Те очи твоје зелене
(Народна староградска песма и романса; пева: Предраг Цуне Гојковић)

Бар једном ја бих хтео да верујем у срећу,
Што дође сутрадан, свеједно мени је кад.
Јер данас живим ја а сутра можда нећу,
и касно сад је већ да за њом чезнем ја.

Не кунем твоју љубав сад ја и праштам теби патње све
јер хоћу да уживам сад ја у лудој ноћи тој.

Те очи твоје зелене, и речи тако варљиве
и песма твоја заносна, помути разум мој.

Не треба ништа више, знам прошлост се не враћа
и касно сад је већ да за њом чезнем ја.
Јер успомена та од свег’ је ипак јача,
и сад у оку мом та болна суза сја.

Не кунем твоју љубав сад ја и праштам теби патње све
јер хоћу да уживам сад ја у лудој ноћи тој.

Те очи твоје зелене, и речи тако варљиве
и песма твоја заносна, помути разум мој.

Ознаке: песма за лаку ноћ, Предраг Гојковић Цуне, романса, Србија, староградска песма, Те очи твоје зелене