Прочитај ми чланакЗагреб -- Данас истиче рок за примену арбитражне одлуке о граници на мору и копну између Словеније и Хрватске.
Док је Љубљана најавила да ће започети примену те одлуке, Загреб се томе противи и позива на уздржавање од било какве примене једностраних мера, које би, како су упозорили, могли да доведу до инцидената.
Према извештајима хрватских медија, истарски рибари су рано јутрос испловили да покупе своје мреже у Пиранском заливу, односно Савудријској вали, како тај залив називају Хрвати, инцидената нема, али има напетости.
Загребачки „Вечерњи лист“ пише да у односима Хрватске и Словеније почиње раздобље које ће показати колико су званичници двеју страна зрели и одговорни и поставља питање шта, ако буде инцидената. Хрватска полиција, пише лист, дужна је да чува своју државну границу и то ће чинити.
Данас је, наиме, тачно шет месеци од када је арбитражни суд донео одлуку у вези са границом, која је до данас требало да почне да се примењује. То се, међутим, није догодило.
Хрватска не признаје арбитражно одлуку а аргументација за то је да је једногласном одлуком Сабора, Загреб изашао из арбитраже након што су испливале неправилности у поступку на словеначкој страни.
Будући да Словенија инсистира на спровођењу одлуке и одбија позиве хрватске на дијалог и билатерални договор, предстоји, очито, игра живаца у којој ће обе стране добро мотрити на поступке друге стране, пише „Вечерњи“.
И након последњег састанка премијера двеју држава, Мире Церара и Андреја Пленковића у Загребу прошле седмице, Словенија је остала при ставу да ће одлуку почети да примењује у предвиђеном року и за тај поступак припремила сет закона који су у међувремену усвојени у парламенту. Тај сет закона данас ступа на снагу, а кључни је онај којим би се граница с Хрватском уписала у службену евиденцију граница и онај о земљишним књигама.
Закон о морском рибарству предвиђа издавање дозвола за привредни риболов. С тим дозволама словеначки рибри би ловили до Лимског канала, а хрватски у словенском територијалном мору. Последњи од низа закона регулише права становништва на делу који је “припао” Хрватској.
Првенствено је реч о копну где је арбитражни суд редом удовољио хрватском захтеву да гранична црта следи катастарску границу. Словенски премијер Миро Церар је, подсећа лист, на састанку у Загребу са својим хрватским колегом Пленковићем казао да ће је “спроводити где није потребан пристанак Хрватске”.
„Питање свих питања је хоће ли се Словенија притом користити силом, посебно за разграничење у Савудријској вали где се Хрватска води цртом еквидистанце, а Словенци одлуком суда да им припада 2/3 залива“, пише лист. За искусне међународне правнике, како наводи, нема дилеме, тако нешто је, сматрају, недопустиво.
Хрватска је јуче дипломатском нотом Министарства спољних и европских послова позвао Словенију на уздржаност и избегавање инцидената. „Насилна проведба или наметање одлуке суда једне стране супротна је медјународном праву“, јасан је професор Стефан Талмон, адвокат, иначе, професор на Оксфорду и Универзитету у Бону.
Талмон се бави међународним јавним правом, решавањем међународних спорова те правом мора. Он каже да је очито да се на Хрватску врши притисак претњом вета на чланство те земље у ОЕЦД-у али и претње да ће тужити Хрватску суду ЕУ за кршење европског права.
Аргументацију црпе из анекса Приступног споразума ЕУ и Хрватске у којем се говори о излову рибе, а квоте би требало примењивати кад на снагу ступи арбитражна одлука. За Хрватску је, пак, та аргументација ништавна јер за њих арбитражне одлуке нема.
И премијер Пленковић је јуче позваво званичну Љубљану на уздржаност и избегавање инцидената, а истарска полиција је одржала састанак са рибарима на којем им је дала упутства како да се понашају на мору. Први потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс нагласио је да је приоритет избећи инциденте док се не постигне билатерални споразум о граници.
„Вечерњи“ примећује да је уосталом, у ЕУ низ нерешених граничних питања, али државе нормално живе. Нерешена граница није проблем све док се не инструментализује у политичке сврхе, а тада су привремени добитници политичари, а дуготрајни губитници народи, закључак је „Вечерњег“.
