Прочитај ми чланакШта пише у анализи Владе Србије о демографским кретањима у нашој земљи. У прва два месеца 2017. на свет дошло 1.101 дете више него јануара и фебруара 2016.
Од 26 градова у Републици, чак 19 бележи повећање броја рођених беба у односу на прошлу годину.
У Србији су 2016. рођене 64.734 бебе – најмање од када се води евиденција броја живорођене деце након уписа у матичне књиге. Иако ће 2016. у статистици остати запамћена као демографски црна година, почетком ове године појавили су се први знаци опоравка.
Повећање броја беба рођених у јануару и фебруару ове године у односу на исти период лане показала је анализа демографских показатеља Владе Србије, урађена као део државне популационе политике. У њој је наведено да је за прва два месеца на свет дошла 1.101 беба више него јануара и фебруара 2016. Један од закључака овог извештаја чини и забрињавајући податак да је стопа смртности код нас већа него у ЕУ, као и да грађани Србије најчешће умиру од васкуларних обољења и тумора.
Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић потврђује да 2016. држи неславни рекорд по броју живорођене деце, али и да се пуно очекује од пилот-
-пројекта који ће показати које мере за повећање наталитета дају најбоље резултате.
– Радује податак да је у 19 градова забележен осетно бољи резултат него лане – каже министарка Ђукић Дејановић. – То, међутим, никоме не даје право да на основу ових података изводи закључке. За то је још рано, а јаснију слику добићемо тек када буде урађена шестомесечна анализа.
Статистичко поређење показало је, између осталог, да је највећи пораст броја живорођене деце забележен у Београду и Нишу, где је за прва два месеца на свет дошло око 200 беба више него у истом периоду 2016. године. Осетан пораст бележе и Нови Пазар, Нови Сад, Панчево, Суботица…
Пад, са друге стране, и даље постоји у Вршцу, Јагодини, Смедереву, Ужицу, Кикинди и Шапцу. Неславни рекорд међу градовима држи Краљево, где је током прва два месеца ове године заплакало чак стотину мање беба него прошле.
Владина анализа, на основу података из 2015. године, показала је да стопа смртности на 1.000 становника Србије износи 14,6, док је у европским државама 9,7.
– Просечна старост умрлих је 74,7 година, из чега закључујемо да умиру особе у позној животној доби – објашњава министарка Ђукић Дејановић. – Забрињава, међутим, што узрок смрти петине умрлих у 2015. чине – тумори. Од њих је страдао и велики број људи који по годинама могу да стварају потомство. Један од закључака јесте и да се укупна стопа смртности, посебно млађих особа, може смањити уколико се применом сета мера смањи број умрлих од ове болести. То подразумева скрининге, рану дијагностику, лечење у почетним стадијума…
Тумори су 2015. били узрок смрти чак 21.865 преминулих особа, од којих је 12.640 мушкараца и 9.225 жена. Васкуларне болести однеле су 54.376 живота, што чини половину узрока смрти у Републици.
ВЕЋА ЗАПОСЛЕНОСТ
Саставни део Владине анализе је и стање регистроване запослености у Републици, која је важан фактор у демографији. Комбиновани подаци Централног регистра обавезног социјалног осигурања и Статистичког пословног регистра показују повећање запослености по свим старосним групама, посебно особа у репродуктивном периоду, у свих 26 градова. У Србији је марта ове године регистровано 56.618 запослених више него у истом месецу лане. Највећи пораст забележен је у Београду, Новом Саду и Нишу, а најмањи у Сомбору, Јагодини и Зајечару.
