Прочитај ми чланакВладимир Путин је искористио скорашњи велики међународни форум у Пекингу да додатно учврсти личне односе са Си Ђинпингом, док економска питања нису детаљније разматрали. Међутим, то није био једини разлог због којег је руски председник био у центру пажње на овом скупу. Експерти се у изјавама за „Руску реч“ слажу да Русија може да буде задовољна политичким резултатима форума.
У главном граду Кине 14. и 15. маја одржан је први форум „Један појас – један пут“. Било је присутно 29 шефова држава, међу њима и руски председник Владимир Путин који је имао статус специјалног госта. Форум је био један од најважнијих догађаја током четворогодишњег развоја кључне спољнополитичке идеје Пекинга – иницијативе „Један појас – један пут“. Русија се сматра једним од водећих партнера и кључних фактора пројекта. Међутим, мора се признати да у овом тренутку нема много практичних резултата кинеско-руске сарадње у оквиру поменутог пројекта.
Добитак Русије у политичком и економском смислу
Руски медији су врло детаљно извештавали о посети председника Путина Кини, при чему је општи закључак да се ради о још једном важном кораку у изградњи кинеско-руског стратешког партнерства. Према Александру Габујеву, руководиоцу програма „Русија у Азијско-тихоокеанском региону“ Карнегијевог центра у Москви, Русија је на управо окончаном форму остварила добит која је углавном политичке природе.
„Путин је на отварању говорио одмах после Си Ђинпинга, који је истакао значај Москве за Пекинг“, изјавио је Габујев за „Руску реч“. „Зато су неки руски медији известили да је председник Путин отворио манифестацију заједно са председником Сијем. Међутим, то није у потпуности тачно пошто су кинески медији објавили комплетан Сијев говор са отварања форума, док су изјаве страних гостију пренете одвојено.“
Габујев додаје да је највећи политички резултат Москве то што је председник Путин добио прилику да на једном овако значајном међународном скупу говори о пројекту „Велике Евроазије“ и Русију промовише као равноправног партнера кинеског пројекта.
„Велика Евроазија“ је идеја о међународној сарадњи коју је председник Путин најавио прошле године на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу.
Москва је на пекиншком форуму ипак остварила један, донекле конкретан економски резултат – успостављен је кинеско-руски инвестициони фонд за развој регионалне кооперације намењен „подстицању сарадње између североисточних крајева Кине и руског Далеког истока.“
Али, када је о реч о кинеском привредном продору на руски Далеки исток, неповерење које руске регионалне власти показују према инвеститорима из најмногољудније земље на свету често отежава развој економске сарадње. Међутим, одмах после форума, сам председник Путин показао је оптимизам у овом погледу, рекавши да нема основа за страх да ће кинеска економија „преузети контролу над руском.“
Сада је јасно да је детаљна дискусија о економским питањима кинеско-руске сарадње одложена до јула, када ће председник Си посетити Москву. На билатералном састанку током пекиншког форума Путин и Си разговарали су само о трговинској размени између Кине и Русије, која је први пут у последњих неколико година забележила незнатно повећање.
То значи да је Москва добила још два месеца да се припреми за конструктивне разговоре. Иако постоји велики број могућности за сарадњу Русије и Кине у оквиру иницијативе „Један појас – један пут“, кинеске инвестиције неће моћи да се добију без одговарајуће припреме, каже Олег Ремига, начелник одељења за проучавање Кине на Московској школи за менаџмент „Сколково“.
Говорећи о резултатима своје дводневне посете Кини, председник Путин је рекао да је „грех не искористити могућности“ које нуди кинеско-руска сарадња. Нагласио је да је Кина земља отворена за сарадњу са целим светом.
Оно што руски председник није поменуо је чињеница да широм света постоје бројни интересенти за кинеске инвестиције. Москва улаже велике напоре у развој партнерства са својим источним суседом, али ће се, судећи бар по величини првог форума „Један појас – један пут“, суочити са много конкурената у настојању да привуче кинески новац.
Један појас, један лидер?
Величина форума била је импресивна. Иако је агенда скупа била у извесној мери неодређена, представници више од 100 земаља окупили су се у Пекингу да чују како напредује развој иницијативе „Један појас – један пут“.
„Ово је први пут да Кина покреће међународну платформу овакве важности намењену дискусији о својој главној спољнополитичкој иницијативи“, рекао је за „Руску реч“ Игор Денисов, виши научни сарадник у Центру за проучавање источне Азије и Шангајске организације за сарадњу на Московском државном универзитету међународних односа (МГИМО). „За Кину је било врло важно да успешно организује форум и да себе представи као заштитника глобализације.“
Председник Си истакао је универзални значај ове иницијативе за глобални развој у новом добу, називајући га „пројектом века“.
Поред тога, Си Ђинпинг је поменуо и финансијске детаље који сведоче о важности пројекта за Кину. Одобрено је 14,5 милијарди долара за Фонд „Пут свиле“, као и 55 милијарди долара за две банке у државном власништву, Кинеску развојну банку и Извозно-увозну банку Кине које ће давати подршку поменутој иницијативи. Додатних 113 милијарди долара намењено је финансирању инфраструктурних пројеката у оквиру иницијативе.
Кина је свој форум назвала догађајем од епохалног значаја много пре него што је одржан. Државни медији наглашавали су светски значај иницијативе „Један појас – један пут“, као и кључну улогу председника Сија Ђинпинга у њеној реализацији. И форум и иницијатива сматрају се Сијевим великим тријумфом, постигнутим непосредно пре највећег политичког догађаја у Кини – Деветнаестог конгреса Комунистичке партије. Пекинг се побринуо да се овај успех никако не доведе у питање.
Пошто нема јавно објављених мерила за вредновање успеха кинеске иницијативе Александар Габујев у свом недавно објављеном чланку пише да Кина може сваки постигнути резултат да прогласи значајним остварењем.
„Са становишта медијског наступа кинеске државе форум је доста добро прошао. Инцијативу ,Један појас – један пут‘ поменуо је скоро сваки светски медиј“, каже Игор Денисов. „Осим тога, новинари су радили у корист домаћина форума. У већини текстова иницијатива је описана као ствар која ће у дужем временском периоду имати стратешки значај на светском нивоу, што даље наводи на закључак како ће Кина одиграти улогу спасиоца глобалне економије. Чак и ако ова земља не гаји сличне амбиције, за њу је добро да је други доживљавају на такав начин.“
Врло избирљив инвеститор
Четири године је прошло од објављивања кинеске иницијативе и експерти се слажу да Москва мора да уложи додатне напоре у развој сарадње са Кином, без обзира на досадашње резултате.
У 2015. години Русија и Кина потписале су споразум о сарадњи између Евроазијске економске уније (ЕЕУ) и иницијативе „Један појас – један пут“. Највеће достигнуће овог споразума био је почетак преговора о зони слободне трговине између ЕЕУ и Кине која ће трајати од 10 до 20 година, зависно од процена.
У домену билатералне сарадње нема много конкретних пројеката чија реализација је у току, иако се Москва сматра једним од најактивнијих партнера кинеске иницијативе. Најзначајнији резултати су уговор између „Гаспрома” и кинеске корпорације за нафту и гас CNPC из 2014. године, улагања Фонда „Пут свиле“ у компанију „Сибур“ и пројекат „Јамал СПГ“ током 2015. године, као и ауто-пут од западне Европе до западне Кине.
„Увек и пре свега, Кина следи своје интересе приликом развоја пројекта ,Један појас – један пут‘. Пекинг нема намеру да непромишљено инвестира у суседне земље“, каже Олег Ремига.
Кинески инвеститори све су избирљивији када је реч о пројектима које финансирају. У 2016. години, први пут после три године, смањене су укупне кинеске инвестиције у земље укључене у иницијативу „Један појас – један пут“.
Током 2015. године, из Кине је долазило 12,6% од укупних инвестиција у земље које подржавају иницијативу да би 2016. године тај удео опао на 8,5%. Тренд се наставља и у 2017. години и до овог тренутка забележен је пад кинеских инвестиција од 18%.
„Један појас – један пут“ као политичка визија
У Русији је све више познавалаца прилика у Кини скептичних у погледу стварних економских могућности које нуди кинеска иницијатива. Коришћење копнене транспортне трасе пројекта „Један појас – један пут“ у Евроазији смањује потребно време за испоруку, али је морски транспорт још увек бар за 50% јефтинији.
Европски експерти такође напомињу да је кинески велики пројекат „пре свега широка политичка визија, а тек у мањој мери конкретан план“. У овом тренутку трговинска размена копненим путем између Кине и Европе практично се одвија само у једном смеру, што није економски ефикасно.
Упркос наведеним критикама Пекинг и даље намерава да развија своју иницијативу, а Кина је још увек један од највећих светских инвеститора.
Међутим, „кинески инвеститори су све искуснији и све прагматичнији. Не постоји начин да се обезбеди кинеско финансирање ако пројекат није добро припремљен и адекватно представљен. Ово правило важи и за Русију“, додаје Олег Ремига.
