Podešavanja / Settings

SRBIJA je mnogo važna Rusiji. U sadašnjim teškim i napetim međunarodnim odnosima i okolnostima Rusija zna ko joj je pravi prijatelj, a ko ne. Zna ko nikad nije pucao u nju. A, nijedan Srbin nikada nije pucao u Rusiju. Zato je za moju zemlju Srbija jedinstven prijatelj u svetu. Možda čak i jedini. Najiskreniji. Naš brat.

Prepodobni Prohor Pčinjski rođen je u prvoj polovini 11. Veka od pobožnih roditelja , Jovana i Ane u okolonu Ovčeg polja. Po Žitiju, Prohor je rano izučio knjižne mudrosti i u svemu bio bolji od svojih vršnjaka.

Jedna od brojnih frakcija unutar tzv. Sirijske slobodne armije spremala se da održi vojnu paradu i demonstrira svoju snagu. Međutim, dok su postavljali dvoje džipove i borbena vozila, naišao je ruski avion, a tada je nastala panika među teroristima.

A odnekud mi se javlja i misao: možda Ruse ne vole ni u Rusiji. Ruse, izgleda, vole samo u Srbiji.

A ONI KOJI KRITIKUJU LENJINA – NEMAJU NIŠTA PROTIV ŠTO POROŠENKO RAZARA DONBAS.

Većina nas želi da ode iz svoje domovine kako bi spoznala kakav je život izvan njenih granica, jer „svugde je bolje nego u Srbiji“. Ali mnogi tek kada odu shvate koliko je Srbija u stvari savršena zemlja.

Kroz sudbinu sinova vojvode Živojina Mišića – Radovana, Aleksandra i Vojislava – možda se ponajbolje ogledaju lomovi srpske istorije u prvoj polovini 20. veka

O porodicama sa više dece je u pravoslavnim sredstvima informisanja prihvaćeno da se piše „paradno“ u određenoj meri. To je razumljivo: verujući novinar oseća nešto poput strahopoštovanja prema „rekordno višedetnima“ („To su ljudi! Oni mogu! I kako se samo nose sa tim!“) i iskreno prenosi ovo osećanje čitaocu.

Da kapitalizmom očito nešto ne štima kad je došlo dotle da milijarder Bil Gejts, u intervjuu časopisu The Atlantic, uputi kritiku na račun tržišta, istina konzervativnu, ali ipak antikapitalističku kritiku, što predstavlja novu pojavu, takoreći fenomen, da protiv kapitalističke filozofije dižu glas čak i oni koji su na njoj neslućeno profitirali.