Podešavanja / Settings

Za početak izdvojila sam nekoliko delova iz predgovora knjige “Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije”.

U Zagrebu živi oko 30.000 Srba, ali se mnogi plaše da se javno deklarišu iz straha da će im biti ugrožena prava na normalan život, rekao je vladika Porfirije.

Eduard Iverioneks Cepeda Rodrigez (20) iz Dominikanske republike već sedam godina sa porodicom živi u Jagodini. Smatra da su ljudi u Srbiji mnogo zatvoreniji nego u njegovoj domovini.

Izjava Sulejmana Ugljanina da je Srbija „šovinistička tvorevina“ jasno daje do znanja svoja separatistička i secesionistička nastojanja jer je i sam interpretator svestan da ovakve izjave u našoj zemlji prolaze nekažnjeno iako otvoreno pokazuju izliv mržnje i ponižavajuće komentare koje su direktno uperene protiv našeg naroda.

– U Retimlju i Opteruši zločinci su iz srpskih domova odveli sve što nije bilo ženskog roda i dečjeg uzrasta. Nije odveden samo jedan starac. Na licu mesta ubijen je Anđelko Kostić. Odvedeno je 14 Kostića i dvojica Nikolića.

Mini nuklearka je taktičko nuklearno naoružanje koje se prenosi u koferu. Za sada je poznato da su ovo oružje razvili SAD i Rusija, još tokom Hladnog rata ali niko nije javno predstavio ovo oružje. Postoje i tvrdnje da je Izrael proizveo nuklearne glave dovoljno male da stanu u kofer.

Najmanje tri osobe su poginule u eksploziji bombe u centru Harkova, gde se održavao marš u znak obeležavanja godišnjice državnog udara u Ukrajini.

Pravično je, na primer, da danas kao Srbi kažemo kako je za nas Krim legitimni deo Rusije. Naravno, u argumentovanju tog stava možemo se pozvati i na kriterijume međunarodnog prava, pa i onaj da Ukrajina u Ujedinjenim nacijama 1945. godine nije bila priznata sa Krimom u svojim granicama.

Lider radikala je izneo stav na Tviteru i o srpskom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću.

Ko će biti predsednički kandidat patriotskog bloka odlučiće se kada za to bude vreme, jer je sada još rano za razgovor o ovoj temi. Ovako za „Srbin info“, poručuje Danilo Tvrdišić iz pokreta Dveri.

Da li je u magazinu američkog Ministarstva vojske, „Starz end strajps”, moguće da neko brani vojsku i napada njene kritičare?
Naravno da jeste i u Vašingtonu se to stalno dešava.

’Želim da napišem knjigu koja je kombinacija Đokovićeve istorije i istorije Srbije’.

Biznismen i lider Pokreta Snaga Srbije Bogoljub Karić tvrdi da može od „Železare Smederevo“ da napravi profitabilnu firmu.

SOF će pojačati ukupnu snagu i delovanje celokupne patriotske opozicije u Srbiji, u nameri da se zaustavi postojeća pogubna politika vlasti od pogrešne politike neoliberalne ekonomije i „stezanja kaiša“, umesto akcenta na oživljavanje privrede i povećanja zaposlenosti, preko suprotstavljanja novom Zakonu o radu, koji bitno umanjuje prava zaposlenih u prilog tajkunima i stranom kapitalu, uključujući neslaganje sa predajom Kosova i Metohije, gde je nakon Briselskog sporazuma postignuti dogovor o prepuštanju pravosuđa Prištini nova kapitulacija.

Korisnici kredita u švajcarskoj valuti iz Hrvatske, Srbije, BiH i Slovenije u Zagrebu ugovorili zajedničke proteste i delovanje protiv banaka u zemljama regiona.

Komandant Kopnenih snaga SAD u Evropi – general Frededik Ben Hodžs – priznao je škotskom listu Herald (The Herald ) da se osećao „kao idiot” kada mu je ukazano da je potpuno promašio položaj Mariupolja na karti Ukrajine.

U pokušaju da fotografiše siromaštvo u Americi, put je Arona Hjuija odveo u indijanski rezervat Pajn Ridž u kome ga je borba za život naroda Lakota – zaprepašćujuća i većim delom zanemarena – naterala da promeni mišljenje. Pet godina kasnije, njegove uznemirujuće fotografije isprepletene šokantnom lekcijom iz istorije predstavljene su u ovom hrabrom govoru na TEDxDU.

a li to znači da uskoro treba očekivati jedan edmemoar, to jest diplomatsku notu Hrvatskoj iz EU kakva je u Beograd stigla u avgustu prošle godine u kojoj je Brisel upozorio Srbiju da ne koristi sankcije EU kako bi se ubacila na tržište Rusije? Teško je poverovati da će se to desiti.

Godinu dana posle državnog prevarata, koji je Ukrajini trebalo da donese „evropsku budućnost“ i odgovarajući nivo života, zemlja upada u sve veću društveno-ekonomsku krizu. Za svega godinu dana nacionalna valuta je doživela krah, cene rastu, mnogi ljudi su ostali bez posla, a pogoršala se i krimogena atmosfera.

Nakon više od deset meseci pauze zbog postizborne političke krize u kosovskoj paradržavi, 09. februara u Briselu, nastavljeni su politički razgovori Beograda i Prištine o implementaciji tzv. Briselskog sporazuma. U javnosti razgovori su očekivani sa velikom pažnjom budući da je nastala vremenska distanca donela nekoliko značajnih promena koje su svaka ponaosob ili interaktivno mogle uticati na dalji tok procesa. U tom smislu obratićemo pažnju na tri vidljiva momenta: