Podešavanja / Settings

Prema njegovoj proceni, u ovoj situaciji se pre može dogoditi da profitira desnica nego levica, što je, prema njegovom sudu, paradoksalno.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je 2. jula pismo britanskoj kraljici Elizabeti povodom inicijative Londona da se u SB UN usvoji Rezolucija o Srebrenici. Pismo je Danas dobio iz obaveštenih krugova, a prema našim izvorima, ono je dostavljeno Ambasadi Srbije u Londonu i zasad nema potvrde da je i uručeno.

U javnosti Srbije duže vreme prisutno je pitanje prodaje Telekoma Srbija. Ono ima stvarni i simbolički značaj. Stvarni – jer se radi o jednom od najvrednijih i najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji i na Balkanu, a simbolički jer odnos vlasti prema sudbini Telekoma otkriva odnos prema čitavom javnom sektoru, pa i prema vrednostima uopšte.

Varufakisovo napuštaanje pozicije i Cakalotosovo preuzimanje, moglo bi označiti otapanje ledenih pregovora između Grčke i njenih kreditora.

„Brisel i Vašington ne žele da izgube Grčku zbog geopolitčkih i geostrateških aspekata i uradiće sve da tako nešto spreče“, rekao je geopolitički analitičar Patrik Heningsen.

Uprkos ranijim trvenjima između Moskve i Rijada postoji mogućnost da dva najveća proizvođača nafte na svetu, podstaknuta geopolitičkom krizom, uspostave bliskije veze, primećuje kanadski novinar i dopisnik Kriščen sajens monitora Fred Vir.

Britanski predlog rezolucije o Srebrenici, ukoliko bude usvojen, negativno će uticati na status Republike Srpske i može vršiti dodatne pritiske na to da se Srbija odrekne tog entiteta, smatraju analitičari.

Nobelovac Pol Krugman smatra da su se Grci spasili „užasa štednje“ istorijskim „ne“, a da Evropa treba da se stidi zbog svoje nasilničke kampanje.

– Nemačka je najbolji primer države koja kroz istoriju nikada nije platila spoljni dug. Ona nema pravo da drži lekcije drugim državama – rekao je Piketi za nemački list “Cajt”.

Srbija će se već sredinom jula, odmah posle zatvaranja „slučaja Srebrenica“, suočiti s novim velikim problemom nametnutim od strane Evropske unije.

Na opasku da Kosovo „važi za korumpiranu mafijašku državu i da ne deluje spremno za kandidaturu za članstvo u EU i pitanje zašto bi Brisel trebalo da ponudi Kosovu članstvo, Tači, koji je i zamenik premijera, odgovara da upravo izolacija jača kriminal i ekonomski pad.

A šta bi to mogao biti Mašićev pravi motiv, osim izazivanja međuverske mržnje, podsticanja verskog i nacionalnog ekstremizma, i širenja dezinformacija? Najbolje je pročitati šta neki od nekad „njegovih“ kažu o njemu. Na primer, „E-novine“:

Prvi reket sveta Srbin Novak Đoković je na meču protiv Kevina Andersona pokazao zašto je najbolji teniser na planeti.

Sastanku su, kako se navodi, pored Kandićeve, prisustvovali i Zdravko Grebo, Žarko Puhovski, Dženana Karup Druško i Adiatik Kelmendi.
Rad REKOM su do sada finansirali: Vlada Holandije, EU, OEBS i Roskfeller Brothers Fund.

Međutim, ovi snimci pokazuje da nisu samo njihovi vojni piloti moderne „kamikaze“, već i ovi na zemlji što pokušavaju mobilnim telefonom što bolje da uhvate brišući let na visini od metar i po!

Prema njegovim rečima Beogradska pozorišta pažljivo biraju svoj repertoar tako da se nikoga ne tiče i da nikoga ne naljute.

Samo dva odsto srpskih turista odlučuje se za Crnogorsko primorje, gde je preskupo naspram Grčke i Turske, za kojima vlada prava pomama.

Ništa ne smeta vladajućim engleskim (a ni američkim ili nemačkim) slojevima da po milion puta probaju da trajno prikače epitet „genocidnosti“ na srpsku državnost s obe strane Drine i kleveću čitav jedan narod i pojedince. Po njihovom rezonu, to je „samo“ sredstvo koje im trenutno čini posao.

Žalosno je što običan seljak mora da ti objašnjava da nije demokratija kada nekome dozvoliš da te zapišavaš, a ti mu na to kažeš da je to sramota ili mu se još izvinjavaš.

SRBIJA je, po učestalosti raka jajnika, na četvrtom mestu u Evropi. Ispred nas su samo Letonija, Bugarska i Poljska. Svake godine u našoj zemlji se otkrije oko 800 novih slučajeva, a umire oko 550 žena. Čak u 75 odsto slučajeva otkriva se tek u uznapredovalim stadijumima, trećem i četvrtom. Petogodišnje preživljavanje u trećem stadijumu je 20-25 odsto, a u četvrtom – pet do šest odsto.