ВЕЛИКО-АЛБАНСКИ ПРОЈЕКАТ: између Раме и Вучића

Драган Милашиновић

15:00 28.04.2017.

Ако сте помислили да је ово цитат из недавне изјаве албанског премијера Едија Раме о могућем уједињењу Албаније и Косова, која је тако разбеснела нашег министра иностраних послова и потпредседника Владе, Ивицу Дачића, преварили сте се. Није. Ово је део Рамине изјаве дате почетком априла 2015. године, за телевизијску станицу Скај Њуз Арабија (Sky News Arabia).

Прво је уједињење у Европској унији, међутим ако ЕУ настави да затвара врата интеграцији Косова, онда ће две земље бити принуђене да се уједине на класичан начин

Еди Рама(1)

Ако сте помислили да је ово цитат из недавне изјаве албанског премијера Едија Раме о могућем уједињењу Албаније и Косова, која је тако разбеснела нашег министра иностраних послова и потпредседника Владе, Ивицу Дачића, преварили сте се. Није. Ово је део Рамине изјаве дате почетком априла 2015. године, за телевизијску станицу Скај Њуз Арабија (Sky News Arabia).

Само неки дан више од две године касније, средином априла 2017, Вучићев друг и саборац за европеизацију Балкана на српску штету, Еди Рама, даје готово потпуно исту изјаву у интервју за бриселски “Политико”. Упитан о уједињењу Албаније и Косова, Рама је изјавио да то није његова жеља, али да јесте могућа алтернатива за затворена врата ЕУ. „Нико не жели да тражи мале савезе, сви желе у велику унију. Али, ако нема наде, нема перспективе, нема места, онда, наравно, мали савези могу да се догоде“, упозорио је Рама, а затим и отворено припретио како би Европа могла доживети ноћну мору уколико Балкан полуди због тога што би проширење Уније могло да буде скинуто са дневног реда. “Како унија може да буде сигурна ако Балкан полуди?” – запитао се он.

ПОКАЗАТЕЉИ ВЕЛИКО-АЛБАНСКИХ АСПИРАЦИЈА ТИРАНЕ

Две овако јасне изјаве у размаку од две године јасна су порука свакоме ко има уши да чује, и кога то занима, да Албанија упркос европској реторици, наставља да активно слаже коцкице свог велико-албанског пројекта и да користи сваку прилику да тај пројекат ојача. Ово се огледа у низ стратешких активности од којих ћемо обратити пажњу само на најважније:

Прилично отворено агресивно понашање албанске дипломатије према суседима које траје већ дуже време
Као илустрацију ове тезе навешћу евидентне ефекте тзв. “Тиранске декларације” на подривање стабилности Македоније, улазак и боравак председника Албаније Бујара Нишанија на Југу Србије без икаквих дипломатских протокола, као да границе између две земље не постоје, као и недавну провокативну, и свакако срачунату, изјаву Едија Раме у Подгорици: „Кад долазимо у Црну Гору, осећамо се као у Албанији“.(3) Ово су само најсвежији примери, а има их још, попут понашања Раме приликом пуштања дрона у Београду итд.

Директно мешање Тиране у рад националних албанских партија у региону како би се њихово деловање ускладило и усмерило у остваривање велико-албанског пројекта
Након најновијих дешавања у Македонији постало је јасно да Тирана, из сенке, обједињује и управља свим националним партијама Албанаца у региону, као и да њихово деловање усмерава мимо локалних националних циљева и интереса, у смеру велико-албанских аспирација, чиме се директно меша у унутрашња питања других земаља и у њима генерише политичке кризе.

Ово се потврдило и приликом недавне посете Раме Подгорици, када му се црногорски премијер, Душко Марковић, практично захвалио на “веома доброј сарадњи албанских националних партија са актуелном влашћу“(4), али и понашањем албанских партија у Србији током организације недавне посете Нишанија Прешевској долини.

Форсирање држаних научних и културних пројеката који фалсифиовањем, пре свега историјских (али и етничких, демографских и других чињеница), представљају спајање свих Албанаца у једну државу као природан и неминован процес

Овде, пре свега, мислим на отворену подршку албанске државе пројекату тзв, “Прирдне Албаније” који форсира албански квази-историчар Кочо Донај, при чему је ово “природна” синоним за “велика”. При томе, као основ за своја “научна” залагања он наводи тезу да је Албанија једина земља у Европи која “дуж својих граница има саму себе”. Наравно, ово је бесмислица јер таквих земаља у Европи има бар десетак, рачунајући и Србију. При томе он занемарује да се до такве демографске слике дошло присилним путем, као и да је држава са границама које он помиње постојала само као фашистички пројекат.

Маскирање велико-албанских активности реторичким залагањем за евро-интеграционе процесе у региону уз константно наметање свеалбанских интеграција као легитимне алтернативе уколико се ти процеси не остваре (а прилично је јасно да се они неће остварити у догледно време)
Најбоља потврда за ово су две Рамине изјаве којима смо и отпочели овај текст. Упућене као немуште претње Европи оне заправо имају за циљ да пласирају тезу о оправданости и “природности” албанских тежњи за уједињењем, а млаке реакције званичника ЕУ, показују да се оне управо тако и схватају.

РЕАКЦИЈЕ ЕУ КАО ПОДРШКА ВЕЛИКО-АЛБАНСКОМ ПРОЈЕКТУ

Наравно да се из једне анационалне заједнице каква је ЕУ не може чути званична подршка националним пројектима и да се степен прихватљивости једне такве идеје, каква је “Велика Албанија”, мери оштрином тона којим се она осуђује. А тонови из Брисела су више него благи. Након првог Раминог иступа, 2015 године, она се свела на необавезне изјаве неколико чиновника, а једина званична реакција био је службени став Спољно-политичког одбора Европског Парламента који је Рамину изјаву оценио “непримереном”. (6) Но, нити Албанија, нити Рама нису имали никакве последице због свог понашања. Напротив. Рамин углед у ЕУ је ојачао толико да га је Вучић убрзо прихватио за пријатеља и угостио у Београду.

Реакције ЕУ на поновљену Рамину изјаву, али са израженијим елементима претње “о полуделом Балкану”, биле су још несувислије. Све се свело на бледу изјаву убледеле портпаролке Маје Коцијанчић, како је “Савет Европе потврдио јасну европску перспективу Западног Балкана”(7). чиме се још једном потврдила прећутна подршка ЕУ велико-албанском пројекту, као и њено анти-српско усмерење, које не види још једино српска владајућа клика. Или, можда, види али игнорише!

Но, нема дилеме да је изостанак недвосмислене осуде Раминог понашања од највиших званичника ЕУ дипломатска порука коју званична Србија мора најозбиљније да схвати. Уместо тога Вучић наставља да забија главу у песак, он констатује уместо да извлачи поуке. Прави представу уместо да делује!

СМУШЕНЕ РЕАКЦИЈЕ ЗВАНИЧНЕ СРБИЈЕ – НЕЗНАЊЕ ИЛИ НАМЕРА

На Рамину изјаву из 2015. Вучић је реаговао јасним ставом израженим на свом твитер налогу. “Обећавам премијеру Рами да се Косово и Албанија, како он каже, на класичан начин, никада неће ујединити! Молим албанске лидере да престану са даљим изазивањем нестабилности у региону.” (8) Може бити да неко сматра како је неприлично да се ставови о овако важним питањима изражавају твитовима, и сигурно ћу се сложити с њим, али не може се спорити јасност Вучићевог одређења према проблему.

Но, на изјаву Раме од пре неки дан нисмо добили ни твит. Вучић је прво непријатно дуго ћутао да би се напокон огласио уобичајеном представом и пренемагањем, жалећи се на неједнаке аршине ЕУ и причајући како се Влада Србије бави економијом и подизањем животног стандарда грађана.(9) Ригидност оваквог приступа била би очигледна да већ немамо искуства са Вучићевим потурањем животног стандарда као теме, када се Албанцима пружају битни уступци. Зато опрез!!

На Рамину јасно изражену намеру која се најдиректније тиче Србије Вучић је одговорио следеће: “да сам ја изјавио да сви Срби треба да живе у истој држави, вероватно био окачен у Бриселу на јарбол, уместо неке од застава које тамо стоје.” (10)

Да, био би, сигурно. Али, запитај се једном зашто је то тако, човече?! Зашто он може све а ти не можеш ништа, сем да слушаш њих и кињиш сопствени народ? И извуци једанпут неке поуке, забога! Не кукај више народу на неправду оних које си ти сам одабрао за пријатеље свих нас!

Или, можда, ништа није случајно!?!

Ауто-пут, предлагање бесцаринске уније која се идеално уклапа у идеју Велике Албаније, Бајрам Нишани на Југу Србије без српске химне и заставе, стандард грађана као одговор на најаву уједињења Албанаца и Шиптара, и тако редом… Превише за “случајност”, зар не?!

И док Вучић ћути, или скреће пажњу, Рами се супроставио Иса Мустафа. Поручио му је: „Немамо намеру да идемо у друга уједињења, сем са Европском унијом. Ако нас не приме кроз врата ми ћемо ући кроз прозор…“(11)

А Вучић ћути и гледа. ОЈ, СРБИЈО, ШТА СИ ДОЧЕКАЛА…!!