Има она песма Бијелог дугмета која каже: „Не вјеруј ми ноћас, сваког часа нудићу ти више.“ Отприлике тај стих најбоље описује три плаћена ПР интервјуа које је Вучић дао за америчке медије. Наиме, у сваком од та три уратка он се неумерено шлихтао Трампу и позивао га да дође у Србију, а притом је стално повећавао процену броја оних који би га са одушевљењем дочекали. Тренутна цифра стала је на више од стотину хиљада људи које је Вучић обећао да ће привести Трампу на поклоњење, наводи колумниста Магазина таблоид др дипл. инг Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.
Иначе, ово није први пут, јер је на сличан начин, током велике политичке кризе коју је имао у свом првом мандату, у Београду на Калемегдану дочекан и француски председник Емануел Макрон. Додуше, тада је Вучић окупио пар хиљада проверених кадрова који су снажно аплаудирали када је Француз рекао да се нада успостављању добросуседских односа између Србије и Косова.
Позиви да Трамп посети Србију, као и неумерено хваљење његове политике, свакако су део Вучићеве тактике коју су му осмислили његови израелски саветници. Јер, ако се пажљивије ишчита то шта је речено, као и медији на којима је то пренето, јасно се види да се похвале углавном односе на онај део америчке политике који је повезан са интересима тамошњег јеврејског лобија. Тако да и на том примеру можемо видети да се Вучић преоријентисао на само једног спољнополитичког заштитника, а то је Израел и са њим повезане структуре широм света.
На тај начин покушава да пронађе нову тачку балансирања са циљем опстанка на власти, по цену потпуне политичке изолације Србије и свођења земље на израелски бункер у Европи. Иначе, ово није никаква оригиналност јер је у истој ситуацији и Република Српска под вођством Милорада Додика.
Но, да се вратим на сам позив Трампу да посети Србију и да га овде дочекају стотине хиљада људи. Да кренемо прво од основног питања. Да ли било ко може да наведе макар једну ствар коју је Трамп урадио било у првом, било у овом другом председничком мандату, а да је иоле корисна по интересе Србије и српског народа? Уз сав труд, чак и консултовање неколико платформи вештачке интелигенције, ја нисам успео да нађем ниједну такву ствар.
Верујем да би се онда могло поставити логично питање који би био мотив стотину хиљада људи да дође и одушевљено поздрави Трампа. Једина логика која се намеће била би она по којој би највећи део тих људи ио на различите начине приморан да дође, по моделу који се стално примењује за привођење људи на скупове Српске напредне странке. А то би заиста био спектакл, јер би читав свет пратио ту манифестацију због Трампа, па би онда и другде могли да виде оно што ми редовно гледамо, а што је најбоље дочарао Немања Шаровић својим уласцима у
Ћациленд и интервјуисањем тамошњих житеља. Црна легенда о Србима зликовцима, која је креирана у западним медијима током деведесетих, била би замењена новом – о Србима лудацима.
Међутим, свакоме ко иоле размишља јасно је да до таквог скупа никада неће доћи јер, чак и да Доналд
Трамп прихвати позив да дође у Србију, што је готово потпуно искључено као могућност, остаје немогућа мисија да му службе које брину о његовој безбедности дозволе одлазак на скуп пред толиким бројем људи.
Такође, ни они који брину о његовом медијском имиџу сасвим сигурно не би били одушевљени снимцима на којима Вучићеви лојалисти уцењују, поткупљују и на разне друге начине приморавају људе да дођу на скуп.
И управо зато што Вучић зна да Трамп неће доћи, он га тако упорно и нападно позива преко медија, јер тиме у српској јавности ствара привид да је направио снажан договор са Вашингтоном и да отуда нема шансе да оде са власти.
У том смислу ме не би изненадило ни то да покуша да креира свог Милана Панића, којег би кандидовао на председничким изборима. Дакле, неког бизнисмена са везама у Америци, којег би потом кроз медије и изборну кампању приказао као некога ко ће заједно са њим у Србију довести америчке инвестиције, а од Београда, уместо Дубаија, направити Њујорк.
Фоторобот таквог кандидата личио би на Деска Никитовића, који води ваљаоницу бакра у Севојну. Међутим, ако Трамп доживи дебакл на новембарским изборима за Конгрес и Сенат, Вучић ће заборавити све што сада прича и вратиће се другом делу јеврејског лобија, а то је Сорош. Тада неће бити већег Европљанина од њега.
Извор: Магазин Таблоид, Мирослав Паровић
