Прочитај ми чланак

ЖАН-МАРИ ЛЕ ПЕН: Да је Путин владао 1999. Косово се не би отцепило!

0

Био сам шокиран када је током обележавања стогодишњице заршетка Првог светског рата у Паризу председник Србије био постављен релативно по страни, док се председник Косова налазио на званичној трибини. И, нисам био једини. Многи су се запањили.

Ово, у интервјуу за „Новости“, истиче оснивач француске странке Национални фронт и европски посланик Жан-Мари ле Пен.

– Не знам да ли се ради о великом пропусту, или је то учињено намерно. Ако је смишљено, онда је то веома озбиљно и драматично. А није немогуће да је било прорачунато. Србија је стари пријатељ и савезник Француске. Француски народ је много ближи Србима него Косовцима. Елементарна дипломатска филозофија налаже да се званична представљања врше на основу значаја, демографске и економске важности земље. Из свих тих разлога, није било никаквих разлога да Косово буде ту, а да Србија не буде.

* Како је Србија виђена код француских патриота?

– Са симпатијама. Албанци су демографском снагом избацили Србе са српске територије уз здушну помоћ Запада. Да је Путин био тада на власти у Русији, нити би САД бомбардовале Србију, нити би Косово било независно. Бомбардовање Србије је било ужасно. У то време сам јасно протестовао због тога.

* Какав је ваш став о формирању тзв. војске Косова?

– Изричито сам против тога. Чему ће војска да им служи? Они немају административне капацитете за то. Косово је, стратешки, постало америчка колонија. Американци имају највећу војну базу у Европи. То омогућава властима Приштине да се праве важни. Докле – видећемо.

* Како решити тај проблем?

– Тренутно, ми патриоте нисмо на власти, и можемо само да изразимо жеље, симпатије, подршку. Не више од тога. Кад бисмо били на власти, сигурно би све било другачије.

о И даље се бавите политиком?

– Добро сам, држим се. И даље сам европски посланик. Не знам да ли ћу бити у следећем сазиву. То зависи од моје кћерке (Марин ле Пен), уколико буде хтела да ме стави на листу. Не бих се уопште бунио да будем доајен у посланичким клупама. Искуство може свима да буде од користи. Уосталом, трећина становника Француске је старија од 60 година, па бих био добар представник.

о Можда би, онда, избеглице могле да подмладе француску нацију?

– Отац Шерифа Шеката, терористе из Стразбура који је убио петоро људи, ушао је илегално у Француску. Има дванаесторо деце. Примао је 5.400 евра различите социјалне помоћи, што му је омогућило да живи без рада. А његов син је имао 27 пресуда! И на крају је изазвао покољ. Француске власти су много попустљиве. Политику масовне имиграције из трећег света осуђујем већ 40 година. Постоји велики демографски проблем, чије сте и ви жртве, на Косову. Тешко је одупрети се већинском становништву које је непријатељски расположено и које на крају замени ваше становништво.

* Мислите ли да је заиста могуће да једнога дана неки француски регион доживи судбину Косова?

– Писац Мишел Уелбек је написао књигу „Покоравање“, у којој је председник Француске муслиман. Одавно узалуд упозоравам моје сународнике на ту опасност. Пренасељеност трећег света ствара услове растуће беде и, као последицу, жељу да се оде. За то време, Европа, од Владивостока до Гибралтара, у инфериорној је позицији. Њена популација стари и малобројна је. Притисак ће бити све већи. Разумем да људи, који су несрећни у својој земљи, желе да дођу у моју, али моја улога није да помогнем човечанству, него Французима. Ако не постоји јака воља отпора и одбацивања масовне имиграције, и снажна жеља за одбраном аутохтоне нације, осуђени смо на то да будемо преплављени.

* Одакле би могло да започне то „освајање“ Француске?

– У предграђима великих градова конституисали су се, као метастазе, градови странаца. Са те периферије Европљани су у старту приморани да оду, јер су предмет различитих нетрпељивости, па чак и агресије. Придошлице у таквим условима имају природну тенденцију да се регрупишу према сличности и сродности. Говори се да је Монтреј, у источном париском предграђу, други по величини град Малија у свету. И ти страни градови су утолико опаснији јер се полиција практично не усуђује да уђе у њих. Тренутно, феномен није регионални, али може да постане. Рачуна се да је активна и организована мањина, када достигне снагу између 16 и 17 одсто, способна да преузме власт. О томе говори Уелбек. А писци су често били најављивачи различитих феномена. И, једнога дана председник Француске можда ће се заиста звати Мохамед, као што су градоначелници Лондона и Бирмингема муслимани.

* Један од захтева дела „жутих прслука“ је и да се боље контролише имиграција?

– Феномен масивне имиграције је у основи највећег броја француских проблема, радило се о становима, незапослености, здравственом осигурању или образовању. Природно је да Французи имају предност.

* Како гледате на талас протеста у Француској?

– Реч је о реакцији народа. Кап је прелила чашу. Пре свега, крајње је карактеристичан симбол који је власт сама наметнула као обавезу у сваком аутомобилу. Свако од нас има „жути прслук“. Не знам ко је дошао на ту идеју, али био је геније. Покрет незадовољства је одмах добио оригиналну визуелну и медијску димензију. Колористички карактер је послужио као везивно ткиво. Јасно је да је 500 обично обучених протестаната мање приметно него 500 у жутом.

* Је ли то увод у својеврсну грађанску револуцију?

– Тешко је рећи. Устанак постане револуција када устаници дођу на власт. Не верујем да су „жути прслуци“ тренутно близу власти. Али, јасно је да је власт дестабилизована овим протестима који опстају. Њихова карактеристика је у томе што су у почетку били масовни, а касније су се уписали у историју. Натерали су власти на уступке, до те мере да сада чак и неки од њих протестују. Онда када полицајци буду обукли „жуте прслуке“, можда бисмо могли да говоримо о најави револуције.

* Француска је често кроз историју била предводник револта у свету. Може ли то и сада да буде случај?

– Могуће је да се овај покрет прошири на целу Европу. Мислим, пре свега, политички. То ће се најбоље видети током предстојећих избора за Европски парламент. Ко зна, можда националне снаге постану већина?

* ЕУ тада више не би постојала?

– У сваком случају, не би је било у овом облику. Тренутно, Италија је најближа том моделу, управо зато што је била највише погођена имиграцијом.

* Видите ли крај либералном капитализму, кроз појаву различитих протестних покрета?

– По својој вокацији овај систем предвиђа слободе. А када те слободе постану самоубилачке, могуће је да се ауторитарније владе окрену ка неопходности да утврде дисциплину и кохерентну снагу. Генерално, кризе често воде ка владама способним за акцију, док су либералне владе осуђене на расипање и слабости. Сваки систем има своја претеривања и разузданости, али кад пређе одређене лимите, одбачен је. Уколико либерални капитализам не буде успео да буде ефикаснији према питањима безбедности, стандарда живота и националног дигнитета, биће одбачен, као што су и други били одбачени током векова.

НОВА УЛОГА ДЕСНИЦЕ

* Како објашњавате то да крајња десница све више обавља историјски посао левичара, у борби за радничка права?

– Покрет грађанског незадовољства испољава различите аспирације које коегзистирају. Патриоте су увек браниле економску и социјалну правду. Социјални и синдикални проблеми су велики, али ниједан није тако велики као демографски. То многима постаје све јасније.

СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ НА ЗИДУ

ЖАН-Мари ле Пен нас је дочекао у својој вили у резиденцији Монтрету, на западној периферији Париза, одакле се пружа фантастичан поглед на цео град. Разговор смо водили у његовом кабинету где се налази и икона Светог Георгија који убија аждаху, дар његових православних пријатеља. На радном столу су, између осталог, стајали и Путинов календар и монографија Иље Глазунова, једног од омиљених сликара Жан-Мари ле Пена.

Извор: Новости

Ознаке: , , , ,