Прочитај ми чланак

ГАГИ ЈОВАНОВИЋ ПОСЛАО ПОРУКУ НАЦИЈИ: Мислим да ћемо изумрети у блиској будућности

0

Гаги ретко даје интервјуе, али је овог пута имао шта да каже.

Глумац Драган Гаги Јовановић не прати вести, нити актуелну политичку сцену. Већи део године проводи на планини и сматра да бисмо као нација били много срећнији кад бисмо више времена проводили у природи и вођењу љубави.

Уз Еспресо апликацију ниједна друга вам неће требати. Инсталирајте и проверите зашто!

Гаги ретко даје интервјуе, али је поводом 25. рођендана представе „Чикашке перверзије“ разговарао с екипом Данаса. Пристао је на разговор, каже, само зато што им је тема била ова дуговечна представа, за коју се и данас тражи карта више. А о томе колико је ова представа популарна, говори и то што ју је гледао чак и Новак Ђоковић.

Говорећи о свом раду и односу према уметности, глумац се ипак осврнуо на данашњи Београд и менталитет нашег човека.

Ти си 2014. говорио о Београду као туристичкој дестинацији када је он почео да се третира кроз призму тог фамозног термина, а данас се на томе баш здушно ради. Да ли се у том процесу више мисли на туристе него на потребе житеља овог града?

– Ја уопште не знам како нам се десило да смо прво изгубили уопште вољу да живимо једни с другима. Овде се нешто десило одавно. Нико више не води рачуна ни о коме. Сви мисле само на себе и сви мисле само на интерес. И Београд је то постао – велики интерес, место где треба да се праве новци, где људи треба да стављају маске и глуме грађане Београђане. Сви нешто глуме…

А немају талента?

– (смех) Па, већина нема.

Нису ни храбри?

– Углавном нису. Зато мислим да је тренутно боље направити једну одступницу и паузу са Београдом и сачекати тренутак када ће опет засијати.

Зар не сија превише?

– (Смех)… Нисам мислио на ту врсту светлости него оне која долази из душе Београђана. Нажалост, ето ја сам изгубио наду и тако сам нешто и могао да изјавим, да после толико година кажем да бих ја у Београд волео да дођем само као туриста, у град у којем сам рођен. Али, добро, и то је прихватљиво (смех)… Само је битно да не изгубимо смисао за хумор. Важно је провести много времена у природи. Ја тек сада схватам колико сам био ускраћен за ту природу. Ето…

Шта са онима који не могу да оду у природу као ти?

– Ја мислим да велика већина може да оде у природу, поготово што им је тамо родно место (смех). Тако да, није то лоше. У свету исто тако постоје те велике метрополе где исто не живе ти људи који су тамо рођени, зато што се ту одвија бизнис, ту су састанци, ту је трка, ту је лудница. Тако да вероватно то сад иде том логиком прозападном, проевропском.

Да ли се то теби свиђа?

– Ја само могу то да коментаришем. У неком тренутку могу да кажем да ми је то без везе, у неком моменту могу да разумем и да у томе видим нешто – искористићемо то место за туризам и нека буде туриста као што је Београђана у сваком тренутку – ми смо онда решили све проблеме – живећемо као Римљани.

Хоћеш ли гласати и мислиш ли да је важно да грађани испуне ту своју дужност?

– Свакако. Ја мислим да је то у ствари један од највећих проблема што о судбини читавог народа одлучује пола народа. Сви треба да нађу у себи неку идеју о томе шта би то било добро да они ураде, за кога да гласају, да би направили ситуацију у којој ће моћи да се размишља, да се разумом води ова земља и да разум надјача.

Пошто тренутно није таква ситуација, шта сада води ову земљу?

– Еуфорија, недовољна заинтересованост за квалитетан живот, а можда смо се и ми покварили и срозали да ни сами више не знамо шта је добро. Да ли је добро да владају закони или не. Можда је боље да не владају закони. Можда смо ми сад такав неки народ. Ја сам наравно увек ту, уз свој народ, не знам ни како, ни докле, али не видим бољитак док се не променимо ми. Све ово што нам се дешава, то је због нас самих. Ако будемо имали једног дана памети, храбрости, честитости, љубави, ако се то врати у наше биће, можемо да постојимо још дуго. Овако, мислим да ћемо изумрети у блиској будућности.