Прочитај ми чланакКолико јадно живи Србија. За првих 6 месеци 2018. исписали смо 3,9 милиона чекова. Милиона чекова! Углавном за храну. Увек некако „прођу“ кад нам најмање одговара. Хоће ли икада доћи на наплату кад нам одговара? Неће, јер тада не бисмо ни писали чекове.
И ових 6 година власти колонијалног режима и спровођења политике сиромаштва Александра Вучића одложили су нормалан живот грађана Србије за неко друго време. И ово време живимо на одложено. Све теже. Непрестане лажи и манипулација заведеним народом добиле су гебелсовске размере, ових дана на увек врелој теми Косова и Метохије. Онај који брани Устав Србије је издајник, фашиста и позива на пуч, а онај који заговара одрицање од сопствене територије и разграничење је визионар и државник. Ствар је, у суштини, проста и повезана. Живимо економску и територијалну велеиздају Србије.
Економска велеиздаја је добро завезана у чвор кроз мантре о буџетском суфициту, стабилном курсу динара и паду незапослености. О томе лажу Председник и Влада. Незапослених је мање, јер нас је радно способних реално мање у Србији. Исељавање је увелико у току.
Друга мантра назире се кроз скривање јавног дуга Србије који је све грађане Србије оптеретио за додатних 10 милијарди евра за 6 година ове власти и износи рекордних 24 милијарде евра. Све претходне власти од 2000. до 2012. задужиле су Србију укупно за 14 милијарди евра, док је на крају 2008. јавни дуг Србије спуштен у односу на 2000. за 6 милијарди и износио за данашње време „фантастичних“ 8 милијарди евра.
Трећа мантра присутна је кроз прикривање увозно-орјентисане привреде, где нема никаквих промена за све ове године. И даље више увозимо него што извозимо. При том се вешто крије који су то производи које највише увозимо из земаља Европске уније, јер су класификовани као „неразврстана роба – на складиштењу“. Истина је да увозимо најскупљу готову робу, коју и сами можемо да произведемо, а извозимо сировину и полупроизводе које не можемо да наплатимо скупо, јер нису готов производ.
Илустрације ради, Србија је само за првих шест месеци прошле године увезла парадајза, краставаца, купуса, паприка, јагода и лубеница из Албаније у вредности од 10 милиона евра! Док лична примања грађана Србије одавно више не могу да подмире основне животне потребе и док сељак из револта коси малињаке, просипа канте парадајза, вишања и млека свињама, нека мала и добро фортификована екипица у овој напаћеној земљи годинама добро зарађује на економској велеиздаји. Наравно, у талу са корумпираним странцима, јер ово без њих не може, а и у њиховим земљама није дозвољено. Робијали би одмах!
Четврта мантра велеиздаје спакована је у просечној плати и просечној потрошачкој корпи. Да би се добила реална слика о стандарду и куповној моћи становника, просечна плата од 50.000 динара није релевантна, јер изразито високе плате малог броја људи знатно подижу вредност просека. Чак ни таква, статистички нерелевантна просечна плата, није довољна да подмири потребе трочланог домаћинства.
Релевантно је да 25% свих запослених у Србији прима око 25.000 динара месечно, а потрошачка корпа за трочлано домаћинство у априлу 2018. износила је 70.688,55 динара.
Како преживљавамо ову велеиздају, знамо ми сами, свака породица за себе. А када ће нам бити боље? Само кад прекинемо спиралу деструктивне власти режима Александра Вучића и тиме прекинемо економску и територијалну велеиздају Србије и успоставимо нов економски и политички систем на реалним и здравим основама, ослобођен од неолибералног економског концепта и утврђен на владавини Међународног права и на поштовању Устава Републике Србије. Кад ојачамо економију државе, ојачаћемо и њену инфраструктуру и институције. Тада ћемо лакше бранити наше државне, културне, националне и територијалне интересе свуда, а нарочито на Косову и Метохији. У супротном, ускоро незапослених у Србији неће ни бити, јер више неће ни бити Србије.
Аутор је виши саветник Посланичке групе Двери
у Народној скупштини и члан Председништва Двери
