Прочитај ми чланак

СРПСКИ ЛЕКАР ТВРДИ: НАТО није крив – уранијум нема везе с канцером!

0

Апсолутно не постоји епидемија рака у Србији. Ниједан озбиљан стручњак који држи до себе не помиње епидемију рака, изричит је у интервјуу за Курир епидемиолог проф. др Зоран Радовановић.

Он истиче да су у првих 15 година овог века постојале мале и очекиване варијације у стопи оболевања, с тим што је врх за оба пола достигнут 2009. године. Слично је и са стопом умирања. Посматрање тренда не указује на било каква значајна одступања ни могућа изненађења. Професор епидемиологије у пензији је овај став изнео као једну од кључних порука у књизи „Истина о раку – учесталост, узроци, спречавање“. Од додаје да су стопе високе и све више када се игнорише старење нашег становништва.

– По истом критеријуму, ми смо прваци света по безбедности рађања, а објашњење је једноставно: све мање је порођаја, па и болести које их прате. То је преварантски приступ који служи манипулацији, али га се озбиљни и поштени стручњаци стиде.

Да ли је осиромашени уранијум опасан по здравље?

– Уранијум је тешки метал, попут олова, живе или кадмијума. Дакле, свакако је токсичан. Међутим, ниједна угледна установа у свету не доводи га у везу с раком.

Скупштина Србије формирала је Комисију за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије. Многи лекари у Србији тврде да је управо осиромашени уранијум кривац за велики број пацијената оболелих од рака. Да ли се ви слажете са тим ставовима или не?

– То тврди неколицина лекара. Друга је ствар што су они најгласнији и што им медији придају највећу пажњу. За питања фактора ризика, односно узрока оболевања надлежни су епидемиолози, а они су једногласно закључили да: а) нема епидемије рака у Србији; б) не постоје индиције да је уранијум – било да је обогаћен, природан или осиромашен – на било који начин повезан с раком; ц) ружно је што поједини лекари кривотворе податке о раку и плаше народ. Ове ставове једногласно су подржали крајем прошле године Председништво и Скупштина Српског лекарског друштва.

У пресудама италијанских војника који су тужили министарство одбране Италије утврђена је узрочно-последична веза њиховог боравка у БиХ и на Космету и канцера. Да ли мислите да ће наша комисија успети да докаже повезаност осиромашеног уранијума и оболевања?

– Војници су оболели после, а не због боравка на Балкану. Узрочно-последичне везе не утврђују судови и политичари, већ научници. Из научне литературе се јасно види да је ризик оболевања од рака био чак нижи међу 71.000 италијанских војника стационираних на Балкану него међу 114.000 њихових парњака из других италијанских гарнизона. Не бих се кладио на шансе наше комисије да побије сва вишедеценијска истраживања о деловању уранијума на здравље, да покаже како су многе хиљаде научника шарлатани и да дезавуише Међународну агенцију за истраживање рака, Светску здравствену организацију и низ других респектабилних установа.

Касно се јављамо лекару
Србија у врху смртности од рака

На ком месту се Србија налази на листи европских земаља по оболевању од рака, а на ком по умирању?

– По оболевању смо били на неупадљивом 18. месту међу 40 земаља. Нажалост, по умирању смо на високом другом месту. Овај потоњи податак указује само на две ствари: касно се јављамо лекару и лечење нам није на западноевропском нивоу.

Узроци оболевања
Највећи утицај има пушење

Шта су најчешћи узроци оболевања од рака, због чега имамо толико велики број оболелих од канцера?

– Између пет и 10 одсто малигних тумора условљено је наслеђем. Постоји и један број тумора настао грешком при деоби ћелија. Међутим, у настанку рака доминирају спољашњи чиниоци, наше навике и начин живота. Сматра се да међу тим чиниоцима далеко највећи значај има пушење, одговорно за око 33 одсто оболевања.

Следе гојазност (20%) и инфекције (16%). Са по пет одсто учествују исхрана, физичка неактивност, професионална изложеност и непознати фактори. Удео алкохола и репродуктивних чинилаца (рађање, дојење итд.) износи по три одсто. На дну листе су ултраљубичасти зраци (сунчање, кварц-лампе) и јонизујућа зрачења (2%), загађење животне средине (2%) и прописани лекови (1%).