборима он нас све замајава”, истиче.

Подсећа да свака најава власти о могућим изборима подразумева, са једне стране, десет медијских текстова о томе кад би требало да буду расписани и шта то значи, и са друге стране турбуленцију у студентско-опозиционим редовима о томе кад треба спремити листу и до кад треба направити коалиције.

“Наравно, постоји и даље одређена логика по којој би неко изненадно расписивање избора донело и одређене предности за власт, баш због тога што нико од нас не зна када ће бити ти избори. Сви ми тако стојимо на врховима прстију чекајући да се нешто деси, а то није угодна позиција. Пошто Вучић зна шта ће бити боље од нас, онда му то даје и врсту тактичке предности”, оцењује.

Спасојевић анализира и какав би то требало да буде притисак да се Александар Вучић у овој ситуацији одлучи на ванредне изборе с обзиром да га на то прошле године нису натерали свакодневни протести и дешавања на улицама.

“Ми смо прошле године научили да нисмо као друштво у стању да извршимо довољно снажан притисак на власт да распише ванредне изборе у овој ситуацији”, истиче.

Не очекује да би тај притисак могао да дође из иностранства јер поједини процеси које међунаордна заједница очекују од власти у вези са изборима, као што је ревизија бирачког списка или процес око РЕМ-а, иду јако споро.

Афере као разлог за изборе

Озбиљне афере које свакодневно тресу институције, према Спасојевићевој оцени, у нормалној ситуацији би биле озбиљан притисак на власти да иде на изборе, али у садашњој Србији то није случај.

“Те афере, наравно, штете власти, њиховом рејтингу и потенцијалу, али заправо их само уверавају да изборе треба одложити што је дуже могуће”, додаје.

Наводи да је специфичност Србије што има “власт која је формално релативно монолитна, па се не може рачунати ни на притисак одређених интересних група унутар саме власти”.

“Немамо неког Петера Мађара који би се издвојио из Фидеса, односно СНС-а, и онда, повукао са собом део тог незадовољства које постоји унутар владајућег апарата јер се, рецимо, руши пословни потенцијал или кредибилитет државе, што смета бизнис круговима”, оцењује.

Процењујући колико смо далеко од избора, Спасојевић истиче да је то јако тешко рећи, јер се чини да то можда ни сам Вучић тренутно не зна.

“Власт већ скоро годину дана користи ту тактику одлагања као решења кризе и велика је вероватноћа да ће се то наставити још неко време, односно што је дуже могуће за ову власти. Кад бисте ме сад натерали да се кладим, рекао бих да ће избори бити што касније, али у Србији се то никад не зна. И то што се не зна и то је део тактике власти”, закључује Спасојевић.

Иначе, председник Србије Александар Вучић најавио је у суботу да ће „једни избори“ бити одржани „или у октобру или новембру“ без прецизирања да ли се то односи на парламентарне или председничке изборе.

Међутим, средином маја говорећи о овој теми рекао је да избори могу да буду крајем септембра, односно до половине новембра, док је у априлу причао и о могућности летњих избора, односно до 12. јула.

Извор: Нова.рс