Hladan tuš realnosti za naprednjake širom Srbije. Dok se Srpska napredna stranka danima trudi da pokaže svoju snagu, stvarnost na terenu im se obila o glavu. U pedesetak gradova Srbije jedva da su uspeli da okupe nekoliko desetina pristalica. Paradoksalno, Vidovdanski protest ove godine u Beogradu okupio je višestruko više ljudi nego što je SNS uspeo da izvede na ulice u 49 gradova, otkrivajući ozbiljnu pukotinu u partijskom aparatu koji se više od decenije predstavlja kao jedinstvena mašinerija.
Изгледа да је и најтврђем језгру Српске напредне странке понестало воље да глуми подршку, макар и за новац. Слика са улица недавно је показала истину – окупљања која је СНС најављивао као “демонстрацију снаге”, претворила се у скупове од пар десетина људи, често бројније по броју полицајаца него присталица.
Није све тако црно, а можда и јесте
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић, саопштио је да је на скуповима грађана који се противе блокадама, у организацији Центра за друштвену стабилност, у 49 места у Србији било 33.000 људи.
Док се на позив студената у блокади, према подацима МУП-а за 28. јун, на Видовдан, на тргу Славија, одазвало 36.000 људи.
Ако је веровати званичним проценама, СНС данас броји 700.000 чланова. А где су они када треба да се појаве на улицама? Та несразмера јасно показује да чланство СНС-а постоји углавном на папиру, док на терену, где и треба да покажу своју моћ коју толико промовишу, владајућа станка више нема онај капацитет присталица који је деценијама користила да демонстрира доминацију.
Изгледа да се њихова илузија о масовности присталица сада распада пред очима јавности, док су и најоданији напредњаци све мање спремни да стану на њихову страну. Уцене, претње отказима и ситне дневнице више не допиру до грађана као што је то био случај раније.
Некадашња партијска машинерија, која је у рекордном року пунила аутобусе и тргове, данас делује уморно и испразно, а разлога је више.
Шта је довело до суноврата СНС
Први би могао бити губитак поверења. Људи су годинама били приморани да долазе на митинге под претњама отказом и другим празним обећањима и поткупљивањем, али сада тај притисак губи снагу.
Чини се да је утицај јавног понижења код присталица све већи. Свесни су да то више не делује као израз подршке, већ као знак послушности.
Све то говори да СНС више не успева да мобилише људе ни помоћу новца, али ни страха. Грађани су научили да одбију уцену, да издрже притисак и да остану код куће када их власт позива да буду статисти у представи која је одавно изгубила смисао.
Застрашивања више не пију воду
Психолошкиња Ана Мирковић за портал “Нова” каже да ни присталице СНС-а више нису сигурни у систем владајуће странке, јер је свако могао да се нађе испод надстрешнице. Она додаје да је природно да људи воле младост и да зато студенти константно имају подршку грађана.
“Мени се чини да се заправо ради о томе да људи који никада нису идеолошки или вредносно могли да се повежу са том странком, него су се самоинтересно повезивали. СНС нема ни идеологију ни идеју, они су интересно повезана скупина људи. У оном тренутку када су заправо схватили да ни они сами нису сигурни у систему који таква странка девинише, а са друге стране када се младост подигла, када су деца и студенти дигли свој глас, када су им се прикључили матуранти па и млади средњошколци, то доводи до потпуне темељне промене друштва. Јер не постоји неко од нас да нема неко дете у породици, ужој или широј, да нема неког студента, да се не идентификује са свим изазовима образовања у овој земљи. Природно је да људи воле младост, да се диве младима јер на младима свет остаје, то важи од вајкада”, каже Мирковић и додаје:
“Тако да, осим што су били интересно повезани, схватили су да нема тог интереса који може да им спаси живу главу када су корупција и остале афере у питању, јер сви можемо бити испод те надстрешнице. Са друге стране то је наша исконска потреба да се повезујемо са онима који представљају будућност наше земље, а то су студенти”.
Психолошкиња тврди да је људе срамота да се нађу на страни СНС-а и да им је најгоре понижење управо да буду виђени на скуповима.
“Као домино ефекат је кренула да се шири та срамота од тога да подржавате ову секту на власти, тако да је људе данас срамота. Неко је написао на платформи X “ако хоћете баш да их понизите, смао их сликајте” јер се они страшно боје да буду виђени међу таквим људима који заправо мисле само о свом интересу и свом џепу, а не о будућности ове земље”, обашњава Мирковић.
Мирковић тврди да нема више тог новца који може да плати људима да деградирају свој морал.
“Мислим да је то питање части и људскости. Сви можемо да видимо те информације кроз Вибер преписке, да тарифа за једну ноћ или дан у Ћациленду, за појављивање на таквом срамном скупу као што смо имали пре неки дан, расте. Заиста, нема више новца којим можете довољно да платите деградацију части, поштења и морала једне особе. Просто више није друштвено пожељно да буду са те стране и ми то можемо да видимо, јер то је странка која има 700.000 чланова, а која може да скупи једва један одсто од 700.000 у 49 градова Србије”, закључује Мирковић.