НА ОВО ЕВРОПА НЕ СМЕ ДА ЋУТИ: Албанија недопустиво обележила Србе

2

Балкан ће изгледа бити тај који ће ад акта ставити латинску максиму — новац нема мирис. Еди Рама је обзнанио — српске фирме не могу инвестирати у Албанији, макар не у стратешки сектор. И само је гласно предочио оно што Хрватска ћутке практично ради годинама.

Спекулације албанских медија на Косову и Метохији да српски капитал није добродошао у Албанију, врло брзо је потврдио премијер Албаније Еди Рама. „Став албанске Владе је веома једноставан и јасан: српска предузећа су добродошла у Републику Албанију, али у овом стратешком сектору нису наш избор“, рекао је Рама на конференцији за новинаре након седнице Владе.

Повод за реаговање Владе био је тендер којим је „Дојче веле“, као власник „Телекома Албанија“, огласио његову продају, а најбољу понуду за куповину дао „Телеком Србија“. Рама је објаснио да је намера Владе, која додуше, није учесник у тој приватној трансакцији, да изрази своје мишљење, пошто је тржиште мобилне телефоније „стратешки сектор“.

Да ли је то „Телеком Албанија“ био мање стратешки сектор када је продаван Немцима, него сада када су за њега заинтересовани Срби? И како уопште окарактерисати овај потез Тиране?

Адвокат Бранко Павловић, заступник акционара у приватизацијама више српских фирми, истиче да став Албаније никако не би могао да се назове економским протекционизмом, јер његова правила важе за све играче на неком тржишту. А овде, очигледно, само за Србе.

„Не бих баш рекао да се овде ради о економском фашизму, али свакако јесте једна врста недопустиве економске дискриминације по националној припадности“, истиче Павловић за Спутњик. Како каже, сада би било занимљиво тражити коментар званичника Европске комисије, али и немачког амбасадора у Србији на Рамину изјаву.

„То што је Еди Рама рекао, апсолутно је неприхватљиво. То је недопустиво. Другим речима, државе, не само Албанија, него и Немачка, Француска и остале, када не желе нешто да продају, прогласе да је то од националног интереса и кажу — ми то не продајемо, јер би била угрожена национална безбедност. То може. Али на националном нивоу некога дисквалификовати, то апсолутно не може и то је неприхватљиво понашање. И сада би било лепо питати све заљубљенике у ЕУ и у њихове вредности и стандарде шта они мисле, зашто Европска комисија не реагује на то што је рекао Еди Рама“, изричит је Павловић.

Он указује да је Рамина изјава директно супротна вредностима за које ЕУ тврди да су јој најважнија.

На констатацију да се ЕУ није оглашавала ни на евидентну чињеницу да је више од две деценије хрватско тржиште недоступно за српске компаније, саговорник Спутњика то потврђује, али и подсећа да никада нису посегли за објашњењем какво је Рамино.

Било је, додаје он, наивно веровање Србије да Хрватска иде ка учлањењу у ЕУ и да ће онда ваљда водити рачуна да покаже да су они једно фер-тржиште.

„Хрватска је ушла у ЕУ показујући да нема правни оквир који гарантује инвестиције, али је то ипак било на блажем нивоу. Није речено, не можете у Хрватску зато што сте из Србије, него су нађени други разлози“, указао је Павловић, приметивши да смо ми хрватским фирмама дозвољавали све оно што они нису српским.

Економиста Божо Драшковић, поводом иступа Раме, истиче за Спутњик да „неко свеже историјско наслеђе свакако утиче на доношење одлука појединих земаља, односно њихових политичких елита“.

И он сматра да се Србија у том погледу понаша доста наивно. Она би, по његовој оцени, требало да уведе систем реципроцитета — у случају када ви забрањујете слободан проток капитала и инвестиција на вашем тржишту, исте мере ћу предузети и ја, изузимајући случајеве када имам посебан интерес да привучем страни капитал.

„Тржиште на први поглед јесте слободно. Међутим, тржиште је мање или више слободно, зависно од политичких интереса одређених групација, одређених земаља и подручја у које се инвестира. На крају крајева, то нам показује садашњи дефакто трговински рат на релацији Кина — САД и тежња Америке да одржи своју доминантну позицију у свету, која се у економском смислу полако оспорава“, подсећа Драшковић.

У конкретном случају, држава Албанија, како напомиње, не би могла да забрани продају „Телекома Албанија“ некоме ко је његов власник.

„Међутим, ни сâм купац, ако има сигнал из државе да није добродошао као инвеститор, као купац, не би требало да улази у тај ризик, јер постоји низ нестандардних мера које против њега могу бити покренуте, како би му у економском и сваком другом смислу загорчали живот, односно пословање“, мишљења је овај аналитичар Института економских наука.

На то указује и случај једне једине српске компаније која је успела да купи хрватску фирму, али се суочавала са таквим препрекама у пословању да је морала да изађе са тог тржишта.

За разлику од Хрвата, Еди Рама је већ унапред Србима показао знак: СТОП!

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!