РАТ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ против Србије

131

Књижевник Драгослав Михаиловић ушао је у Српску академију наука и уметности 1981. и крајем те године први пут је говорио да језичка политика Србије није добра. И од тада то мисли и говори. Али његова борба за српски језик, углавном, не наилази на разумевање колега у САНУ.

„Академија ме је под свој кишобран примила само годину дана после смрти једног злог вукодлака из цртаног филма, који је стотине хиљада људи завио у црно и на чијим сам се злокобним листама налазио три деценије. Тиме ми је учинила велику част“,  објашњава академик Михаиловић.
„Али, од када сам постао члан САНУ, молим моје колеге да посвете већу пажњу језику народа Србије. Они то, међутим, не прихватају.“

SRPSKA AKADEMIJA NAUKE I UMETNOSTI – SANU – Dragoslav Mihajlovic srpski pisac i clan SANU.
BGD, 21.12.2016.
foto:N.Skenderija

Михаиловић упорно подсећа да је језичка политика Србије формирана у 19. веку и да је кроз цео двадесети век имала у виду простор Југославије, где су Црна Гора и Херцеговина посматране као српске земље.

„У новим границама државе које подразумевају географски простор који смо некада звали ужа Србија, потребно је језичку политику прилагодити потребама народа – говорио је Михаиловић. – Вукова језичка реформа избрисала је из књижевности три велика дијалекта којима се споразумева становништво у Краљеву, Крушевцу, Јагодини, Крагујевцу, Нишу, Врању. Ти људи су у језичком смислу извргавани руглу, иако се добар део српске историје одигравао на простору централне Србије. Нема сумње да се на новоштокавском дијалекту боље и лепше говори, али нетрпељивост науке према србијанским дијалектима изазива тешке моралне и цивилизацијске последице по културу српског народа. Без обзира на историјске лекције и географску реалност, као да живимо и даље у 19. веку.“

Једна од тих историјских лекција, сматра Михаиловић, јесте и распад велике Југославије:

„Војвода Живојин Мишић је у новембру 1918. године обишао десетак великих хрватских градова и потом упозорио краља Александра Карађорђевића да тамошњи народ не жели да живи у заједничкој држави са Србима. Ни Словенци, ни Хрвати никада нису хтели да живе са нама, а краљ Александар Карађорђевић, Јосип Броз и Слободан Милошевић имали су амбицију да владају државом која им није припадала. Све на рачун српског народа.“

Михаиловић примећује да већи део његових колега у САНУ и даље не жели да прихвати реалност у науци о језику. Објашњава то чињеницом да су многи од њих рођени на ободима Србије или ван ње. Он је својевремено у говору који је насловио „Рат Српске академије против Србије“, а који је изазвао велику јавну полемику, оценио да Одељење језика и књижевности води тајни рат против Србије.

„Оно што сам тада рекао до сада нису уважили. Четворо мојих колега, од којих неки нису више са нама, једноставно није хтело то да прихвати“,  каже Михаиловић.

„Они су радили на речнику САНУ, до сада је изашло 19 свезака, али то није речник Српске академије, већ српскохрватског језика. Хтели су да ми подметну да сам хтео да променим књижевни језик, да буде онакав говор као Петријин. То су будалаштине. Само сам захтевао да се води рачуна о језику којим се говори у Србији. Они то нису хтели, јер су сви били Црногорци. И какав је то речник САНУ?! Значи ли то да ми академици говоримо неким посебним језиком?!“

Михаиловић је у говору у Академији истакао да ће оне који раде на речнику САНУ, убудуће хвалити само они који су измишљали хрватски, бошњачки и црногорски језик.

„Кобајаги у име свих Срба, Српска академија препоручује Србији да живи изван себе, против себе и без себе. Али она то не може. Ако мора, Србија може без икога са стране, с тешком муком може и без својих, али без себе саме не може никако“,  говорио је Михаиловић.

„Не могу да нас Србијанце, у име својих изван Србије и у име себе самих, лишавају једине отаџбине коју на овој планети имамо.“

Сваки Михаиловићев иступ, академици су дочекивали жучним оспоравањем и оптужбама за зле намере.

„Не схватајући у каквој смо се опасности због свог нечињења задесили, Академија није довољно учинила ни кад смо при рушењу Југославије били изложени черупању и батинању као улични разбојници ухваћени на делу“,  наводи Михаиловић.

„У другој и трећој Југославији, може се слободно рећи, грађани Србије су постали жртвени јарчеви надлежни за све кривице. Академија по деловању никако не сме да буде антисрбијанска, а то досад, како год окренули, јесте бар донекле била. Она мора да се лиши својих савезних претензија, чиме задужује себе да се и даље, пре свега, бави пословима изван Србије, увек, разуме се, на рачун нас одавде и на рачун наших послова.“

У свом досијеу, који је Михаиловић видео почетком овог миленијума, сазнао је да пажњу тајне полиције ужива као присталица Резолуције Информбироа, односно голооточанин, али и као српски националиста и сарадник француске обавештајне службе.

„Реч је само о томе што сам већ дуго говорио да је Југославија склона паду и да ће пасти, те да Срби морају што пре да почну да воде рачуна о свом животу изван Југославије. И само то је у питању, нема ничега више. Титоизму су овакве идеје какве су моје јако сметале, јер се кобајаги залагао за Југославију, али за сваку невољу у њој редовно је кривио Србијанце, то јест Србе из Србије. Грубо казано, Јосип Броз је Југославију желео да види као земљу без Срба из Србије и кад год је могао да их лиши неког права, он је то спроводио, ређе преко Хрвата и Словенаца, а чешће преко других Срба, пре свега преко Црногораца.“

Академик Михаиловић често истиче да Срби из Србије све време у ствари трпе терор неких горштака проглашених за такозвану динарску расу:

„Психолошки портрети Александра Карађорђевића и Слободана Милошевића, и не само њих, довољно нам говоре колико Црногорци умеју вешто Србији да потуре крваве рачуне за своје мегаломанске лудости. У томе су им помагали режими прве, друге и треће Југославије.“

И тако се, осамдесетшестогодишњи Михаиловић и даље држи своје животне девизе „устани и бори се“. Речи које је као дечак упамтио из наслова једног филма, прате га до данашњих дана. А, славни критичар Борислав Михаиловић Михиз написао је о њему: „Ваљало је да неко честит и чист, са рукоположеном главом и даром прође кроз тежак живот, да упозна оштрину бола, гонички бич судбине, мрзлу усамљеност, да све то изблиза погледа незамућеног ока и ненагњечене душе, да дође праведан и прав из правог живота, да би могао да нам опише своје тако различите, а тако исте људе који ту поред нас дишу и битишу и да нам, замишљен и мудар, помогне да их разумемо.“

  • Херцеговина

    Овом што сам себе зове Србијанцем и кука да ,,црногорци вјешто вазда Србији нешто потурају,,.))) не смијета изгледа потурен и ушушкан црногорац у фамилији, тачније ћеркином кревету:))
    Ја академика и г…….

  • Ћирко

    Јел читао неко нешто од Боре Станковића?! То је српски језик и ја га одлично разумем.
    51. је са рватима договорена нека стандардизација и сви српски дијалекти су постали предмет зајебанције. Не пристајем, маме ли ви га набутам у чарапче!:))

    • Frojd

      …abe kire, sta si be ti batke chitao mog vranjanca…sta….i sta si razumeo…ako si ista i chitao..

    • Ћирко

      То, што си из тог краја, не кфалификује те као врсног познаваоца лика и дела овог српског писца. Чак шта више, кад би Бора прочитао ово што ти куцкаш нашао би се човек у чуду и не би разумео. Ем латиница, ем ошишана ем силована у бедном покушају да заличи на енглески алфабет. Стиди се, Пушо!:))

    • Frojd

      ….kire, pitao sam te sta si chitao, i kako si to doziveo….nemo’ mi mrsis jajca

    • Soko Sokolov

      Ћирко, никаква стандардизација са Хрватима не постоји. Видиш да они покварише наш српски језик као и муслимани.
      Ја Херу обожавам, баш због тога што не насједа на провокације ових „преписмених“.
      Чињеница је да у свакој држави постоји службени (књижевни) језик, пун правописних и граматичких прописа, али то нас не обавезује да се у директним разговорима и препискам држимо тога, као пијан плота.
      Бору Станковића и његова дјела сам обожавала! У књижевности је било увијек пожељно писати оним дијалектом и изговором, који је типичан за подручје о којем писац пише, да би га читалац боље прихватио и схватио. Како човјек да доживи Врање и описане догађаје у Врању, читајући Станковића, ако не пише изворним врањанским говором, а то је „призренско-јужноморавски“ дијалекат.
      Извини што сам ово копирала, али ми је лакше објаснити, душа ме боли када се препуцавамо и дијелимо око баналних ствари.

      „Штокавски говори припадају дијалетском континууму који је настао на простору средњовјековне српске државе и њених сусједних сјеверних и западних области.
      Дијалекти штокавског нарјечја се класификују на основу два критеријума: рефлекса јата и прозодије. Прва првом критеријуму дијеле се на: екавске, ијекавске и икавске говоре, са могућношћу њихових комбинација, нпр. екавско-ијекавски или екавско-икавски). Други критеријум је заснован на степену развоја акцентуације, и дијели се на: новоштокавске и неновоштокавске (староштокавске и средњештокавске) говоре.
      Дијалекти настају као комбинација генетских и структуралних критеријума, на основу тога имамо сљедеће дијалекте:
      источнохерцеговачко-крајишки (ијекавски, новоштокавски),
      зетско-рашки (ијекавски, староштокавски),
      шумадијско-војвођаснки (екавски, новоштокавски),
      косовско-ресавски (екавски, староштокавски),
      призренско-јужноморавски (екавски, средњоштокавски),
      сврљишко-заплањски (екавски, средњоштокавски) и
      тимочко-лужнички (екавски, средњоштокавски).“

      Сви ми говоримо једним те истим СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ, али сваки од „крајева у којима ми живимо“ има свој специфкум.
      Службени или књижевни језик је за „високу или вишу“ службену преписку и разговор, а не за наша „чаврљања.

  • SlavenMilanov

    Свака част на годинама и каријери али једно не ммогу да разумем – каже да је „академија“ све само не српска, а њен је члан преко 3 деценије ?

    • моћни Ђоле Јанговић

      Академија смрди овом “ чистокрвном србијанцу“ али плата и привилегије никад! :)

    • моћни Ђоле Јанговић

      Занимљиво је да једно такво „нестандардно “ питање као што је: “ Ђе ба нестало ? или откуд ти лова фрајеру..:?“ не пада уопште на памет нашој вадикалној ботовији и коментарлуку ?!? :)))