Nove ekonomske mere, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao pomoć siromašnima, biće prevara kao i sve što je do sada radio u ekonomskoj politici, izjavio je danas ekonomista Božo Drašković.

„Вучић је преварант и све што ради у економској политици је превара, да изузмем инвестиције у инфраструктуру, али је и ту превара јер је то коштало два-три пута више него што би требало“, рекао је Драшковић за Бету поводом најаве Вучића да ће у недељу, 24. августа саопштити које су нове мере за помоћ „нижем, средњем слоју становништва“.

Вучић је раније наговестио да ће бити ограничене трговачке марже како би се спустиле цене робе у трговинама, затим смањене каматне стопе на позајмице банака, и онемогућено извршитељима да одузму стан, купљен кредитом када престане отплата.

Драшковић је оценио да, пре свега, није надлежност председника државе да води економску политику, којом се бави Влада.

„То значи да не постоје министар трговине, гувернерка и влада, већ он одлучује када ће се предузети неке мере економске политике“, рекао је Божо Драшковић.

Додао је да је „ово трећи-четврти пут од чувеног паризера и сендвича и враћања цена горива у рикверц, да Вучић води кампању која не даје никакве резултате јер је површна и није заснована на темељним анализама стручњака о томе шта је разлог вискоких цена у трговинама на мало и због чега је мала куповна моћ становништва“.

Озбиљна темељна анализа, према његовим речима, подразумева утврђивење узрока високих цена и њихове структуре у трговачким ланцима.

„Пре свега би се морало утврдити да у Србији у трговини на мало постоје олигополи и картелски споразуми неколико великих трговинских ланаца, који високим маржама зидају цене. Тај проблем се не решава, нити се може решити административним мерама и прописима о ограниченим маржама“, рекао је Драшковић.

Навео је да се у тржишној економији мора развити стратегија конкуренције и да би прво требало забранити трговцима „трикове“ са лојалним купцима, затим натерати добављаче да по истим условима снабдевају мале трговине што, између осталог, значи да им не могу тражити авансно плаћање робе и обрачунавати различите марже и на тај начин их дискриминисати.

Драшковић је рекао да је Комисија за заштиту конкуренције „лења“ јер је најавила пре више месеци да у трговини на мало постоје картели и олигополи, али до сада нема резултата истраживања.

„Требало би утврдити и да ли постоје и монополи увозника робе и висину царина. То треба да раде стручњаци, па када тога нема Вучић се бави преварама, а велики број људи то не види и очекује да ће он стегнути трговце за врат, па ће грађанима бити боље. Па неће им бити боље, то је перфидна игранка“, рекао је Драшковић.

Исти је проблем, како је рекао и са банкарским каматама, међу којима нема довољно конкуренције, јер око 90 одсто тржишта је у рукама страних банака које имају монополску позицију, „а да се и не помиње Алта банка и њихови аранжмани“.

Кључни проблем код банкарских камата је, према речима Драшковића, велики распон између камата на депозите грађана по виђењу за које је каматна стопа „нула“ и камата које банке наплаћују када та средства даље пласирају.

Када се средства грађана, како је навео, ипак ороче на годину дана власник добије камату од два одсто, а та иста банка их пласира по каматама од пет одсто и то је огроман профит за банку, а грађанин, обзиром на инфлацију, не добије ништа.

Додао је да се тај проблем не решава административним мерама тако што би се ограничиле каматне стопе, па чак и када би се ограничиле то би било на терет корисника кредита, а не на терет банака.

„Решење је у подизању конкуренције и разбијању монопола. Држава може прописати минималну каматну стопу на депозите да би заштитила грађане и то постоји у неким земљама, али у другим змљама има простора да грађани инвестирају уштеђевину, на пример у обвезнице и акције“, рекао је Драшковић.

Проблем је што, према његовим речима, држава Србија не даје такву могућност и „неће јој пасти на памет“ да, на пример донесе закон лекс специјалис којим би грађанима омогућила да купе обвезнице за изградњу хидроелектране „Бистрица“ и после четири пет година остваре принос од најмаје десет одсто.

Држави је, као је рекао, „пало на памет“ да доноси такве законе за Београд на води и друге пројекте.

Истакао је да постоји таква могућност грађани не би били принуђени да новац држи у банци за „џабе“ и да оне остварују енормне профите.

„Такву економску политику могу да омогуће само земље у неоколонијалном статусу, некакви Вучићи и некомпетентни људи. Каква је компетентност гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, само прича да је инфлација под контролом и велича Вучића. Каква је била компетентност Томислава Момировића, бившег министра трговине, затим грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који је сада у некаквом притвору. Није био компетентан ни за једно ни за друго“, рекао је Драшковић.

Додао је да власт доноси одлуке ад хок, без консултација са научним институтима.

На ниво банкарских каматних стопа се, како је навео, може утицати и обарањем или повећањем референтне каматне стопе, а централна банка утиче тако да то буде у корист великих банака, па ће примена административних мера бити „обмањивање народа као и са паризером“.

Драшковић је рекао да мере забране извршитељима да одузимају стан, купљен на кредит у случају да се не отплаћује, је мера која је прихватљива и то је „могла да донесе и дружина пре Вучића“.

„Не сме се допустити задуживање људи, а да у одређеним условима остану без крова над главом и да остану на улици. Таква пракса је увезена из либералног модела, из САД па човек може да се коцка и заврши у парку“, рекао је Драшковић.

Додао је да се о томе морало водити рачуна када су доношени закони о извршењу и извршитељима.

Драшковић је рекао да не зна зашто је за ту меру потребно мењати Устав, како наговештава Вучић и „обмањује народ“.

Иза социјалних кредита за куповину првог стана мора, како је рекао, да стоји социјална политика и држава као гарант.

„Вучић поклони око 15 милијарди евра градског грађавинског земљишта његовим тајкунима јер је донет закон о бесплатној конверзији земљишта из права коришћења у власништво, па и Мирослав Мишковић добије земљиште, без накнаде. Вучић је наградио једном руком најбогатије, а другом руком лије крокодилске сузе над сиромашнима“, рекао је Драшковић.

Он је оценио да се социјалном политиком решава питање људи без стана, уместо што Вучић вара студенте и обећава да ће држава покрити камате на кредите од 40 година, само неколико година.

„Шта ће они после тога? Срамно је за земљу да млади људи до стана у власништву дођу тек у 60. години живота“, рекао је Драшковић.

Izvor: n1

Oznake: Aleksandar Vučić, mere, siromašni