Прочитај ми чланакСтав Европске комисије према догађајима у Шпанији је прецизан и политички, да би се у српској јавности тумачио нормама међународног права које је збрисао управо режим у Београду с политичким крилом ЈНА у процесу насилног растурања Југославије које су пратили злочини, разарања, прогони и геноцид.
Таквих чињеница, које су и правне, нису само фактичке, нема у случају Каталоније – каже за Данас Никола Самарџић, професор на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и аутор књига Идентитет Шпаније и Историја Шпаније, коментаришући реаговање ЕК на исход референдума о независности Каталоније и њен став да се питања Каталоније и Косова не могу поредити. Међутим, према његовој оцени, питање Каталоније ће ускоро постати и питање ЕУ, која је нажалост, како наглашава, у забрињавајућем дефициту политичког лидерства.
* Како коментаришете реаговање српских власти, које оптужују ЕУ за лицемерје и двоструке аршине у контексту референдума о Каталонији?
– Београд прети Бриселу Русима, Русе замајава европском интеграцијом. То би била једна од прихватљивих стратегија да нисмо потрошили толико времена. Овде нема живота већ 30 година, па нема ни Косова, има само ступидних аналогија и дугорочно штетних одлука. Уосталом, Брисел нека види како ће с Дачићем и том милошевићевском булументом и њиховим московским газдом који притиска Србију да се управо она одметне од демократског међународног поретка, како је већ уништила југословенску заједницу у сарадњи са издајницима на свим странама, а то најбоље знамо и умемо.
Воља Каталонаца је веома сложена
– Не верујем да већина жели потпуно осамостаљење које би Каталонију изоловало, најмање привремено, од Шпаније и ЕУ, нити да Каталонија постане, силом прилика, клијент, вазал суседне Француске – каже Никола Самарџић, одговарајући на питање да ли је према његовом мишљењу исход гласања израз воље већине Каталонаца. Та воља је веома сложена, напомиње Самарџић, она није једносмерна, једнообразна, и подразумева последице.
* Шта би према вашем мишљењу могао да буде сценарио у скоријој будућности у Шпанији? Каталонски лидери су уочи референдума изразили спремност да преговарају с Мадридом о “разним опцијама, поред независности”? Шта би било ако би био активиран Члан 155 шпанског Устава, који омогућава централној власти да обустави самоуправу у региону, и колико је реално да би до тога могло да дође?
– Било би погрешно примењивати искључиво шпански Устав и статуте. Томе служе политички лидери, да понуде смернице које превазилазе безизлазне ситуације. У овом тренутку, формално правно, влада у Мадриду располаже огромним овлашћењима, и то је била политичка цена изузетно развијене каталонске и осталих периферних аутономија. Истовремено се, међутим, каталонска самоуправа може позивати на шири оквир европског законодавства и општу норму која налаже ширење права појединца и осујећених група. Сад је очигледно како је, посматран са стране, изгледао бизаран распад Југославије, и југословенско искуство, тако трагично, у овом случају је корисно, мада нема никаквих конкретних правно-политичких аналогија између шпанске државе и југословенске федерације, оне су само безвредни политички фабрикати.
* Да ли ће и у којој мери актуелни догађаји у Каталонији угрозити мир у Шпанији, с обзиром на штрајкове и најаве каталонског лидера да ће за неколико дана прогласити независност региона и чврсту позицију Мадрида да би то било незаконито?
– Каталонија располаже дугом и специфичном традицијом анархо-синдикализма. На блиску будућност јавне безбедности утицаће и присуство левих и десних екстремиста. Председник каталонског Ђенералитата Карлес Пућдемон сноси личну одговорност за политички процес који води обострано штетним решењима. Каталонски национализам није етнички, он је грађански, а пре свега се односи на дугу традицију самоуправе и културне посебности, и неће бити једноставно повући линију разграничења која ће тако сложене идентитете и вероватно сложена осећања одвојити од целине хиспанског иберијског простора. Каталонија ће напуштајући шпанску државу напустити и ЕУ, у чијим ће институцијама шпанска држава, уколико буде тако одлучила, блокирати њену реинтеграцију као нове независне државе.
