ПРИЧА КОЈА ЈЕ ДИРНУЛА СРБИЈУ: Разговор доктора и вулканизера тера сузе на очи

9

Фантастична, уједно и претужна прича, одиграла се у једној аутомеханичарској радњи на Вождовцу.

Детаљ из београдске аутомеханичарске радње подељен је на друштвеним мрежама, а за кратко време, прича је растужила читаву Србију и регион.

Објава на Фејсбуку која је расплакала Србију (Фото: Принтскрин – Фејсбук)

Реч је о хуманости и доброти која се ретко виђа у данашњем времену, а актери су двојица вулканизера и муштерија за ког се испоставило да је доктор тек када је ушао у разговор са радником којем је тешко оболео кук, али је морао да ради и трпи болове јер другачије једноставно није могао.

Причу је на Фејсбук поделио још један од муштерија који се задесио у радњи, а пре него што вам је пренесемо у целости, упозоравамо вас да ће вам вероватно бити потребне марамице:

– Вулканизер негде на Вождовцу. Дошао да заменим летње гуме зимским. Два радника упоредо раде на два аутомобила. Један је шеф, рекао бих мојих година, а други је радник који делује нешто млађе од мог ћалета. Шепао је и једва ходао, али радио исте ствари као шеф.
У једном тренутку поред њих прође аутомеханичар из суседне радионице. Када види човека који шепа како се гега, пита га:

„Уроше, ништа није боље?“

„Убише ме манекенске писте, колега“ а онда се уозбиљи „Ма све у три лепе… Не питај ме ништа.“

Шеф се бавио мојим аутом, док је Урош мењао гуме на неком раздрнданом пунту. Власник пунта је стајао и пушио. Када је Урош завршио, тај човек га је питао у чему је проблем са ходањем, додавши „ако смем да питам“.

Урош је уздахнуо, рекао кратко „ма…“ и деловало је као да размишља да ли да му то буде цео одговор или да дода још нешто. Ипак је изабрао ово друго.

„Је*е ме кук већ годинама. Дуго нисам имао здравствено, па сам могао да се сликам. Онда сам добио књижицу, али се операција чекала годину и по дана. И када је летос дошао мој ред, рекли су да не може сад, да су остали без неколико лекара у болници. Ђавола су остали без лекара – упао неко преко везе, сигурно. И заказали су ми за крај марта следеће године. Ко зна, можда буде и август ако опет упадне неко преко везе. У септембру сам хтео да умрем од болова. Нисам радио две недеље. А не могу да не радим. Жена умрла уочи Божића, троје деце, најстарије 12 година. И чим је попустило, ето ме назад. И стварно је било подношљиво до прошлог петка. Али ме онда пресекло и од тад сам опет Спајдермен.“

Човек га је питао у којој је болници био и до кад му траје здравствено. Онда се одмакао и телефонирао. У истом тренутку је Урошу зазвонио телефон.

„Ево радим. За једно два сата. Имаш паприкаш од синоћ у фрижидеру. Појео ти је? Све? Па иди купи нешто. Знаш где су паре? И ја тебе, мико“
Онда се обратио шефу:

„Је*оте, оно моје дете само једе. Једном ће нас све појести.“

Возач пунта је завршио телефонски разговор, а Урош му је руком показао на ауто и рекао да је готов. Човек га је питао да ли има папир и хемијску. Урош је ушао у радњу и донео му блокчић. Човек је ставио блокчић на хаубу, написао нешто на њему и пружио Урошу.

„Овде ти је телефон мог колеге, доктора са ортопедије. Јави му се у понедељак после девет ујутру. Рекао ми је да ћеш бити оперисан у првој половини децембра. Мораш само пре тога да извадиш неке налазе, али рећи ће ти он то већ. А можда и знаш већ све шта треба…“

Урош је погледао у папир, па у њега. Па опет у папир. Па опет у возача пунта.

„И то само тако? Један телефонски позив?“

„Ја сам исто доктор, само немам везе са куковима. Бавим се овим послом скоро 30 година и свакојаких глупости сам се нагледао. Неправда је свуда око нас, а у овом мом послу, у овој земљи Спајдермена и Бетмена, некако најочигледнија. Пун ми је више ку*ац флаша вискија, бомбоњера и лагања људи. Идем у превремену пензију крајем године, не могу више. И мени је умрла жена прошле године, али немам децу, тако да ми неће бити фрка за лову.“

Урош га је гледао нетремице. Очи су му биле као лубенице. Држао је онај блокчић и покушавао нешто да каже. Онда је само пришао доктору и загрлио га. Није га пуштао добрих минут. Овај се насмејао и рекао:

„Ајде бре шта ти је, свако би то урадио да може. А мени се може“.

„Не би свако, и знам да то знате. И ја сад не знам шта да вам кажем, како да се одужим. Са ‘хвала’ можете да се сликате, а ја немам много више од тога“.

„Ово је шамарање неправде, Уроше. Немам прилику то да јој радим често. Али кад имам, нећу промашити. Је*о хвала. Да си ти жив и здрав. И да те оправе, па да жениш ту децу.“

Шеф је завртао шрафове на точковима мог аута а и гледао у ову двојицу. Кад му је доктор пришао и питао колико је дужан, овај је рекао „ништа, кућа части“. Човек није хтео да чује, али је шеф био упоран. Једва га је некако убедио. Доктор се захвалио обојици, а шеф је рекао:

„Је*емо неправду докторе, кад год нам се може. Је*еш хвала. Да си нам жив и здрав!“

Није потребно да измишљам приче. Није потребно да маштам. Довољно је да одем код вулканизера и извадим слушалице из ушију. Некад је живот страшнији од најјезивијег хорор филма, али је некад лепши и од најлепше мелодије, па макар ту мелодију написао Леонард Коен, а живот јој продужио Џеф Бакли. Човек увек има прилику да се покаже, нема оправдања за било ста друго – стоји у објави на Фејсбуку.

  • Бобан за Царевину Србију

    Свуда има мање или више људи и нељуди. Надајмо се да ускоро долази време када ће нас господ очистити и разбудити да нас више којекакви крпељи не понижавају и не праве будале од нас. Имам више примера када су доктори испали одвратни, али има и одличних и душевних, и духовних људи и њима хвала до неба, а Богу хвала и слава што нам их је дао.

  • тек успут

    Стекао сам неколико пријатеља, доктора, у животу. То су они који су ме гледали у очи а не у руке кад сам долазио код њих због којекаквих невоља које су нас спојиле. Та пријатељства трају и данас, али не зато што ми импонује да имам доктора за пријатеља него зато што имам ЧОВЕКА за пријатеља.

    • Сава Савановић

      Браво Србине.

  • perungromovnik

    још има СРБА, има и наде за Србију и Србство! СЛАВА ТЕБИ БОЖЕ СВЕМОГУЋИ, СРБИЈА ЈОШ УВЕК НИЈЕ МРТВА! Смрт издајницима и окупаторима на власти!
    „Србијо, имаш још својих синова-вукова који чекају твој зов, нису мртви, само вребају…“
    https://www.youtube.com/watch?v=ZvXic9daV34

  • Сава Савановић

    Ух сунце му жарко,исплаках.

    • SAGARMATA

      SAVO IMAS DOBRU DUSU……!!!!!!

    • Сава Савановић

      Хвала,Бог те чувао.

  • Зарја, Зарја

    Има, има их, а док је тако биће и Људи.
    Заобићи корумпирани систем од врха до дна и, помоћи беусловно када год ти се може, има ли лепшег осећања?!
    Осим оног, затући такав накарадни систем „ан женерал“, али за то је потребно много појединаца и један једини коме се може, али у правом смеру.

    • Негрутин

      Имам доктора у фамилији, професор.
      Чега сам се наслушао и шта се ради у здравству не би веровали, како се односе према људима.
      Ово је једна топла прича, каквих је мало.