Evropska unija je odobrila novu injekciju kompanije Gilead za prevenciju HIV-a, predstavljenu kao gotovo stoprocentno efikasnu u kliničkim ispitivanjima. Međutim, postavlja se pitanje da li se i ovde, kao i u mnogim drugim oblastima zdravstva, pažnja preusmerava isključivo na farmaceutska rešenja, dok se zapostavljaju osnovni principi zdrave prevencije.
Јер, није ли парадоксално да у времену када имамо више лекова, вакцина, препарата и „медицинских иновација“ него икада – свет постаје све болеснији? Расту хроничне болести, стерилитет, психичке тегобе, малигне дијагнозе, док се људима непрестано нуди „решење“ у облику нове терапије.
Уместо да системи здравства и образовања улажу у праву превенцију – у подстицање одговорности, заштићене сексуалне односе, смањење промискуитета, неговање породичних и традиционалних вредности, глобални дискурс упорно нас води ка томе да се сваки проблем решава инјекцијом. Тако се човек постепено своди на потрошача, пацијента који стално „треба нешто ново“, а изнад свега, на број у фармацеутским биланасима.
Поставља се и озбиљно питање: да ли ће и ова инјекција временом постати обавезна, као што смо већ сведочили у неким другим случајевима? Да ли ће се под изговором „јавног здравља“ појединцима одузети право на избор, а друштву на критичко преиспитивање?
Прави одговор није у новим и скупим препаратима, већ у враћању човека себи самом. У здравим стиловима живота, одговорном понашању, јачању породице и заједнице. Јер кад год заборавимо да превенција почиње у породици, у образовању и у моралним вредностима, онда простор заузимају корпорације које ће нам увек понудити „решење“, по високој цени.
Фармацеутске куће ће, наравно, наставити да промовишу своје производе. Али остаје питање: хоћемо ли и ми наставити да им безусловно верујемо, или ћемо коначно подсетити себе да здравље није у игли, већ у начину живота?