Прочитај ми чланакУ емисији „На нишану Мирослава Лазанског" политиколог Александар Павић и аналитичар Института за новију историју Јован Чавошки разговарали су о томе да ли је председник САД Доналд Трамп одлукама Конгреса остао без извршне власти; шта он сада представља у Белој кући.
Како ће тећи односи Москве и Вашингтона после увођења нових санкција Русији; шта се то збива на Тибету, где Кина и Индија гомилају трупе.
Цела ситуација од избора Трампа је без преседана, каже Павић, описујући стање на америчкој политичкој сцени. Први пут у историји америчких унутарполитичких односа Конгрес је на драстичан начин онемогућио председника да спроводи политику какву је наумио.
Трамп је потписао акт о увођењу санкција, али је уз то нагласио да је Конгрес узурпирао његово право да води спољну политику, каже Павић. Уз акт, Трамп је потписао и председничку изјаву.
„Пошто амерички председници могу да бирају вето на један део закона, а на други не, у последње време, а то је Обама поготово користио, они уз закон који им се не допада издају председничку изјаву где кажу шта су њихове ограде. Себи остављају простор да то тумаче другачије него што тумачи Конгрес. То је Трамп делимично урадио са овим законом“, објашњава Павић.
Тиме је Трамп себи оставио простор за деловање — када се говори о санкцијама енергетским фирмама које улазе у пројекте у које су укључене руске компаније, оставио је себи простор да може да издаје посебне лиценце и да тако заобиђе режим санкција, наводи Павић један од примера.
Конгрес има инструменте да сасече Трампове напоре да заобиђе режим санкција, али би у том случају започела отворена борба између две гране власти, каже Павић.
Амерички систем до сада је био стабилан, а сада је трајно дестабилизован, додаје он.
„Оно што су му до сада биле предности, сада су одједном постале мане. И тешко да то може да се закрпи, зато што је Трамповом победом огољено шта је постала права природа тог система. И види се да Америка болује од исте болести од које болује и остатак западног света — отуђене елите, деиндустријализације и становништва које постаје све сиромашније и све отуђеније од центара политичке моћи“, каже Павић.
Тињајући гранични сукоб између Индије и Кине у Бутану ескалирао је у последња два месеца. Индија сигурно није слепо оруђе у америчким рукама, каже Чавошки, одговарајући на питање да ли је могуће да су САД умешане у ескалацију сукоба на Хималајима.
На тај начин Кина би се разапела на два фронта — један на Корејском полуострву, а други на граници са Индијом.
Индија је, каже Чавошки, једна од ретких азијских земаља која се није придружила кинеском „Новом путу свиле“, већ покушава да, заједно са Јапаном, игра своју игру.
„Мислим да је овде у питању један стари историјски проблем односа између Индије и Кине, две велике земље и две старе цивилизације, од којих свака жели да буде репрезент Азије у светским пословима. Често пријатељима цитирам једну кинеску пословицу која каже Не могу бити два сунца на небу, као што не могу бити ни два цара на земљи. Мислим да је то велики проблем и Кине и Индије зато што и једна и друга сматрају да се оно што је њихова интересна сфера, нарочито на Хималајима преклапа“, каже Чавошки.
Кинеско-индијски конфликт је дуготрајан и компликован, сматрају саговорници Спутњика. Сва сложеност ситуације долази до изражаја ако се схвати да Индија не може себи да дозволи да буде окружена кинеским економским и политичким пројектима, док би кинеска мека моћ почела да опада у случају отвореног рата са Индијом.
